Ratni zločini
Komšijama je bio „kul“: U SAD uhapšen osumnjičeni za ratne zločine u BiHHamdija Alukić (70), za kog su komšije izjavile da je bio „kul“, uhapšen je u SAD jer je osumnjičen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini
Hamdija Alukić (70), za kog su komšije izjavile da je bio „kul“, uhapšen je u SAD jer je osumnjičen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
„Mislim da opozicija pre svega treba da se fokusira na izvođenje birača na izbore, a manje na veštački izazvane incidente. Vreme je da hrabrimo i budemo tu da zaštitimo naše birače, da im pružimo podršku kako niko ne bi mogao da ih maltretira i ucenjuje“, kaže za „Vreme“ Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije
Neke strane radnike na izgradnji izložbe Ekspo 2027 poslodavaci su obmanuli tvrdeći da je „beli karton“ koji su im dali zapravo radna dozvola
Uz objašnjnje da bi to trebalo da obezbedi jednak tretman za sve kupce i spreči nestašice, MOL i Šel su u Sloveniji ograničili prodaju goriva
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
Izložba slika i skulptura „Urbani pejzaži“ biće otvorena do 15. maja
Milićevo brdo, kao jedna od poslednjih zelenih oaza grada na meti je nelegalne gradnje i uništavanja. Zato će biti organizovana akcija sadnje drveća
Beogradska filharmonija pod palicom Vuka Wolkova-Popovića specijalno za decu izvodi najpoznatije numere iz Mocartovog opusa
Odluku da profesorka Maja Kovačević ponovo bude dekanka FPN verifikovali su Savet tog fakultata i Senat Univerziteta u Beogradu
„Meni na mitinge i skupove ne mora da dođe niko ko ne želi“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tvrdi da zaposleni u javnom sektoru nisu pod pritiskom da prisustvuju mitingu SNS 21. marta
Požar u paviljonu Srbije u Veneciji izbio je tokom radova na renoviranju
Episkopi Srpske pravoslavne crkve su navikli da su „sve i svja“ na svojim teritorijama, pa i kad premeštaju, sklanjaju ili šikaniraju sveštenike, kaže za „Vreme“ verski analitičar Draško Đenović
Nadam da doprinosim podizanju svesti, zato što izjava da su svi Hrvati ustaše doprinosi da se bolje sagleda kakav je položaj Srba u Hrvatskoj, kaže potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić
„Iran nije predstavljao neposrednu opasnost za našu zemlju i jasno je da smo rat počeli zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, naveo je sada već bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent
Za sada neidentifikovani hakeri ukrali su podatke 160.000 korisnika Telekoma. Hakeri su to učinili s namerom da ucenjuju Telekom. Ukradeni podaci odnose se na puna imena, adrese stanovanja, datume rođenja, brojeve telefona i jedinstvene matične brojeve građana (JMBG)
Ako saveznici ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, to će biti „veoma loše za budućnost NATO-a“, rekao predsednik SAD Donald Tramp
Lider Srpske desnice Miša Vacić ponovo je u Rimu salutirao „rimskim pozdravom“, poznatom i kao fašistički pozdrav. Kakva je Vacićeva „spoljna politika“ i zašto je toliko fasciniran ideologijom koja je desetkovala Srbe
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Sindikati GSP-a i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu strahuju da je tender za nabavku 50 autobusa na gas prilagođen tako da posao dobije određeni proizvođač
Zbog rata sa Iranom drastično je skočila cena nafte od koje zavisi ruska ekonomija, Vašington je zbog energetske krize u najavi olabavio sankcije na prodaju ruske nafte i potpuno skrenuo pogled s Kijeva na Teheran. Najveću dobit od novog rata na Bliskom istoku za sada ima Vladimir Putin
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
U Iraku je pao američki avion za dopunu gorivu. Incident „nije bio uzrokovan neprijateljskom ili prijateljskom vatrom“, saopštile su vojne vlasti SAD
Ukoliko uopšte bude bilo suđenja patrijarhu Porfiriju pred slovenačkim sudom, to bi gotovo izvesno bilo suđenje u odsustvu. Jer, pojavljivanje poglavara SPC pred stranim sudom u najmanju ruku bi bilo vanserijsko nacionalno poniženje
Na neku vrstu razgovora pozivali su razni političari opozicije, ali je među studentima očito procenjeno da bi bilo kakva blizina opozicije više odnela nego donela.
„Mi podržavamo političku artikulaciju studentskog pokreta – njihovo je pravo da biraju pravac“, rekao je u martu za „Vreme“ Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.
„Taj pravac ide desnije nego što bismo voleli, no to je njihov izbor. Ali, smatramo da sami ne mogu da pobede, kao što ne možemo ni mi niti neko treći. Zato pozivamo na koordinaciju, a ne da bi im se mešali“, dodao je on.
Kako je tada rekao, sa studentima postoji tek neformalna komunikacija preko nekih ljudi bliskih pokretu.
Sada sličnim kanalima, tvrde neki opozicionari na sastanku, stižu signali da studentski pokret ne bi imao ništa protiv da se opozicija organizuje u svoju kolonu.
Računa se da bi, posebno proevropska kolona, komotno prešla cenzus. Neka istraživanja s kraja prošle godine sugerišu da bi takva kolona na nacionalnom nivou mogla da računa sa desetak odsto glasova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', title: 'Opozicija se sprema za izbore: Koliko kolona?', pubdate: '2026-04-23 10:18:40', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Opozicija,Izbori,Studenti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Opozicija se sprema za izbore: Koliko kolona?', 'pageContent': 'U jeku nagađanja da li bi vanredni parlamentarni izbori mogli da budu već pre leta, većina stranaka opozicije je stava da na tim izborima treba imati svoju listu.
To kažu izvori „Vremena“ sa sastanka devet opozicionih partija održanog u sredu (22. april) uveče. O tom sastanku ne žele da zvanično daju konkretnije izjave.
„Nije bilo konkretnog zaključka. Iznet je predlog da opozicija formira listu i ide na izbore, jer očito neće biti jedinstvene liste sa studentima mada neki još to pominju kao mogućnost“, kaže jedan sagovornik. „Sa tom idejom se manje-više svi slažu.“
Dvojba je jedino, dodaju izvori, da li da opozicija proba da napravi jednu listu ili pokuša u dve kolone – proevropskoj i nacionalnoj.
Pavle Grbović, prvi čovek Pokreta slobodnih građana, nije želeo da iznosi detalje sa sastanka, ali kaže da se načelno zalaže za programske liste: „Ako opozicija želi da učestvuje, to učešće mora da ima smisao – ne samo da budemo na listiću i preživimo, nego da nudimo određenu politiku i za nju tražimo legitimitet. Zato je logičnije da ide jedna građanska, demokratska opozicija i jedna druga, koja sama treba da se definiše“, kaže on za „Vreme“. https://vreme.com/vesti/ds-opozicija-izbori/Sastanku su prisustvovali predstavnici devet opozicionih stranaka: Narodni pokret Srbije, Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Stranka Srbija centar, Pokret slobodnih građana, Socijaldemokrate, Pokret za decentralizaciju i Novo lice Srbije.
Iako su pozvani, nisu došli predstavnici pokreta Kreni-promeni, Nove DSS ni Demokratske stranke. Šef ove potonje, Srđan Milivojević, ponovio je stav da će oni zdušno podržati samo Studentsku listu.
„Izlazak na izbore na kraju zavisi od toga da li ćemo i kako da se dogovorimo“, kaže jedan opozicionar koji je bio na sastanku. „Nije ideja da idemo na izbore reda radi i izginemo na njima. Bolje od toga je onda podržati Studentsku listu.“Kako dodaju upućeni, stvari u opozicionom bloku ubrzale su najave da bi izbori mogli da se odigraju brzo – recimo 5. ili 12. jula. Mada, niko slepo ne veruje u takve najave Aleksandra Vučića nego bi samo da bude pripravan.
Takođe, zvanična komunikacija sa studentskim pokretom ne postoji. Taj pokret ignorisao je upita „Vremena“ o tome zašto sa opozicijom ne razgovara makar o zajedničkoj kontroli izbora. Kako saznajemo, o tome ni među studentima ne postoji jedinstven stav.
No, izvesno je da oni kuju svoju listu i da na nju neće „primiti“ predstavnike opozicije pa je opozicija iz toga izvukla svoje zaključke.
Na neku vrstu razgovora pozivali su razni političari opozicije, ali je među studentima očito procenjeno da bi bilo kakva blizina opozicije više odnela nego donela.
„Mi podržavamo političku artikulaciju studentskog pokreta – njihovo je pravo da biraju pravac“, rekao je u martu za „Vreme“ Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.
„Taj pravac ide desnije nego što bismo voleli, no to je njihov izbor. Ali, smatramo da sami ne mogu da pobede, kao što ne možemo ni mi niti neko treći. Zato pozivamo na koordinaciju, a ne da bi im se mešali“, dodao je on.
Kako je tada rekao, sa studentima postoji tek neformalna komunikacija preko nekih ljudi bliskih pokretu.
Sada sličnim kanalima, tvrde neki opozicionari na sastanku, stižu signali da studentski pokret ne bi imao ništa protiv da se opozicija organizuje u svoju kolonu.
Računa se da bi, posebno proevropska kolona, komotno prešla cenzus. Neka istraživanja s kraja prošle godine sugerišu da bi takva kolona na nacionalnom nivou mogla da računa sa desetak odsto glasova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', 'pageDate': '2026-04-23 10:18:40', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });