TV manijak
Zoran i njegova senkaNeverovatno je da se 2023. godine razgovara o Miloševiću i Đinđiću kao žrtvama, pa se onda meri čija je žrtva veća, čije nasleđe značajnije i čija uloga važnija “iz današnjeg ugla”
Neverovatno je da se 2023. godine razgovara o Miloševiću i Đinđiću kao žrtvama, pa se onda meri čija je žrtva veća, čije nasleđe značajnije i čija uloga važnija “iz današnjeg ugla”
Novi politički blok će pokušati da potpuno okupira nekakav državotvorni, patriotski, najširi centar, a svi oni koji budu izvan njega biće predstavljeni, manje ili više, kao ekstremisti koji rade po stranim nalozima, bilo da su im šefovi, kako se to obično kaže, u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu ili Kinšasi. Dakle, oni koji nisu u njemu po definiciji će biti antidržavni elementi i izdajnici, uz izvesnu gradaciju
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
“Ovo je zamena za neke formalne institucije, koje su potpuno marginalizovane, koje ne služe ničemu, ali u društvu postoji potreba za njima. Postoji potreba za kritikom vlasti, na primer, za ukazivanjem šta ne funkcioniše. Taj pokret će služiti kao zamena za civilno društvo: imamo postojeće civilno društvo, koje je projektno finansirano, zapadno orijentisano, ‘nedovoljno patriotsko’, to su ovi ‘antidržavni’, a ovo će da bude državno civilno društvo”
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Ekstremne su okolnosti u koje je primalac pretnji bez svoje volje stavljen, a ne njegov odgovor na njih. A svako ko misli da time neko pravi sebi reklamu, neka je slobodno isproba na vlastitoj koži
Dragoslav Mihailović se u svojoj – recimo to tako – apartnosti čitavog života nosio sa sablastima prošlosti bez ikakvog kompromisa, ali Mihailovićeva beskompromisnost počiva na supstanciji pravednosti, a s pravedničkom beskompromisnošću nemoguće je nositi se ukoliko ne postoji filter umetnosti
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
Nakon psihodeličnog triptiha Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića i uzbudljive drame o želji za bekstvom Ovuda će proći put Nine Ognjanović, pred nama je i Mihailovićev film koji svakako zavređuje pažnju i od tri navedena naslova poseduje najveći komercijalni potencijal
Tijana Grumić: Pre nego što počnemo režija Jug Đorđević Hartefakt
Mirjana Drljević: Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo Booka, Beograd 2022.
“Uvek sam za jednakost i za pravdu, samo ne želim da budem neko zaštitno lice diskriminacije jer to ne pomaže rešavanju tog problema. Znam da ljude koji slušaju moju muziku boli ona stvar da li sam ja crn ili beo jer će oni tu muziku slušati svakako”
Bila je povlašćena u mnogo čemu. Da li je i ako jeste, koliko je to pomoglo ili je bar u određenoj meri odmoglo njenom umetničkom nadahnuću, energiji i izrazu
Plava ptica je najdugovečniji serijal Redakcije dečjeg programa RTS-a. Njena tristota premijerna epizoda povod je za priču o deci i televizijskom programu, i ostalom s tim u vezi
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije. U ukupnom finansiranju kroz oglašavanje sa 63 odsto učestvuju firme iz EU, SAD ili Švajcarske, iz Nemačke sa gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto
Koliko god da je bilo jasno kako je Nemanja Vidić najbolje rješenje za srpski fudbal, isto je tako ubrzo postalo jasno da od toga neće biti ništa. No ipak, govorili smo u sebi, nema veze, nije strašno da izgubi od nekakvog lijevog ministra, to i nije poraz, jer naprosto nisu ista kategorija. Ni fudbalska, a pogotovo ne ljudska. A onda su otišli da iz zaslužene mirovine izvuku ne nekakvog lijevog ministra, već najslavnije lijevo krilo. Tuga se nekoliko dana vukla po našim dušama i srpskim medijima
Srbija je jedina zemlja regiona koja se do sada nije usaglasila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji i Belorusiji. Evropska unija prima na znanje posvećenost zemalja koje se jesu usaglasile sa odlukama EU, i pozdravlja je
Seksualno uznemiravanje u Crnoj Gori još uvek nije krivično delo (postoji nacrt zakona), ali u Srbiji jeste i u opisu dela doslovno stoji “neželjeno dodirivanje”. Zakon ne pravi razliku između svetskog mega cara i radnika na baušteli. Niti eksplicitno kaže: “Ako te Rambo uštine za dupe, to je super, ali ako to uradi Era Ojdanić, onda nije ok”
Nije baš sasvim jasno zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe
Sud u Varšavi osudio je aktivistkinju za ženska prava Justinu Vidrzinsku na osam meseci društveno korisnog rada zbog toga što je jednoj žrtvi nasilja u porodici pomogla da dobije tablete za prekid trudnoće
Izaslanici EU i SAD pripremaju teren da predsednik Srbije i premijer Kosova poguraju svoje države u zajedničku budućnost, Aleksandar Vučić se kune da on ne pregovara sa drugom državom i da od njegove saglasnosti za prijem Kosova u UN nema ništa, patriotski blok poziva na protest zbog izdaje Kosova, SNS oblepljuje Srbiju natpisima “Miloš Francuz” i “Milica lažljivica”, a ostatak opozicije uglavnom ne zna baš šta bi sa svim tim
Ostavimo po strani opšti haos po centru Beograda, pljačku i uništavanje kontejnera, semafora, signalizacije, izloga… tog 21. februara 2008. godine, četiri dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napad na zapdna diplomatska predstavništva mogao se i morao predvideti kada je bio zakazan protestni skup, pogotovo na američku ambasadu jer su SAD bile označene kao glavni krivac za „otimanje“ Kosova od Srbije. Namerno ili slučajno, Policijska uprava Beograda i MUP puptuno su bili omanuli
Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ na Radio-televiziji Crne Gore, optužila je muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje, potom se oglasio i UNICEF čiji je on ambasador dobre volje, a danas i Rambo Amadeus. Taj čin „nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane, kaže. Možda je seksističan, seksualan ne
Tri mlađa muškarca tokom vikenda ispisala su grafite s pretećim porukama i govorom mržnje na ulazu u prostorije KROKODIL Članovima ovog udruženja poslate su brojne pretnje nakon što su uklonili nacionalistički mural na Slaviji, i nakon što su odneli humanitarnu pomoć Ukrajini
