Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
Život teče normalno, svojstveno normalnosti na severu Kosova. Ta realnost izgleda tako da na ulici Kosovske Mitrovice stojim sa drugaricom iz Zvečana i kolegom snimateljem koji je prvi put u Kosovskoj Mitrovici. Posle nekoliko minuta kolega pita: “Jeste li vas dve čule rafale, malopre mi se učinilo da sam čuo neke…?” Odgovoramo mu: “Aha, čule smo” i nastavljamo da žurimo za nekim drugim poslom
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Zvali ga da učestvuje na olimpijadi u Barseloni, kako, kad su mu žena i deca izbegli u Beograd, bar ima baklju koju je nosio na olimijadi u Sarajevu
Kako će očekivane klimatske promene uticati na poljoprivredu? Koje su mere potrebne da bi se pružio adekvatan odgovor, a koje se već primenjuju? Koliko robotika može da pomogne? I koliko su naši poljoprivrednici raspoloženi za nova rešenja
Na jednom od tri spusta koja sa Kalvarije vode do Laudonovog šanca, vidi se grafit na zidu kuće: “Nadamo se da imate pasoše”. Svojevrsno upozorenje nepoželjnim posetiocima pojačano je natpisom “Nema nas mnogo, al’ smo jaki”
Tribina “Inovacije u medijima”, održana u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije medija, pokušala je da da odgovore na pitanja: kako se prilagoditi novim okolnostima, kako zaraditi i opstati, a baviti se novinarstvom pošteno i profesionalno. Na tribini su govorile Slađana Gluščević, glavna urednica “Agrosmarta”; Nataša Heror, direktorka medijske agencije “Media Point” i urednica dvojezičnog portala “Storyteller” Vladimira Dorčova Valtnerova. Tribina je prenošena uživo na Fejsbuk stranici NDNV-a
Suština fudbala je ipak loženje na igru. Da li će ona ostati neukaljana ovom gomilom para, videćemo do finala
Poslanicu Grozdanović sudbina nas ostalih ostavlja sasvim ravnodušnom. Ona odnekud smatra da svi nismo jednaki pred zakonom, i da to ni ne treba da budemo. Ona drži da za Velikog Vođu treba da važi neki poseban zakon
Nije slučajno što smo se okupili u mediteranskom gradu Ulcinju (koji ne haje za nacionalnost i veroispovest) radi knjige o Ivanu Gudelju, najplemenitijem izdanku jugoslovenske fudbalske škole
Nije da spasa nema... I stigao je iz možda sasvim očekivanog pravca, iz pravca kulturološki i jezički bliske pramajke Velike Britanije. Tu negde može da krene priča o dometima bioskopskog noviteta Meni i striming-favorita Čudo, koji barem u primetnoj meri mogu da nadomeste potrebe za ozbiljnijim i kinestetski superiornijim i smislenijim filmskim sadržajima
Fransoaz Veržes: Feministička teorija nasilja; prevela Milica Rašić; Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2022.
Ova serija bila je prvi pravi sitkom, višesezonska (pet sezona sa ukupno 84 epizode) i kreirana u tzv. scenarističkoj saradničkoj sobi (Lola Đukić, Siniša Pavić, Dušan Savković, Gordan Mihić, Vlasta Radovanović i dr.), sa kameo pojavama poznatih ličnosti u sopstvenom mizanscenu
Večeras hitan sastanak Saveta bezbednosti UN. Poginulo je najmanje šest ljudi među njima i tinejdžerka, u napadu na porodilište ubijena beba, Kijev, Lavov, Moldavija su bez struje zbog ruskih raketiranja na ukrajinsku infrastrukturu, bilans je današnjeg dana ruske invazije na Ukrajinu
Evropska prestonica kulture Novi Sad uveliko priprema završnu izložbu “Mileva” kojom će zatvoriti krug započet ovog januara, izložbom “Vreme i vaseljena”. Autor obe je Dušan Jovović
“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
Usvojena je rezolucija poslanika EP Tonina Picula o proširenju u kojoj se Srbija poziva na napredak na putu ka EU, samo ukoliko se uvedu sankcije Rusiji i ispune reforme u oblasti vladavine prava. U tekst je ušla i formulacija da se preispitaju svi EU fondovi u zemlji. Rezolucija EP u ovoj oblasti nije obavezujuća, ali predstavlja zvaničan stav Evropskog parlamenta o nekom pitanju
Da li je knjiga Zvezdana Jovanovića, osuđenog zbog ubistva Zorana Đinđića, čije će delove objavljivati Informer, poruka koja asocira na moguću osvetu prema svima na koje prst upire snajperista a koji su istraživali i objavljivali o ovom atentatu
U Gračanici i u Severnoj Mitrovici održani su skupovi protiv, kako je rečeno, Kurtijevog režima sa istom porukom: Srbi Kosova su jedinstveni i ostaju na Kosovu
