Epidemija malih boginja: Šta za sad znamo?

U Boru je krajem prošle nedelje proglašena epidemija malih boginja na teritoriji celog grada. Obolelo je 14 ljudi, a krenula je od nevakcinisanih beba mlađih od godinu dana, koje i ne mogu da budu potpuno vakcinisane. Epidemija stiže posle godine u kojoj je obuhvat prvom dozom MMR vakcine u Srbiji pao na 72,8 odsto, što je manje nego u pandemijskoj 2021.

Epidemija je početkom oktobra proglašena u borskom naselju Sever, a sada obuhvata ceo grad. Među obolelima je šestoro dece i osmoro odraslih. Borska bolnica zabranila je posete na svim odeljenjima.

Javorka Stankulić, epidemiološkinja borskog Doma zdravlja, rekla je za portal Ist media da u gradu ima dosta nevakcinisane dece. Ona sada ponovo poziva roditelje da vakcinišu decu, kao i sve druge koji su vakcinu propustili.

Podatak o obuhvatu za 2025. Batut je izneo u julu, u izjavi za „Kurir“. Da bi se sprečilo širenje malih boginja, imuno mora biti bar 95 odsto stanovništva. Poslednji detaljan izveštaj Batuta, onaj za 2023, pokazuje da je taj cilj tada dostigao samo jedan od 25 okruga.

Tri godine oporavka, pa pad

Prva doza MMR vakcine daje se u drugoj godini života, a druga pred upis u prvi razred. U pandemijskoj 2021. prvu dozu primilo je 74,8 odsto dece planirane za vakcinaciju. Obuhvat je zatim rastao: 81,3 odsto u 2022, 84,5 u 2023. i 84,3 u 2024. godini.

Revakcinacija pred školu prolazila je bolje, ali je i ona ispod cilja: 91 odsto u 2023. i 90,8 u 2024. godini.

Izveštaj za 2023. jedini daje sliku po okruzima i opštinama. Cilj od 95 odsto dostigao je samo Severnobanatski okrug, a u sedam okruga obuhvat je bio ispod 80 odsto. Najniži je bio u Rasinskom (61,8 odsto) i Pirotskom okrugu (67,8 odsto).

U Kruševcu, Negotinu, Ubu, Novom Pazaru i Merošini, kao i u Apatinu i Kovinu, prvu dozu primilo je manje od 60 odsto dece. Ni deca koja su vakcinisana često nisu vakcinisana na vreme: od dece rođene 2021, samo 49,8 odsto dobilo je MMR sa 12 do 15 meseci.

Male boginje se vraćaju

U 2023. registrovano je 50 slučajeva malih boginja, od toga 43 tokom epidemije u Smederevu. Više od polovine obolelih bila su deca mlađa od dve godine. Čak 94 odsto obolelih bilo je nevakcinisano ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Godinu kasnije, 2024, obolelo je 884 ljudi. U 2025. potvrđeno je 210 slučajeva, uz epidemije u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu i Južnobanatskom okrugu. Ove godine do jula potvrđena su dva slučaja, u Novom Pazaru i Beogradu.

Srbija se u Evropskom regionu SZO i dalje vodi kao zemlja u kojoj se male boginje endemski održavaju prema poslednjem izveštaju iz 2023. Isti izveštaj beleži i 1.421 slučaj velikog kašlja. Tri nevakcinisane bebe mlađe od tri meseca su 2023. preminule od velikog kašlja.

Prema kalendaru imunizacije, u ovom uzrastu nisu ni mogle da budu zaštićene vakcinom. Prvu dozu deca dobijaju sa navršena dva meseca, a punu zaštitu tek posle tri doze.

Vakcine ima, dece nema

Vakcine nisu problem: Batut navodi da su sve vakcine iz kalendara bile stalno dostupne. Kao uzroke niskog obuhvata izveštaj navodi delovanjeantivakcinalnog lobija, odbijanje i odlaganje vakcinacije, i to što se ne poštuje obaveza uredne vakcinacije za upis u vrtić i školu.

Batut ukazuje i na sukob dva zakona. Zakon o pravima pacijenata daje roditelju pravo da odluči da li će vakcinisati dete. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kaže da za obaveznu imunizaciju pristanak roditelja nije potreban.

U predlogu mera Batut traži da se Ministarstvo pravde upozna s radom advokatskih kancelarija iz Vojvodine i drugih delova Srbije. Prema izveštaju, one u ime roditelja šalju domovima zdravlja i lekarima zahteve kojima je cilj odlaganje ili odbijanje vakcinacije.

Posledica je, kako stoji u izveštaju, da se godinama gomilaju nevakcinisana deca, u broju koji odgovara čitavoj generaciji rođenih. To stvara uslove za nove epidemije.

Izveštaj koji kasni

Batut godišnji izveštaj o imunizaciji obično objavljuje krajem naredne godine. Izveštaj za 2023. postavljen je na sajt 20. decembra 2024. Izveštaj za 2024. ni do novembra 2026. nije objavljen, pa podaci po okruzima i opštinama za 2024. i 2025. nisu javno dostupni.

Za te dve godine postoje samo nacionalne brojke koje je Batut saopštio medijima. Zato se ne zna u kojim delovima Srbije je obuhvat pao u 2025. godini i koliko.

Sećanje na malu Nađu

Nađa Petrović je dvogodišnja devojčica iz Kragujevca koja je preminula 4. aprila 2018. godine od posledica malih boginja (morbila) na Institutu za majku i dete u Beogradu. 

Nađa nije mogla da primi MMR vakcinu zbog autoimune bolesti APS-1. U pitanju je redak autoimuni poremećaj kod kojeg imuni sistem greškom napada i uništava sopstvena tkiva i organe, prvenstveno endokrine žlezde.

Zarazila se u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevcu nakon što je lekar smestio dete sa sumnjom na morbile u istu sobu. Porodica je prvostepenom presudom dobila odštetu. 

Apeli Dragane Petrović, majke preminule dvogodišnje Nađe, postali su sinonim za borbu za kolektivni imunitet u Srbiji i regionu. Kroz svoja javna obraćanja i potresnu ispovest, ona je poslala nekoliko ključnih poruka roditeljima.

Vakcinacijom zdrave dece brane se ona koja ne smeju da se vakcinišu: Nađa je imala autoimunu bolest i nije smela da primi MMR vakcinu. Njen jedini štit bio je kolektivni imunitet, odnosno svest drugih roditelja da vakcinišu svoju zdravu decu kako se virus ne bi širio. 

Lični strah ne sme da ugrozi tuđe živote: Majka je javno priznala da je i sama, kada je rodila prvo dete, bila uplašena pričama sa interneta o MMR vakcini. Međutim, nakon tragedije, naglašava da roditelji moraju da veruju struci (imunolozima i pedijatrima), a ne neproverenim informacijama. 

Kolektivna odgovornost sprečava epidemije: Dragana je direktno krivila antivakcinalni pokret i roditelje koji odbijaju imunizaciju, ističući da se njeno dete nikada ne bi zarazilo u bolnici da nije došlo do opšteg pada stope vakcinisanih i izbijanja epidemije.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!