Vučićevi onlajn skupovi, najavljeni miting u žarištu korone – Vranju – izmenjena politika oglašavanja na velikim društvenim mrežama, uvode Srbiju u novu dimenziju predizborne kampanje u kojoj je zapravo sve isto kao u "realnom" svetu, samo nema fizičkog kontakta
Dve odmetnute žene koje su priznale da su bile botovi vlasti, jedan haker i nekoliko ultradesničarskih organizacija čija je tačka preseka poslanik Vladimir Đukanović, dokazuju ono što smo slutili: vladajuća većina je ledeni breg, samo vrh se vidi iznad površine, dok je najopasniji i najubitačniji deo skriven u dubini
Epidemija virusa korona je u padu, ali ne tolikom da bi se građani ovoliko opustili. Naglo popuštanje mera služi samo tome da se nesmetano održe izbori, da bi vlast dobila na vremenu i dovršila uvođenje totalne strahovlade. Podelili su društvo na "nas" i "njih" i napetost koje ovde nikad ne manjka doveli do maksimuma
Epidemiološka krivulja nikako da se poravna, dok Srbija ublažava one mere koje imaju smisla, a i dalje ostaje pri najoštrijim i najbesmislenijim. Jer, nije bitno čemu mere služe, nego kako ih javnost percipira. A većina, izgleda, voli čvrstu ruku i, kad predsednik urla kako smo neodgovorni, niko ne misli da se obraća njemu, nego komšiji
U sedmoj nedelji od pojave korona virusa u Srbiji, broj zaraženih raste, vlast proglašava pobedu i popušta mere, a struka predviđa užas ako se opustimo. Jug Srbije je, čini se, u rasulu, a u Domu za smeštaj odraslih u Blacu zaista je katastrofa… Bez obzira na sve, izgleda da će ovde epidemija proći – kad vlast odluči, a ne kad virus popusti
Predsednik vitla po zemlji iako bi svaki "običan čovek" u njegovoj situaciji otišao u izolaciju, virus je na velika vrata ušao u domove za stare zbog sumanutosti rukovodilaca, konferencije za novinare su bez novinara, lekari šapatom otkrivaju da su se zarazili na poslu, Crkvi niko, ni vlast ni struka, ne sme izričito da zabrani okupljanja pred Uskrs iako smo jedina zemlja u Evropi koja zabrane donosi čak i za kučiće
Operateri na telefonima za psihološku pomoć kažu da najviše poziva dobijaju nakon predsednikovih javnih nastupa. Više nema sumnje u to ko je glavni izazivač panike u Srbiji, niti da je Vlada, a sa njom i predsednik, od svih vidova borbe protiv virusa, odabrala zastrašivanje
U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac donetih radikalnih odluka predsednika Vučića
Ljubomir Gočić iz Boleča, koji je vozio kamion u SAD, kaže za "Vreme" da mu 28 dana izolacije nije problem, ali: "Smeta mi nehuman tretman, smeta mi što državni zvaničnici stvaraju atmosferu u kojoj se pravi hajka na nas... Moje komšije u Boleču, a svima sam im slao novac iz Amerike, misle da ne treba da se vratim kući. Napravljena je atmosfera u kojoj smo mi ispali glavna pretnja, ljudi koje treba loviti i zatvarati u koncentracione logore"
Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje
Kroz formu pozorišne predstave, Vojkan Arsić i Sara Radojković prikazuju strašnu realnost medija u Srbiji i ne obećavaju srećan kraj, mada – nikad se ne zna
Predizborni slogan SNS a sasvim je u skladu sa pričom koju Vučić i SNS "voze" već skoro osam godina, a koja se može ukratko sažeti u stav da se mi sad žrtvujemo i trpimo sva zla, muke i nedaće, da bi našoj deci jednog dana bilo dobro. Mana mu je što implicira dve stvari – da je nama teško i loše, a ni deci nam sad nije dobro
Bojkot dolazećih parlamentarnih i lokalnih izbora nedeljama je centralna politička tema. Situacija nije jednostavna, ali jedno je sigurno: podržavali bojkot ili ne, on je jedini potez opozicije od 2012. naovamo koji je izazvao jaku reakciju vlasti. A to sigurno nešto govori
Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu
"O biološkom ratu je lupio jedan moj kolega, koji je ranije radio na Torlaku na analizi uzoraka, ali nije se mnogo bavio terenskom epidemiologijom. Imao je i ranije ispade. Zamislite da se sada nas troje dogovorimo da izvršimo biološki napad. Prvo treba da imunizujemo sebe, a zatim i celu našu populaciju kojoj mislimo dobro. Tek onda puštamo taj agens neprijatelju. Gde je problem? U tome što moramo da budemo sigurni da agens neće promeniti strukturu tokom širenja i da nam se neće vratiti u izmenjenom obliku od kog nismo vakcinisani i zaraziti i nas. Dakle, nemoguće je"
"Jedno je kad vam emocije odlučuju koja vam se boja više sviđa, ali ako vas vode emocije u politici, kad odlučujete o velikom broju ljudi, to otvara mogućnost za manipulaciju, ali i za eskalacije kakve ne bismo voleli da vidimo u 21. veku. Ono što je meni nejasno u ovom trenutku jeste šta treba da se desi da se ljudi trgnu i shvate da tim putem nećemo daleko stići. Nemam odgovor na to pitanje, ali sam vrlo zabrinuta"
Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa
"Imamo ironiju da naše naoružanje pada na glave ljudima u Jemenu i Siriji, pa oni dolaze ovde kao izbeglice za šta ova vlast dobija ozbiljan novac. To je jedan krug koji je potpuno neverovatan. Meni je to dodatno naličje ove Vučićeve takozvane politike... Čovek je do pre nekog vremena tražio sto muslimanskih glava za jednu srpsku, a sada ima najlukrativnije moguće odnose sa muslimanskim glavama"
"Najveći izdajnik u Srbiji je onaj koji targetira druge kao izdajnike. Tu priču o patriotama i izdajnicima slušamo 30 godina i više mi je muka od te reči, jer se svodi na zamenu teza, gle čuda. Kome neko može Srbiju da izda? Za šta? Sve su rasprodali. Sve su pokrali. Zakonski, to verovatno i može da se tretira kao izdaja, ali to je čist kriminal. Lažu, kradu, ubijaju ljude, pa to onda zataškavaju tako što ponovo lažu, kradu i ponekog ubiju. Srbija je ojađena kuća zato što je ‘glava kuće’ neotesani megaloman koji bije celu porodicu, pa babi krade penziju da bi platio kurve"
I kad ne bismo bojkotovali izbore, svojim siledžijskim metodama SNS bi oteo ovo malo preostalih slobodnih lokalnih samouprava. Da se ne zavaravamo: u tom slučaju oni ne bi koristili samo one metode koje smo već videli, nego pomnožene sa sto. U tom kontekstu, ja bih zaista imao strah i za živote svojih kolega i za svoj život
"Ne može jedan pojedinačni slučaj da ugrozi ugled Univerziteta, ali svakako može da bude jedna opomena da moramo dobro i savesno da radimo. Što se tiče spornog doktorata Siniše Malog, sa sigurnošću mogu da kažem: taj slučaj će biti rešen"
Najveći problem sa blokadom Rektorata jeste taj što nijedna strana ne zna kuda dalje: rektorka jer nema ovlašćenja, a studenti jer nemaju izlaznu strategiju
