Dve epizode Nebitnog čoveka Stevana Subića su o Pingvinu. Njihov fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani
Stevan Subić (1982), naš istaknuti strip-umetnik, ponovo se istakao u saradnji sa DC komiksom. Nakon izuzetno zapaženog rada na Zagonetaču pre dve godine, Subić je nacrtao dve epizode posvećene Pingvinu, objedinjene pod zajedničkim naslovom Nebitan čovek. Ovaj album, objavljen u dve verzije – kolor i crno-beloj – na formatu 21,5 x 33 cm, na 112 strana, preveden je krajem prošle godine na srpski jezik zahvaljujući Nikoli Dragomiroviću i izdavačkoj kući Čarobna knjiga.
Reč je o delovima šire edicije od dvanaest epizoda, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama izlazila u periodu avgust 2023 – jul 2024. Svaka epizoda je objavljivana po ceni od 3,99 dolara. Epizode 6 i 7, čije su autorstvo potpisali Tom King i Stevan Subić, našle su se u štampi tokom januara i februara 2024. godine.
Dve Subićeve epizode služe kao svojevrsni flešbekovi u okviru ove edicije. One se vraćaju u period kada je Osvald Koblpot (Pingvin) dolazio na poziciju najmoćnijeg čoveka podzemlja u Gotamu. Naslov albuma, na ironičan način, odražava njegovu suštinsku poruku. Priča se fokusira na skromno poreklo i psihološki razvoj Koblpotovog lika, koji, počevši kao pomoćnik u baru kriminalaca, kroz niz strateških poteza uspeva da eliminiše rivale. Njegova taktika, kojom Betmena koristi kao sredstvo za uklanjanje konkurencije, vodi do statusa jedinog gospodara Gotamskog podzemlja. Priča otvara važno kontroverzno etičko pitanje – Betmenovu saradnju sa Pingivnom.
Subićev umetnički stil je možda dosad najrazvijenija forma strip noira u serijalu Betmen, koja nadilazi standarde postavljene u epizodi Povratak mračnog viteza iz 1986. godine, prelomnoj tački koja je redefinisala serijal. Subić, međutim, dodatno produbljuje ovu estetiku, što je već bilo evidentno u njegovim interpretacijama Konana, Tarzana i Zagonetača. Njegov crtež prožet je atmosferom koja na gotovo opipljiv način reflektuje unutrašnji mrak likova. Ni Betmen nije pošteđen ovakvog predstavljanja. Pingvin, sa grotesknim crtama lica i neskladnim prstima, deluje istovremeno odbojno i ljudski. Betmen je prikazan kao figura obavijena senkama, oličenje straha i kontrole.
Fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani – u epizodi nema dugačkih scena tuče ili jurnjave automobilima. Betmobil, obično simbol spektakularnosti u ovom stripu a pogotovo na filmu, ovde se pojavljuje kao sporedni element. Subić i King jasno daju do znanja da ih ne zanimaju tipične superherojštine, već psihološka i intelektualna dimenzija sukoba glavnih junaka. Sukob Betmena i Pingvina nije fizički, već mentalni i strateški – borba uma protiv uma, volje protiv volje. Centralna tema je Pingvinov pokušaj da izmanipuliše Betmena kako bi mu pomogao da očisti konkurenciju u svetu kriminala. Betmen, u pokušaju da pribavi ključne informacije, dopušta Pingvinu da eliminiše svoje protivnike i učvrsti vlast u podzemlju. Ovakvim potezima Betmen postaje saučesnik u Pingvinovim zločinima, što ozbiljno dovodi u pitanje njegov moralni autoritet. Time se dodatno produbljuje etička kompleksnost serijala koja osvetljava razarajući uticaj Gotama čak i na one koji bi trebalo da budu simboli pravde.
Ovaj album je značajan ne samo zbog našeg umetnika Stevana Subića, već i zbog scenariste Toma Kinga, jednog od vodećih autora Betmena. King, koji je sedam godina radio kao analitičar CIA, svoje spisateljske veštine usmerio je na stripove, a od 2016. radi na serijalu Betmen: Grad bola u okviru DC projekta Rebirth. Našoj publici postao je poznat kroz epizode Betmena Vreme smrti (2023) i serijala Vizija (2022), oba u izdanju Čarobne knjige.
Subić nezaustavljivo nastavlja da pomera granice. Nakon rada na Tarzanu, Konanu, Zagonetaču i Pingvinu, DC Komiks je već tokom oktobra i novembra 2024. objavio prve dve sveske novog serijala Betmen: Puni mesec. Ljubitelji mračnog Betmenovog stila, nesumnjivo, imaju čemu da se raduju.
Srbija protiv Nemačke igra za bodove koji bi mogli da joj sačuvaju mesto u Ligi nacija. Pred gotovo praznim tribinama Paunovićev tim dočekuje selekciju koja takođe nema prostora za grešku
Redakciji "Vremena" je stigao zahtev za demanti na tekst "Roditelji OŠ '20. oktobar' večeras traže ostavku direktorke" objavljen 29. oktobra. Prenosimo ga u celosti i bez izmena
Kao nekad Kero Kler Berk je ne samo ogolio lažnu sliku tradicionalne žene u Americi, već i pokazao na kom su nivou ženska prava generalno – tvrde feministkinje. Ovaj roman je direktan napad na tradicionalni način života – ocenjuju konzervativne hrišćanke
Četrdeset godina dlakavog stvorenja koje je preživelo nuklearnu katastrofu na Malmaku, a sve što zna o Americi naučio je iz programa koji se plaća reklamama
Na nerazvijenom jugu gde je nastala izreka Pirova pobeda, gde je 813 muškaraca ubijeno zato što nisu hteli da pređu u islam, gde su stari Rimljani prvi put videli ratne slonove i još mnogo toga neponovljivog
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
