Bivši pripadnik obezbeđenja zatvora kaže za "Vreme" da ni sa kim od pripadnika Jedinice za specijalne operacije osuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića nikad nisu imali nijedan problem – svoje zatvorske obaveze izvršavali su svakog dana u minut
"Kod kompleksnih tragova poreklom od većeg broja osoba, kod kojih se ne izdvaja većinska komponenta, nemoguće je izdvojiti DNK svake pojedinačne osobe, pa je i pouzdanost identifikacije znatno manja. Tako, na primer, kod tragova čiji DNK profili izgledaju kao da su četvorokomponentne mešavine, nemoguće je sa sigurnošću utvrditi da li je trag zaista poreklom od četiri osobe ili se u tom tragu nalazi biološki materijal poreklom od pet, šest ili više osoba"
Bez najvišeg mogućeg vrednovanja i bezuslovnog poštovanja Ustava očigledno ne može biti reči o vladavini prava. Vladavina prava znači izgradnju i doslednu primenu široko razuđenog spleta zakona koji su jednako primenjivi na sve, i to tako da doslovno niko ne može biti od te primene izuzet
Apsolutna većina zaposlenih na Fakultetu umetnosti u Nišu glasala je da profesorka dr Milena Injac bude nova dekanica, ali je Savet odbio da je izabere. Ispostavilo se da bi pobedila i u drugom izbornom krugu da nije protivno zakonu u tome sprečena
Ivanka Popović nije reizabrana za rektorku Univerziteta u Beogradu. Glasovima Saveta Univerziteta, novi rektor je Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta. Prvi put u istoriji Univerziteta u Beogradu dogodilo da Savet glasa suprotno Senatu. Kako god bilo, Ivanka Popović ostala je dostojanstvena u porazu, a da li je Đokić čovek SNS-a ili ne, videće se po tome kako se ponaša u pobedi. Jer, dostojanstvo ni u pobedi nije karakteristika ljudi iz SNS-a
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Šta spaja Crveni trg u Moskvi i Glavni odbor SNS-a u Beogradu? Zašto su naprednjački odbori morali raspravljati o Nebojši Stefanoviću iako nisu znali što mu partija stavlja na teret? Kako se neko penje i kako pada sa lestvice političke moći? I na osnovu čega javnost to može znati u zemlji gde je politički život na respiratoru
O dve izložbe američkog slikarstva koje su sedamdesetih godina prikazane u Beogradu u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje jedna kultura", koji objavljuje "Vreme" u saradnji sa magazinom "Vitraž"
Dubai prima turiste iz celog sveta, nalazi se među šampionima vakcinacije i mnogo očekuje od Expoa ove i od Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru naredne godine
Marija i Isidora Vulić su Devojku bržu od konja iz čitanki pretvorile u univerzalnu temu spoznaje, u Trkiju
Prošlog petka Priština je pisala Unesku zahtevajući da sa liste ugrožene baštine ukloni četiri pravoslavna spomenika, te da se srpska strana kao odgovorna država ukloni a umesto nje postavi kosovska. Ovdašnja javnost i državni i crkveni zvaničnici, osudili su ovakav zahtev. Ovog utorka oskrnavljena je crkva Svete Petke u Kosovskoj Kamenici. Bio je to dvanaesti napad ove vrstre od početka godine. U tom kontekstu, slikovit je primer priča o pravoslavnim crkavama u Prištini
Takozvano društvo spektakla, to carstvo svesrdno žurnalistički dramatizovanih stereotipa, paradoksalno je kao stvoreno da predupredi analizu fantazija i načina na koji se one oblikuju. Sledstveno tome, ne samo da preči bilo kakav revolt, nego i ništi svaki identitet
Nina Like: Poodmaklo; preveo Radoš Kosović; Geopoetika, Beograd 2020.
Na albumu Delta Kream ima spiritualnosti jednih Tinariwen i svih mogućih afričkih praotaca, ima groznice ljubavnih noći, nesnađenosti krhkog pojedinca u velikoj zemlji koja god ona bila i kad god postojala
Gledalac se već u prvim minutima filma zapita u kakvom se to svetu odigrava radnja Živog čoveka. To je, izgleda, neki paralelni univerzum u kome su svi besni, puni gorčine, spremni da ujedu. Mizantropija je sveprožimajuća
Oaza Ivana Ikića je vešto sročena melodrama u kojoj nameti tog podžanra dosta prirodno i lagodno stupaju u plodotvoran spoj sa naturalizmom kao udarnim stilskim pristupom
"Kada slušam radio recimo na poslu, spopadne me muka, jer sve stanice zvuče isto. Kao da imamo deset Radija S, četrnaest Prvih ili Naxi radija. Nisam zahtevan. Ne mora to da uvek bude muzika koju ja volim, ali dajte ljudi, budite bar malo drugačiji"
Isuviše aktera ove priče pokušava da legitimizuje svoju poziciju na osnovu pretpostavljenih karakteristika svog neistomišljenika, ili na osnovu nečega što može biti tačno, ali je za konkretnu temu sasvim irelevantno
Više niko ne pominje samostalnost Tibeta. Čak je i dalaj lama odustao od tog zahteva. Nema načina da se od jedne svetske sile odvoji teritorija tri puta veća od Nemačke. Pored toga, kroz istoriju u vazalskim odnosima sa Kinom a sada sa statusom autonomnog regiona, Tibet nikada nije bio posebna država
Bili smo na nekoj od glavnih ulica Netanije kada su se oglasile sirene. Nije bila uzbuna, nego se označavao Dan Holokausta. Svi su stali, život je stao za minut. Gledam mlade Izraelce i pitam se da li razumeju. Shvatam da oni to i te kako razumeju. Oni odrastaju sa svešću da će posle svih istorijskih pogroma i istrebljavanja sa puškom u ruci braniti svaki pedalj jevrejske države
Izraelci su navikli na nenormalnu normalnost, na rakete, bežanje u skloništa, čekanje zatišja. Još opasnije su, međutim, ulične borbe koje podstiču i Hamas i ultradesničarski orijentisani muslimani i Jevreji. Podrivanje iznutra, sejanje semena zla, mržnje i netrpeljivosti među dojučerašnjim komšijama i prijateljima u multinacionalnim i multikonfesionalnim sredinama predstavlja mnogo opasnije oružje od vođenja rata iz vazduha. U trenutku kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu i Izraelci i Palestinci se sa prstom na okidaču pridržavaju primirja koje je stupilo na snagu 21. maja
"Nad ludnicom se prsi mesec mlad / Dok prozori trepte kao mrlje zlatne, / A zidovi se belasaju sad, / Belji od svetlosti te neverovatne. / Zar kad mesec tako razbi mrak / Da posta moguća avantura luda? / Al’ to traje kratko. Kao na dati znak, / Pred zoru se sklapa lepeza tog čuda / Ujutro je zgrada tu ko pre / Jedva se čuju daleko od nje, / Srne što u šumske zavlače se skute. / Noćas je krišom procvetao glog / Iskobeljao se mak iz struka svog. / Al’ oni unutra sve to i ne slute" —Jan Van Najlen
Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama
Postoji nekoliko zabluda koje se u javnosti stvaraju zbog žestine i brutalnosti sukoba škaljarskog i kavačkog klana. Ove dve grupe nastale su podelom jedinstvene škaljarske kriminalne organizacije koja je trebalo da popuni prazninu u švercu kokaina iz Južne Amerike nakon što je u akciji "Balkanski ratnik" razbijena organizacija Darka Šarića (na slici), kojeg su zapadni mediji nazivali i balkanskim "kraljem kokaina". Krvavi talas obračuna koji ne samo što je zapljusnuo Crnu Goru i Srbiju već se preneo i van granica regiona pogrešno ostavlja utisak o snazi ova dva klana, njihovom dosegu, obimu posla koji kontrolišu, a ponajviše o tipičnom "modelu ponašanja" za koji se vezuju surovost, brutalnost i osvetoljubivost. Obračun ova dva kotorska klana više je "greška u sistemu" nego što je dominantan model "poslovanja" na tržištu narkoticima
Ovaj tekst je naslovljen nazivom imaginarnog skandinavskog hita, koji publika na Islandu uvek iznova traži od muzičara koji sanjaju uspeh na Evrosongu. U pitanju je komedija Fire Saga, koja odlično opisuje put do Evrovizijske scene, preko besmislenih šlagera tipa Ya Ya Ding Dong uz koje se pije i pleše u voziću
