Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Razvoj oružja za masovno uništenje u Severnoj Koreji mogao bi da izazove trku u naoružanju u severoistočnoj Aziji. Kimovo zveckanje sabljom povećalo je podršku javnosti u Južnoj Koreji da ta zemlja stekne sopstveno nuklearno oružje, nešto što bi se ranije smatralo neverovatnim. Odluka Južne Koreje da pređe na nuklearno oružje naterala bi Kinu i Japan da prošire sopstvene arsenale oružja. Bajdenova administracija nije uspela da artikuliše politički odgovor na ove događaje, što dovodi do opasnosti da još jedna kriza izmakne kontroli
U trenutku kada cene nafte na svetskim tržištima skaču u nebesa, zemlje OPEK-a su, suprotno zahtevima SAD, odlučile da smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno što u potpunosti odgovara ruskim interesima. Bela kuća bezuspešno pokušava da izgladi stvari sa Saudijskom Arabijom, kojoj se zamerila zbog ponovnog uvlačenja Irana u svetsku naftnu jednačinu. Moskva na bliskoistočnom šahovskom polju za sada ima prednost u odnosu na Vašington
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Novinari “Njujork tajmsa” su dokumentovali da grupa Mudžahedin-e Khalk (MEK) učestvuje u kibernetičkom ratu sa Iranom i da deluje kao “fabrika trolova” i “ratnika s tastaturama”. Britanski “Independent” je objavio sopstvenu istragu o MEK-u, kao “miljeniku Vašingtona” koji je “stvorio državu u državi u Albaniji”. Al Džazira je analizirala “farmu trolova”, koja je omogućila MEK-u da se uključi u “manipulaciju društvenim medijima na industrijskom nivou”
Prošlonedeljni sukobi u Iraku imaju obeležja unutaršiitskih sukoba sa proiranskim političkim grupacijama, u političkom vakuumu koji je nastao u zemlji nakon izbora održanih u oktobru prošle godine. Stotine iračkih demonstranata, povezanih sa pokretom šiitskog sveštenika Muktade al Sadra, upali su u sredu 31. avgusta u zgradu parlamenta u Bagdadu. Ubrzo su usledili krvavi trosmerni sukobi sa iračkim bezbednosnim snagama i Sadrovim rivalima u okviru šiitskog “Koordinacionog okvira”, koji podržava Iran
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Od svog osnivanja 1988. godine, Al Kaida je imala samo dva lidera, Osamu bin Ladena i Ajmana al Zavahirija. Njihova smrt, međutim, ne znači kraj Al Kaide. Ona je samo kraj vođstva organizacije koje je oblikovano avganistanskim sukobom sa Sovjetima. Zavahirijev naslednik biće u suštini delo Zavahirijeve ideologije, gde je neprijateljstvo prema SAD centralni cilj i suština delovanja Al Kaide. Vakuum u vođstvu stoga je privremen
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Elizabeta II se tokom svoje vladavine srela sa 13 američkih predsednika i radila sa 14 britanskih premijera. Ona je učestvovala u očuvanju ideje monarhije u doba transformacije i nestajanja Britanske imperije, stvaranja britanskog Komonvelta, početka i kraja Hladnog rata, ulaska i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i unutrašnjih dinastičkih promena i izazova
Elizabeta II se tokom svoje vladavine srela sa 13 američkih predsednika i radila sa 14 britanskih premijera. Ona je učestvovala u očuvanju ideje monarhije u doba transformacije i nestajanja Britanske imperije, stvaranja britanskog Komonvelta, početka i kraja Hladnog rata, ulaska i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i unutrašnjih dinastičkih promena i izazova
Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile
Kako je SSSR Pepsi-Koli plaćao u “stoličnaji” i dizel-podmornicama, a kardinal Kenig ubeđivao Sovjete da je bolje da postanu katolički vernici nego kriminalci
Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”
Rimski klub se prvi pobunio protiv samoubilačkog neznanja o ljudskom stanju. U oktobru 1972. u Londonu je osnovan Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) koji je blisko sarađivao sa Rimskim klubom. IIASA je postala mesto susreta naučnika iz različitih zemalja i proizvodila važne studije u različitim oblastima, uključujući klimatske promene, energiju i poljoprivredu
Kada je Jurij Andropov krajem 1960-ih došao u KGB, obrazovan je “Rimski klub” koji je uticao na razvoj zapadne geopolitike. U Rimskom klubu bili su zaista najuticajniji ljudi tog vremena – najbolji međunarodni analitičari, najveći finansijeri, privrednici, politički i obaveštajni rukovodioci
Predsednik Rusije Vladimir Putin raspad SSSR nazvao je “najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka” čiji se potresi osećaju i danas. Spuštanju sovjetske crvene zastave na Kremlju i dizanju ruske trobojke prethodio je čitav niz istorijskih poteza čija retroaktivna analiza pokazuje da deo sovjetske elite nije bio toliko nepripremljen za reforme koje su usledile, kao što se to na prvi mah činilo
Posle više od godinu dana unutrašnjih oružanih sukoba, etiopska vlada je 2. novembra proglasila šestomesečno vanredno stanje i naložila stanovnicima u Adis Abebi da se pripreme za odbranu glavnog grada prema kome sa severa prodiru tigrajski pobunjenici. Oni su već zauzeli strateške gradove Desi i Kambolča u državi Amhara
U proteklih šest decenija u Sudanu je bilo 35 uspešnih ili propalih državnih udara. Generali ovog puta obećavaju da će pripremiti zemlju za demokratsku tranziciju. Problemi su, međutim, mnogo dublji
Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći
Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine
