Portal „Ko si, bre, ti?“: Razgovor sa Srbijom ili slučaj za Tužilaštvo za organizovani kriminal

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je 10. jula pokrenuo portal „Ko si, bre, ti?“, namenjen prijavljivanju korupcije, zloupotreba i bahatog ponašanja javnih funkcionera. Tada je rekao da će njegov tim otvoriti svaku prijavu i da će je on na kraju pogledati.

Podnošenje i praćenje tih prijava, te reagovanja portala su deo BIRODI istraživanja integriteta postupanja predsednika Republike i, u svetlu toga, funkcije portala „Ko si, bre, ti?“.

Korišćena je metoda posmatranja sa učestvovanjem. Istraživač, podnosilac prijava nakon podnošenja prijave, beleži postupanja i odgovore. Ovakav uvid omogućava činjenice, odnosno dokumentovane odgovore**.**

Predstavke su relevantan sociološki materijal za istraživanje rada nekog državnog organa, jer one predstavljaju institucionalizovanu komunikaciju između građanina, institucije i javnog funkcionera.

To se vidi i kod Saveta za borbu protiv korupcije, značajan deo svojih izveštaja bazirao je na proverenim nalazima iz predstavki građana koji su se obraćali Savetu i tako pomagali u stvaranju antikorupcijske javnosti u Srbiji.

Cilj ovog istraživanja je bio da se mapira granica između institucije predsednika Republike i izborne politike. Portal koji građane poziva da prijavljuju svoje probleme može da otkrije gde institucije ne rade svoj posao.

Ali, ako predsednik i njegov tim imaju neposredan uvid u takve prijave, a javnost ne zna ko ih obrađuje, kome ih prosleđuje i kako štiti prikupljene podatke, otvara se sumnja da se institucija predsednika koristi i za prikupljanje tema, primera i poruka za izbornu kampanju.

Valja naglasiti da ovo nije prvi pokušaj da se iz obraćanja građana predsednikovoj kancelariji stekne slika o stanju u društvu. Sociolozi Stjepan Gredelj i Nataša Nastić objavili su 2005. godine knjigu „Razgovor sa Srbijom“, nastalu na osnovu pisama, molbi i pritužbi upućenih tadašnjoj Narodnoj kancelariji predsednika Republike. Od oko 12.500 obraćanja izdvojili su 60 karakterističnih primera. Kroz njih se moglo videti s kakvim su se nepravdama, birokratijom i svakodnevnim teškoćama građani suočavali.

Foto: Printskrin

„Politička provokacija“: Optužba umesto odgovora

U periodu od 13. jula do 10. avgusta Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podneo je četiri prijave portalu „Ko si, bre, ti?“. Prva tema se odnosila na stanje borbe protiv korupcije na nivou gradova i opština, a druga na moguću zloupotrebu javne funkcije predsednika Republike, na šta je ukazivala i posmatračka misija ODIHR-a. Treća prijava se tiče neistinite izjave na naslovnoj strani „Kurira“, a prema kojoj Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, nikada nije koristio javne resurse u svojoj kampanji. To nije tačno. Kampanju za predsednika Republike 2017. godine Vučič je vodio sa funkcije predsednika Vlade.

Četvrta  prijava se odnosila na sukob interesa u Veću Agencije za sprečavanje korupcije. Naime, troje od petoro članova su pre članstva u Veću bili zaposleni, sa velikom verovatnoćom da se vrate u status zaposlenih. Oni kao (privremeni) članovi Veća Agencije treba da kontrolišu svog šefa, direktora Agencije.

Prijavu o mogućem kršenju Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije BIRODI je podneo 13. jula, u kategoriji „bahato ponašanje javnih funkcionera“. Njome se otvorilo pitanje granice između vršenja funkcije predsednika Republike i učešća u stranačkoj kampanji, kao i postupanja u skladu sa prvom prioritetnom preporukom ODIHR-a.

U prilogu prijave dostavljena je BIRODI analiza govora Aleksandra Vučića na skupovima SNS-a tokom kampanje za predsedničke izbore na kojima je najavljivan i oslovljavan kao predsednik, kojom prilikom je on sa tim identitetom davao izborna obećanja. Poslednje ažuriranje, za koje se ne zna šta to tačno znači da je ažuriranje, sem da se koristi kao uporediv istraživački podatak, urađeno je 16. jula.

Umesto da upotrebi ovu temu za kampanju i „presliša“ one koji vrše opstrukciju borbe protiv kourpcije, Vučić je 18. jula javno reagovao na prijavu BIRODI-ja koja se ticala njegovog kršenja Ustava, zakona i ODIHR preporuke. Nazvao ih je „političkim provokacijama“, ali je rekao da ih poštuje kao deo demokratije i najavio da će lično odgovoriti kada za to bude imao vremena. Njegova reakcija potvrđuje da je znao za prijave.

Do pisanja ovog teksta nismo dobili njegov odgovor.

Foto: Marija Janković

Da li su zloupotrebljeni javni resursi

ODIHR je, ocenjujući parlamentarne izbore 2023. godine, naveo da su presudna uključenost predsednika Republike i sistemske prednosti vladajuće stranke stvorile neravnopravne uslove za učesnike. Tom prilikom je ukazano i na zloupotrebu javnih resursa.

Zato je za integritet portala presudno nekoliko odgovora. Da li je prijava prosleđena organu nadležnom da oceni postupanje predsednika? Ko je o tome odlučio? Ko ima pristup svim prijavama i podacima građana? Da li se iz njih izrađuju izveštaji o društvenim problemima, ko te izveštaje koristi i da li postoji zabrana njihove upotrebe za potrebe političkih stranaka i izborne kampanje?

Nemamo podatke na osnovu kojih može da se utvrdi da je predsednik uticao na ishode prijava, ili da je sadržaj prijava korišćen u kampanji.

Na potezu su TOK i Agencija za sprečavanje korupcije

Na potezu je i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Potrebno je da utvrdi ko je osnovao portal, kojim sredstvima se finansira, ko ima pristup prijavama i da li su podaci prikupljeni preko njega korišćeni za stranačke ili izborne potrebe. Na osnovu utvrđenih činjenica TOK treba da oceni svoju nadležnost i da li postoje osnovi sumnje na zloupotrebu službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika.

Sama sumnja da se preko portala prikuplja materijal za kampanju nije dokaz krivičnog dela. Zato je potrebna nezavisna provera. Proveru treba da uradi i Agencija za sprečavanje korupcije u delu člana 2 i 40 Zakona o sprečavanju korupcije.

Korupcija u gradovima i opštinama

Druga prijava, dostavljena takođe 13. jula, odnosi se na nesprovođenje borbe protiv korupcije u gradovima i opštinama. Postavljeno je pitanje kakvo je stanje sa lokalnim antikorupcijskim planovima i telima koja treba da prate njihovu primenu.

BIRODI je inicirao borbu protiv korupcije, napravio model lokalnog antikorupcijskog tela koji je postao deo modela koji je izradila Agencija za sprečavanje korupcije, a što je postalo deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2013. godine, odnosno 2016. kao deo Poglavlja 23 u procesu pridruživanja Srbije EU.

U odgovoru od 31. jula navedeno je da će od Agencije za sprečavanje korupcije biti zatraženi relevantni podaci i da će se, potom, dobiti potpun odgovor. U okviru naloga postoji informacija da je poslednje ažuriranje predmeta zabeleženo 4. avgusta.

Šta to znači nije jasno. Ostaje da se nagađa.

Ovaj zahtev prema Agenciji je besmislen, jer Agencija podatke o realizaciji lokalnih antikorupcijskih planova i formiranja antikoupcijskih tela javno objavljuje na svaka četiri meseca, dok BIRODI nezavisno radi istraživanja i prati da li se država bori protiv korupcije. Imalo je smisla da se upit od strane predsedništva uputi lokalnim samoupravama.

Takođe, predsednik je prilikom poseta gradovima i opštinama mogao da pita one koje je postavio da li se sprovode lokalni antikorupcijski planovi i kako rade lokalna antikorupcijska tela. Umesto toga sačekali su ga partijski aktivisti sa pitanjem u stilu Mirka Topalovića iz Maratonaca „Gde je moj deo“ zbog angažovanja u kampanji.

Foto: Tanjug / Dejan Živančević

Neistinita izjava predsednika Vučića

Treća prijava, od 19. jula, odnosi se na neistinu koju je rekao predsednik Vučič da nikada nije koristio javne resurse, koja je objavljena na naslovnoj strani „Kurira“.

I ovde postoji nejasna informacija „poslednje ažuriranje 24. jula“. I u ovom slučaju nikakav odgovor nije dobijen. Ocena o neistinitoj izjavi nije nalaz nadležnog organa. Zbog toga je potrebno saopštiti šta je provereno i kakav je zaključak.

Sukob interesa u Veću Agencije za sprečavanje korupcije

Četvrta prijavu podneta je 10. avgusta zbog mogućeg sukoba interesa u Veću Agencije za sprečavanje korupcije.

Odgovor od 27. avgusta glasi: „Zahvaljujemo se na Vašem obraćanju. Navode iz Vaše prijave biće proverene.“ To je, prema evidenciji koju imamo, i poslednje ažuriranje. Podnošenje prijave ne dokazuje postojanje sukoba interesa, ali odgovor ne govori ko proveru obavlja, po kom postupku i kako će podnosilac saznati njen ishod.

Mnogobrojne manjkavosti portala

Na sajtu „Ko si, bre, ti?“ navedeni su datumi isteka: 12. oktobar za prve dve, 18. oktobar za treću i 9. novembar za četvrtu. Ostaje pitanje da li je to interni rok za odgovor, odnosno odlučivanje, jer iz podataka nije jasno šta to polje znači. Portal bi morao da objasni i to.

Kada smo kod jasnog i odgovornog pristupa, na sajtu ne postoji statistika primljenih, obrađenih, (kome) dostavljenih i dobijenih odgovora, odnosno rešenih slučajeva i na koji način, jer pomoć nekom u ostvarivanju sa autoritetom predsednika Republike može da bude trgovina uticajem i zloupotreba položaja ako se to radi u vreme izborne kampanje, a i van nje ako je izgledno da to ima uticaj na izborno ponašanje onoga ko očekuje ostvarivanje prava uz pomoć autoriteta predsednika koji se kandiduje za premijera.

Knjiga „Razgovor sa Srbijom“ je pre dve decenije pokazala koliko se može naučiti iz pisama građana. Današnja tehnologija omogućava da se prijave lakše prikupe i prate.

Ali upravo zato javnost mora da zna da li se saznanja prikupljena pod okriljem institucije predsednika koriste za rešavanje problema građana ili mogu postati politički materijal za kampanju. Odgovor zahteva javna pravila, uvid u postupanje po prijavama i jasno razdvajanje državne od stranačke uloge.

Predsedništvo duguje javnosti bazu prijava u mašinski čitljvom formatu u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ta baza treba da bude na samom portalu i na vladinom portalu otvorenih podataka.

Analiza podataka o prijavama bi dala odgovor na pitanje da li je portal „Ko si, bre, ti?“ bio alat za mapiranje potreba i problema građana Srbije koji su sakupljani za izbornu kampanju o trošku građana Srbije, ili je reč o alatu koji treba da bude neka vrsta nadzora od strane neposredno izabranog predsednika Republike.

Predsednik je otišao, sajt je ostao. Izveštaja o efektima nema. Sve su to argumenti da je ovo bio marketinški potez predsednika Republike. Politički marketing je njegovor drugo ime.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!

Zoran Gavrilović je izvršni urednik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)