Optužnica ima četiri tačke prethodne optužnice, uključujući onu za zaveru da prevari državu, ali su one mnogo sužene kad je reč o dokazima i osnovama na kojima su podignute
Oštegenog su braća Terzić uz pomoć više napadača besomučno ga udarali pištoljima po glavi i vitalnim delovima tela. Njemu je polomljena jagodična kost i leva noga
Predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov kaže da je situacija nešto mirnija u odnosu na ponedeljak. Za sedam dana na planini Beljanici izgorelo je više od 1.000 hektara četinarskih i bukovih šuma i nisko rastinje
Drašković je, posle više od 30 godina na čelu SPO, ostavku podneo 12. jula a promena u vrhu stranke je upisana 19. avgusta u registar političkih stranaka pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Za Draškovićevog naslednika izabran je dosadašnji direktor SPO Aleksandar Cvetković
Postoji samo jedan način da se strancu zabrani ulazak u zemlju na ispravan način, a to je postojanje bezbednosne procedure, odnosno utvrđivanje činjenica da neka ličnost predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Srbiju. Ako su estradne pevačice postale bezbednosni rizik za Srbiju, onda smo mi u tragičnoj situaciji, rekao je Šabić za „Vreme“
Usklađivanje penzija za oko 11 odsto propisano je zakonom, na osnovu statističkih podataka o rastu zarada i cena u drugoj polovini 2023. i prvoj polovini 2024. godine u odnosu na godinu koja im prethodi. Međutim, Vučić i za ovo preuzima lične zasluge
Šta ona misli o „Oluji“ ili Rio Tintu su stvari koje spadaju u domen slobode misli, savesti i veroispovesti, kao i slobode izražavanja, i to su stvari na koje niko nije dužan da se izjašnjava policajcu koji je na granici, kaže za „Vreme“ pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić
Najvažniije je da se špijuni, po pravilu hapse u tišini, jer ako ga hapsite i to objavljujete, to znači da priznajete da ste loše radili čim su vam špijuni ušli u zemlju i rade u zemlji, kaže za „Vreme“ kriminolog Dobrivoje Radovanović
U Zakonu o radu navdeno je da radna nedelja traje pet dana, ali u praksi, trgovci rade najčešće šest dana u nedelji, često i prekovremeno, zato što nema dovoljno radnika. Međutim, taj prekovremeni rad ne donosi nikakvu značajniju zaradu
Ukoliko ne bude poštovan Pariski sporazum o klimatskim promenama, u svetu koji bi bio topliji za tri ili četiri stepena, nemoguće je očekivati da sve zgrade u Beogradu budu preoblikovane tako da budu adekvatne za život u visokim temperaturama. Bez poštovanja Pariskog sporazuma suša kao što je ovogodišnja dešavaće se osam puta u 10 godina, i u toj situaciji nema prilagođavanja, upozorava Đurđević
Neka se dozvoli onome ko želi da se moli da to radi u crkvi koju smatra svojom, rekao je papa Franja i zamolio da nijedna hrišćanska crkve ne bude ukinuta, direktno ili indirektno, jer se crkve „ne diraju“
Zašto bi se SPC stavljala na neku stranu u vezi sa jednim nedavno otvorenim kontroverznim i neprimereno dramatizovanom fenomenom, o kome tek treba da se na stručnom i političkom nivou kompetentno progovori, kaže Tanasković
Glavni uzroci saobraćajnih nesreća su nepropisno i nebezbedno upravljanje. Određeni vozači su ili olako shvatili upravljanje vozilom, pa su sebi dozvolili da upravljaju pod dejstvom alkohola, kaže pomoćnik načelnika u Upravi saobraćajne policije Zlatko Belencan
Studenti traže stanove u centralnim gradskim opštinama, mesta blizu fakulteta i javnog prevoza, zahtevaju i dobru opremljenost, te dostupnost drugih sadržaja – kafića, rekreativnih centara i prodavnica. U najam ne traže više sobe, jer se promenio stil života i navike mladih. Žele udobnost i privatnost, a to mogu da imaju samo ako u najam uzmu ceo stan. Uz to, ponuda je velika
Francuski pravosudni organi smatraju da zbog izostanka saradnje sa istražnim organima i alata koje platforma Telegram nudi, Durov snosi odgovornost za više krivičnih dela. Francuski mediji javljaju da mu preti optužnica zbog niza prekršaja, kao što su terorizam, droga, pranje novca, prevara i krijumčarenje
Isa al H. (26) je sunitski musliman rođen u sirijskom gradu Deir al-Sor, a u Nemačku je došao krajem decembra 2022. godine i podneo zahtev za azil u Bilefeldu. Godinu dana kasnije dobio je takozvanu supsidijarnu zaštitu, koju često dobijaju izbeglice iz zemalja zahvaćenih građanskim ratom
Po puštanju na slobodu, u velikoj razmeni zarobljenika između Zapada i Moskve 1. avgusta, ruski aktivista Andrej Pivovarov je izjavio da je uhapšen nakon informacija koje je Vulin o njemu navodno prosledio ruskim bezbednosnim službama
Na snimku koji se pojavio na mreži Iks mogu se videti najmanje tri uniformisana čoveka kako leže u lokvama krvi, dok jednog uniformisanog čoveka u sedećem položaju pridržava čovek koji u ruci drži nož
Ako se ostvare procene stručnjaka Ujedinjenih nacija, Srbija, koja je 2023. godine imala 6.788.000 stanovnika, će 2050. godine imati samo oko 5.554.000 stanovnika, tj. 18,2 odsto manje nego danas. Istovremeno, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje da čak 49 odsto njih planira da se iseli. Koji faktori utiču na „demografski slom“
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Ujedinjenim nacijama (UN) Linda Tomas-Grinfild ocenila je na sednici Saveta bezbednosti UN da članovi tog saveta moraju da govore jednim glasom i da moraju da iskoriste svoju moć da pritisnu Hamas da prihvati predlog za premošćavanje krize koji uključuje ogromne i trenutne koristi za Palestince u Gazi i uključuje niz ranijih Hamasovih zahteva
U svom govoru na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu Kamala Haris je istakla da će biti predsednica svih Amerikanaca i pozvala na okončanje rata u Gazi i na borbu protiv tiranije širom sveta, dodavši da će se boriti za srednju klasu i pravo na abortus
Osumnjičene su da su, od početka 2018. godine do sredine 2023. godine, kao zaposlene u EPS-u više puta novac koji su građani uplatili za korišćenje električne energije prebacile na račune svojih poznanika koji nisu plaćali struju
U Mamuli, koncetracionom logoru fašističke Italije tokom Drugog svetskog rata je bilo zatočeno više 2.000 ljudi, uglavnom dece i žena. Taj hotel sada ima pet zvezdica, 26 soba, šest apartmana, holistički spa, velbiing (wellbeing) sadržaje kao što su bazen i sala za masažu, teretane, staze za trčanje, tri restorana i četiri bara, ali i posebno mesto rezervisano za istorijsko-memorijalnu galeriju koja pruža osvrt na bogatu i užasavajuću istoriju ovog lokaliteta
Hidrocentrala koju je investitor počeo da gradi bez sprovedene ocene prihvatljivosti za područje ekološke mreže, trebalo je da bude izgrađena na na reci Uni. To je ujedinilo lokalne Srbe, Hrvate i Bosance
Najgori smrad je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet. Ali ne guši samo to stanovnike Bačke Topole
Od 23. avgusta kosovoska policija Srbima sa prebivalištem ne KiM neće priznavati srpske vozačke dozvole. Svi mogu da ih zamene za dozvole „Republike Kosovo“, ali uz zdravstveno uverenje isključivo kosovskih, a ne srpskih institucija
Diplomirani inženjer geologije Zoran Đajić je na projektu rekonstrukcije Železničke stanice bio angažovan kao nadzornik za kamen. Deo njegovih poslova je, kaže, podrazumevao praćenje procesa skidanja kamena, utvrđivanja stanja podloge, njene zamene i reparacije, kao i načina montaže kamena, piše DW.
Projektanti od početka upozoravani na propuste
Đajić kaže da je još tokom rekonstrukcije primetio da je pozadina mermernih ploča na krovu stanice u lošem stanju i o tome obavestio nadležne.
„Na fotografijama koji sam napravio, iza tih ploča se vidi da praktično, možda ima 20 odsto betona, ostalo je šut, zgužvani džakovi i tako dalje“, objašnjava Đajić.
[caption id="attachment_4859171" align="alignnone" width="1032"] Đajić: Pozadina mermernih ploča na krovu stanice bila u lošem stanju i o tome sam obavestio nadležne[/caption]
Kaže da je zbog toga izdao nalog da se te ploče skinu, uradi kompletno ispitivanje i reparacija podloge.
U izveštaju u koji je redakcija DW imala uvid navodi se da je podizvođaču radova „Starting doo“ „naloženo da se otpočne sa demontažom mermerne obloge sa fasade krila B (Venčac beli) kao i mermernih ploča sa pročelja krova zgrade (Sivec)", te da je potrebno „demontažu obavljati pažljivo kako bi se sačuvale sve mermerne ploče koje nisu oštećene".
„Da se to uradilo, pretpostavljam da bi neko ko je zadužen za taj drugi deo - to je statika, to su konstrukcije i tako dalje - nadzor i sve oblasti, bi videli kakva je podloga i pretpostavljam da bi se neko zapitao da li treba intervenisati na tim utegama, da li su oni korodirale."
Međutim, izvođač radova, kako kaže, nije uradio ništa po tom pitanju.
„Naprotiv, ja sam nekoliko puta insistirao na sastancima da to treba da se uradi, ali su oni uzeli masnu farbu, ofarbali te ploče i tako je završeno sve što se tiče pozicije tog zupčastog dela fasade na južnoj fasadi iznad nadstrešnice“, kaže Đajić.
Građani su veoma brzo nakon nesreće na mrežama počeli da dele fotografije na kojima se vidi da su radovi izvođeni i na samoj nadstrešnici, na koju je dodata čelična konstrukcija sa staklom. Snimci koji pokazuju da je cela nadstrešnica pala odjednom, a ne iz delova, za Đajića su dodatni signal da je opterećenje bilo preveliko.
„Utege su bile projektovane svojevremeno da mogu da izdrže određeni teret po kvadratnom centimetru. Očigledno je to opterećenje dodato toliko da veza utega i betona, koji je isto tako bio loš, nije izdržao, i onda se ona samo sručila“, za DW objašnjava Đajić.
Ko je sve u lancu odgovornosti?
Naručilac rekonstrukcije stanice bila je Infrastruktura Železnice Srbije, a radove su izvodile dve kineske kompanije – „China Railway International Co. Ltd" (CIRC) i „China Communications Construction Company Ltd (CCCC).
Nadzor nad projektom poveren je mađarskoj firmi „Utiber" koja je povezana s jednim od Orbanovih bliskih saradnika Lorincom Mesarošem. Utiber je bio krovna firma za nadzor po svim pozicijama, osim pozicije kamena koju je obavljao Đajić kao spoljni konsultant.
Zoran Đajić tvrdi da je sve njih redovno informisao na sastancima koji su se održavali na nedeljnom nivou.
„Na tim sastancima su bili prisutni svi od strane nadzora „Utibera", bilo je uvek prisutno nekoliko ljudi iz Železnice i povremeno je bio prisutan neko od predstavnika ministarstva, ali su bili sve vreme prisutni predstavnici obe kineske firme, koje su, u svari, izvodile sve te radove, i koje su odgovorne apsolutno za sve, i za svoje podizvođače“, navodi Đajić.
Na njegove izveštaje, kaže, prvo je trebalo da reaguje nadzorna firma „Utiber", koja je trebalo da od firme „Strarting" zatraži da skine ploče i proveri podlogu.
[caption id="attachment_4859172" align="alignnone" width="1110"] Zoran Đajić[/caption]
Ipak, naglašava da je često imao utisak „da je firma koja je izvodila radove starija od svih" i da sebi daju za pravo da ne postupe po nalozima.
„Dešavalo se da se neke stvari ne rade po mesec-dva dana i da se neke stvari urade drugačije nego što je rečeno. Meni to nije jasno, da firma koja je podizvođač može da uradi neke stvari, iako je dobila nalog od nadzora da uradi drugačije".
Zbog toga Đajić smatra da je prvi u lancu odgovornosti sadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, ali i Tomislav Momirović, koji je tu dužnost obavljao u prethodnom sazivu Vlade, kao i njihovi službenici koji su bili nadležni za ove radove. Odgovornost nakon njih, kaže snosi i kineski konzorcijum, nadzorna firma „Utiber", kao i vlasnici i direktori svih firmi koje su bili podizvođači.
„Ja sam od prvog dana rekao da ja tu snosim i svoju odgovornost, zato sam i pokrenuo celu priču. Da sam možda uspeo da nateram podizvođača da zameni ploče, da to sruši – iako sam to pokušavao nekoliko puta, ali su oni to ignorisali – možda bi se neke svari ustanovile, možda bi se došlo do tih utega, možda se ovo ne bi desilo“, priča Đajić.
„Ne damo više da nas ubijate na ulici"
Na pitanje da li sada strahuje za svoju bezbednost kaže da je bio učesnik svih velikih protesta od devedesetih godina naovamo i da se više ne plaši ničega.
„Plašio bih se za sebe i za svoj život da nisam izašao u javnost s ovim što sam znao. Ja ne bih mogao da dalje nastavim da živim s tim. Osećao bih grižu savesti zbog porodica onih koji su preminuli", kaže Đajić.
Veruje da u suprotnom niko drugi ne bi rekao istinu i nadležni bi sprali odgovornost sa sebe.
„Oni reaguju na moje izjave. Zamislite da ja nisam izašao u javnost. Niko ne bi o ovome pričao. Ostalo bi na to da je pala sama od sebe. Ne dam. Ne ja – ne daju sad ni građani."
Ističe da vlast koju građani finansiraju mora da radi u njihovom interesu, te da građani ne smeju da dozvole da se „na određenim mestima nalaze ljudi koji ne znaju ništa i da ih skupljaju sa raznih strana i postavljaju na pozicije koje odlučuju o životima svih".
„Ja hoću da pozovem građane da probaju da kažu: Ne damo više da nas ubijate na ulici. Ubijaju nas na pešačkom prelazu, ubijaju nas na ulici, ubijaju nas svuda i niko ne odgovara za to. Ne može“, zaključuje Đajić svoj intervju za DW.',
title: 'Nesreća u Novom Sadu: Projektanti dobijali upozorenja na propuste',
pubdate: '2024-11-05 08:18:19',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Novi Sad,Novi Sad tragedija,Urušavanje nadstrešnice,Železnička stanica,Zoran Đajić",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nesreća u Novom Sadu: Projektanti dobijali upozorenja na propuste',
'pageContent': 'U Novom Sadu je završena trodnevna žalost, proglašena zbog velike nesreće u kojoj je stradalo 14 ljudi. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je u utorak, 5. novembra, podneo ostavku, ali ni on niti iko od nadležnih nije prihvatio odgovornost za još jednu tragediju koja je zadesila Srbiju.
Diplomirani pravnik Vesić je svoju ostavku obrazložio rečima: „Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi jer ni ja ni ljudi koji rade sa mnom nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila“, a ostavku podnosi kao odgovoran čovek iz moralnih razloga, zato što se nesreća desila u resoru koji vodi.
Поднео сам оставку на функцију министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије.
Оставку сам поднео као одговоран човек који жели да личним примером покаже да у данашњој Србији постоји морална одговорност због страшне трагедије која се догодила у… pic.twitter.com/QQyxEE1Ktj
Diplomirani inženjer geologije Zoran Đajić je na projektu rekonstrukcije Železničke stanice bio angažovan kao nadzornik za kamen. Deo njegovih poslova je, kaže, podrazumevao praćenje procesa skidanja kamena, utvrđivanja stanja podloge, njene zamene i reparacije, kao i načina montaže kamena, piše DW.
Projektanti od početka upozoravani na propuste
Đajić kaže da je još tokom rekonstrukcije primetio da je pozadina mermernih ploča na krovu stanice u lošem stanju i o tome obavestio nadležne.
„Na fotografijama koji sam napravio, iza tih ploča se vidi da praktično, možda ima 20 odsto betona, ostalo je šut, zgužvani džakovi i tako dalje“, objašnjava Đajić.
[caption id="attachment_4859171" align="alignnone" width="1032"] Đajić: Pozadina mermernih ploča na krovu stanice bila u lošem stanju i o tome sam obavestio nadležne[/caption]
Kaže da je zbog toga izdao nalog da se te ploče skinu, uradi kompletno ispitivanje i reparacija podloge.
U izveštaju u koji je redakcija DW imala uvid navodi se da je podizvođaču radova „Starting doo“ „naloženo da se otpočne sa demontažom mermerne obloge sa fasade krila B (Venčac beli) kao i mermernih ploča sa pročelja krova zgrade (Sivec)", te da je potrebno „demontažu obavljati pažljivo kako bi se sačuvale sve mermerne ploče koje nisu oštećene".
„Da se to uradilo, pretpostavljam da bi neko ko je zadužen za taj drugi deo - to je statika, to su konstrukcije i tako dalje - nadzor i sve oblasti, bi videli kakva je podloga i pretpostavljam da bi se neko zapitao da li treba intervenisati na tim utegama, da li su oni korodirale."
Međutim, izvođač radova, kako kaže, nije uradio ništa po tom pitanju.
„Naprotiv, ja sam nekoliko puta insistirao na sastancima da to treba da se uradi, ali su oni uzeli masnu farbu, ofarbali te ploče i tako je završeno sve što se tiče pozicije tog zupčastog dela fasade na južnoj fasadi iznad nadstrešnice“, kaže Đajić.
Građani su veoma brzo nakon nesreće na mrežama počeli da dele fotografije na kojima se vidi da su radovi izvođeni i na samoj nadstrešnici, na koju je dodata čelična konstrukcija sa staklom. Snimci koji pokazuju da je cela nadstrešnica pala odjednom, a ne iz delova, za Đajića su dodatni signal da je opterećenje bilo preveliko.
„Utege su bile projektovane svojevremeno da mogu da izdrže određeni teret po kvadratnom centimetru. Očigledno je to opterećenje dodato toliko da veza utega i betona, koji je isto tako bio loš, nije izdržao, i onda se ona samo sručila“, za DW objašnjava Đajić.
Ko je sve u lancu odgovornosti?
Naručilac rekonstrukcije stanice bila je Infrastruktura Železnice Srbije, a radove su izvodile dve kineske kompanije – „China Railway International Co. Ltd" (CIRC) i „China Communications Construction Company Ltd (CCCC).
Nadzor nad projektom poveren je mađarskoj firmi „Utiber" koja je povezana s jednim od Orbanovih bliskih saradnika Lorincom Mesarošem. Utiber je bio krovna firma za nadzor po svim pozicijama, osim pozicije kamena koju je obavljao Đajić kao spoljni konsultant.
Zoran Đajić tvrdi da je sve njih redovno informisao na sastancima koji su se održavali na nedeljnom nivou.
„Na tim sastancima su bili prisutni svi od strane nadzora „Utibera", bilo je uvek prisutno nekoliko ljudi iz Železnice i povremeno je bio prisutan neko od predstavnika ministarstva, ali su bili sve vreme prisutni predstavnici obe kineske firme, koje su, u svari, izvodile sve te radove, i koje su odgovorne apsolutno za sve, i za svoje podizvođače“, navodi Đajić.
Na njegove izveštaje, kaže, prvo je trebalo da reaguje nadzorna firma „Utiber", koja je trebalo da od firme „Strarting" zatraži da skine ploče i proveri podlogu.
[caption id="attachment_4859172" align="alignnone" width="1110"] Zoran Đajić[/caption]
Ipak, naglašava da je često imao utisak „da je firma koja je izvodila radove starija od svih" i da sebi daju za pravo da ne postupe po nalozima.
„Dešavalo se da se neke stvari ne rade po mesec-dva dana i da se neke stvari urade drugačije nego što je rečeno. Meni to nije jasno, da firma koja je podizvođač može da uradi neke stvari, iako je dobila nalog od nadzora da uradi drugačije".
Zbog toga Đajić smatra da je prvi u lancu odgovornosti sadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, ali i Tomislav Momirović, koji je tu dužnost obavljao u prethodnom sazivu Vlade, kao i njihovi službenici koji su bili nadležni za ove radove. Odgovornost nakon njih, kaže snosi i kineski konzorcijum, nadzorna firma „Utiber", kao i vlasnici i direktori svih firmi koje su bili podizvođači.
„Ja sam od prvog dana rekao da ja tu snosim i svoju odgovornost, zato sam i pokrenuo celu priču. Da sam možda uspeo da nateram podizvođača da zameni ploče, da to sruši – iako sam to pokušavao nekoliko puta, ali su oni to ignorisali – možda bi se neke svari ustanovile, možda bi se došlo do tih utega, možda se ovo ne bi desilo“, priča Đajić.
„Ne damo više da nas ubijate na ulici"
Na pitanje da li sada strahuje za svoju bezbednost kaže da je bio učesnik svih velikih protesta od devedesetih godina naovamo i da se više ne plaši ničega.
„Plašio bih se za sebe i za svoj život da nisam izašao u javnost s ovim što sam znao. Ja ne bih mogao da dalje nastavim da živim s tim. Osećao bih grižu savesti zbog porodica onih koji su preminuli", kaže Đajić.
Veruje da u suprotnom niko drugi ne bi rekao istinu i nadležni bi sprali odgovornost sa sebe.
„Oni reaguju na moje izjave. Zamislite da ja nisam izašao u javnost. Niko ne bi o ovome pričao. Ostalo bi na to da je pala sama od sebe. Ne dam. Ne ja – ne daju sad ni građani."
Ističe da vlast koju građani finansiraju mora da radi u njihovom interesu, te da građani ne smeju da dozvole da se „na određenim mestima nalaze ljudi koji ne znaju ništa i da ih skupljaju sa raznih strana i postavljaju na pozicije koje odlučuju o životima svih".
„Ja hoću da pozovem građane da probaju da kažu: Ne damo više da nas ubijate na ulici. Ubijaju nas na pešačkom prelazu, ubijaju nas na ulici, ubijaju nas svuda i niko ne odgovara za to. Ne može“, zaključuje Đajić svoj intervju za DW.',
'pageDate': '2024-11-05 08:18:19',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
