Loader

Dušan Pavlović

Samit BRIKS u Kazanju

Forum kao izazov Zapadu

Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti

Predlog za prevođenje

Težnja za dominacijom

Sa ratovima u Ukrajini i Gazi, te sve izraženijom pretnjom Kine da interveniše na Tajvanu, geopolitika i spoljna politika, kao i uloge država u međunarodnim odnosima, ponovo su došle u fokus svetske javne i naučne scene. Nova knjiga Džona Miršajmera i Sebastijana Rozata pomaže nam da shvatimo da li je ponašanje država u međunarodnim odnosima racionalno i u čemu se racionalnost sastoji

Lični stav

Berlinska deklaracija – ideje i posledice

Na dan 29. maja, pedeset političkih ekonomista svetskog glasa potpisalo je u Berlinu deklaraciju o novoj ekonomskoj politici. Deklaracija nudi promenu ekonomskog diskursa – redistribuciji bogatstva, politici zaštite čovekove okoline i koncentraciji tržišne moći

Lični stav

Javna potrošnja i njeno nadziranje

Vlada Srbije je pre nekoliko dana završila treću reviziju standby sporazuma sa MMF-om, koji je zaključen u decembru 2022. godine. Posle ove revizije Srbiji je odobreno dodatnih 400 miliona evra. Zašto je MMF zadovoljan? U javnosti se često čuje kako je ekonomska situacija u Srbiji loša, te kako je čak i sam sporazum sa MMF-om bio u krizi

Stav

Politička ekonomija Mišela Uelbeka: porodica, tržište i liberalna demokratija iz drugačijeg ugla

Da li smo sa novim romanom Poništeno dobili jednog drugačijeg Uelbeka? U njemu nema više “omega” muškarca i njegovih frustracija socijalnim položajem. Nema više kritike tržišnog (postfordističkog) kapitalizma, konzumerizma, liberalizma, individualizma, političke korektnosti… Ili ipak ima? Samo se sada o svemu tome govori iz jednog pozitivnijeg rakursa

Lični stav

Tri odlučujuća faktora

Kako će poslednja Rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji uticati na kreditni rejting Srbije i zaduživanja tokom 2024? Ovo je važno pitanje, jer Srbiji predstoji period značajnih javnih investicija. Predviđa se da će udeo investicija u BDP-u iznositi oko 26,5 procenata u 2024/2025. godini, što je porast sa 18,2 procenta u periodu 2010–2019. godina. Kako je poznato, javne investicije se u Srbiji uglavnom finansiraju zaduživanjem, a ono zavisi od kreditnog rejtinga zemlje. Na kreditni rejting najviše utiču nestabilnost, politička ili ekonomska. Rezolucija ne može da destabilizuje situaciju u Srbiji, ali najavljuje da neka buduća možda može