Foto: AP photo/Dan BashakovZa 10. i 11. novembar u Abu Dabiju planirani su novi pregovori između Ukrajine, SAD i Rusije. Ovo je prvi susret u ovom formatu posle devet meseci
Nova runda trilateralnih pregovora između Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije planirana je za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju. Prema izveštajima američkih medija, Sjedinjene Države će na pregovorima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima predstavljati specijalni izaslanik predsednika Trampa Stiv Vitkof kao i predsednikov zet Džared Kušner.
Kako je 7. novembra saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, rusku delegaciju predvodiće Vladimir Medinski, savetnik ruskog predsednika. Među ostalim učesnicima biće i načelnik Glavne obaveštajne uprave Generalštaba ruske vojske (GRU) Igor Kostjukov, kao i zamenik načelnika Glavne uprave za operativno upravljanje Generalštaba Jurij Žigarlovski. Prema pisanju Blumberga, Moskva je time uputila delegaciju na višem nivou nego u prethodnim rundama pregovora.
Prema izvoru ukrajinske agencije RBC-Ukrajina, ukrajinsku delegaciju predvodiće šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov. U njenom sastavu biće i načelnik Kancelarije predsednika Ukrajine Kirilo Budanov, predsednik poslaničke grupe vladajuće stranke Sluga naroda David Arahamija, prvi zamenik načelnika Kancelarije predsednika Serhij Kislica i zamenik načelnika Vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki. Prema istom izvoru, planirani su i odvojeni sastanci sa predstavnicima evropskih zemalja.
Ovo je prvi susret u ovom formatu posle devet meseci. Prethodna runda pregovora održana je u februaru, nakon čega je javni pregovarački proces praktično zamro, piše DW.
Posebnost predstojećih pregovora jeste to što će, po svemu sudeći, u Abu Dabi doputovati i evropski predstavnici. Nemačku će predstavljati Ginter Zauter, savetnik za bezbednost nemačkog kancelara Fridriha Merca. To je uoči pregovora saopštio zamenik portparola nemačke vlade Štefen Majer.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Bаro ranije je u intervjuu za televiziju RTL potvrdio da će „i Francuska biti zastupljena u Abu Dabiju i učestvovati u ovim razgovorima“. Nije, međutim, otkrio ko će konkretno predstavljati Pariz.
I Evropska komisija potvrdila je da će na pregovore o Ukrajini u Abu Dabi poslati predstavnika na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost. Komisija nije precizirala da li će taj predstavnik učestvovati i na sastancima sa ruskom delegacijom.
Hana Šelest, direktorka bezbednosnih programa istraživačkog centra „Ukrajinski prizm“, ipak sumnja da će Evropljanima biti dozvoljeno da učestvuju u samim pregovorima. „Mislim da će im najviše biti dopušteno da imaju ulogu posmatrača“, rekla je ona.
U Abu Dabiju strane nameravaju da razgovaraju o „bezbednosnim aranžmanima za period posle rata, deeskalaciji, humanitarnim merama i okončanju rata“, napisao je Vitkof na društvenoj mreži Iks.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je, sa svoje strane, da su među važnim prioritetima Kijeva bezbednosne garancije, obustavljanje napada na energetsku infrastrukturu, deblokada Crnog mora, proširenje razmene ratnih zarobljenika i priprema sastanka šefova država i vlada. O svojim stavovima uoči sastanka u Abu Dabiju razgovarao je i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Uoči pregovora, američki predsednik Donald Tramp, nakon sastanka sa ruskim specijalnim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim, najavio je „veliki i sjajan“ sporazum o Ukrajini, koji bi, prema rečima Bele kuće, mogao da bude značajan za celu Evropu. Pojedinosti, međutim, nije izneo.
David Arahamija, član ukrajinske delegacije, ne očekuje da će već u prvoj rundi biti ostvaren proboj. „Ne verujem da će doći do proboja, jer je pregovarački proces bio dugo u zastoju. Već je i samo obnavljanje trilateralnih pregovora uspeh“, rekao je 6. novembra za Dojče vele tokom posete Vašingtonu. „Od prve runde ne očekujemo mnogo, ali od druge već očekujemo rezultate“, dodao je Arahamija.
Ni Hana Šelest ne očekuje značajniji napredak na sastanku u Abu Dabiju. Za nju je najvažniji pokazatelj sastav ruske delegacije. To što se u ruskoj delegaciji nalaze i predstavnici obaveštajnih službi Šelest smatra „prilično pozitivnim aspektom“. Prema njenom mišljenju, na nivou predstavnika obaveštajnih službi moguće je voditi dodatne razgovore, na primer o razmeni ratnih zarobljenika ili o prekidu vatre iz humanitarnih razloga i na drugim područjima, jer je situacija jednako kritična i u selima u okolini Oleškog.
Šelest, međutim, ne vidi razlog za očekivanje promena u ključnim pitanjima, kao što su bezbednosne garancije ili teritorijalno uređenje. Pet ciljeva nove evropske bezbednosne arhitekture, koje je Džared Kušner izneo uoči pregovora, prema njenom mišljenju, ne sadrže ništa „o čemu Rusi ne govore još od 2009. godine“.
Kako je Kušner napisao na društvenoj mreži Iks, reč je pre svega o stalnim konsultacijama, komunikaciji u kriznim situacijama, vojnoj transparentnosti, merama za smanjenje rizika od eskalacije i stabilnom bezbednosnom poretku. Šelest naglašava da je za Moskvu to prilika da odugovlači pregovarački proces.
Ivan Us iz ukrajinskog Nacionalnog instituta za strateške studije takođe smatra da bi pregovori sa ljudima koji nemaju ovlašćenja za donošenje odluka mogli da posluže samo kao predstava za Trampa. Istovremeno, pojedini posmatrači vide razloge za oprezni optimizam u pogledu razgovora u Abu Dabiju – barem kada je reč o humanitarnim pitanjima.
Prema mišljenju Vladislava Faraponova iz ukrajinskog Centra za američke studije, na tok narednih pregovora mogao bi da utiče „događaj bez presedana do sada“ – humanitarni prekid vatre u ukrajinskom gradu Oleški, koji se nalazi pod ruskom okupacijom, u Hersonskoj oblasti. Do prekida vatre došlo je nakon sastanka Melanije Tramp sa predstavnicima Ukrajine i Rusije u Beloj kući 5. novembra. Tokom tog susreta, prva dama SAD uručila je učesnicima lična pisma za Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.
„Posmatrajmo Oleški kao iskru u svetu tame, iskru koja može da probudi ono najbolje u ljudima. Zapalimo snažan plamen mira, vidljiv celom svetu. Podstaknimo nadu, unapredimo saradnju i osvetlimo put ka trajnom miru“, rekla je ona, pozivajući na dugoročan prekid vatre u Ukrajini.
Ivan Us ne isključuje mogućnost da bi u Abu Dabiju moglo da se pokuša sa primenom iskustava iz Oleškog. Ipak, poziva na oprez i ukazuje na to da je Rusija tokom humanitarnog prekida vatre izvodila napade na druge ukrajinske oblasti, a predah iskoristila za poboljšanje svojih položaja u okolini Oleškog.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Teška nesreća dogodila se u ponedeljak u fabrici čelika kod Izmira, kada je eksplozija odnela najmanje 17 života. Prema prvim informacijama lokalnih vlasti, nesreći su prethodili pad krana i oštećenje gasovoda
Hrvatski sportista Kristiana Josip Periš umro je u 32. godini u psihijatrijskoj bolnici. „Jutarnji list“ tvrdi da se na snimku iz bolnice vidi mučenje kome su ga izložili medicinski radnici
Hakeri su u Francuskoj preuzeli kontrolu nad sistemima za hlađenje u supermarketima, menjali temperaturu u frižiderima i isključivali sigurnosna upozorenja. Francuske vlasti za napade optužuju iransku sajber-jedinicu povezanu sa Revolucionarnom gardom
Osnivač i izvršni direktor jedne od najvrednijih tehnoloških kompanija na svetu našao se u središtu afere zbog veze sa ženom koju američke obaveštajne službe sumnjiče za špijunažu. Nvidia traži nezavisnu istragu, a BBC ocenjuje da bi posledice mogle da utiču na trku SAD i Kine za primat u veštačkoj inteligenciji.
Brat bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, Aron Orban, priveden je u okviru istrage o sumnji na krijumčarenje ljudi, objavio je aktuelni premijer Mađarske Peter Mađar
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
