„Lažni hor“: Kako se veštački „pumpa“ podrška Vučiću na internetu

Građani Bosne i Hercegovine su 4. oktobra glasali na izborima koji su predstavljeni kao tehnički najbezbedniji u njenoj istoriji. Zahvaljujući čitačima otisaka prstiju i optičkim skenerima, manipulacija prebrojavanjem glasova postala je teža nego ikada ranije.

Međutim, kampanja koja je prethodila glasanju nije imala takvu zaštitu. Balkanska inicijativa za slobodu medija (BFMI), u saradnji sa Centrom za medijsku forenziku Univerziteta Klemson iz Južne Karoline izradila je izveštaj „Lažni hor“ (False Chorus), koji dokumentuje koordinisanu mrežu lažnih naloga.

Kako funkcionišu mreže lažnih naloga

Tokom kampanje ta mreža je u BiH veštački stvarala utisak podrške Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, stranci koja dominira političkom scenom Republike Srpske protekle dve decenije.

Obuhvatala je dvadesetak naloga na platformi Iks, organizovanih u deset zasebnih grupa, kao i još 49 odgovarajućih profila na Fejsbuku. Mreža nije bila velika, ali njena efikasnost nije proisticala iz veličine, već iz izbora mesta delovanja.

Umesto da publiku grade od nule, „pozajmljivali” su je tako što su masovno zatrpavali sekcije za komentare etabliranih medija, uključujući i emitere za koje je utvrđeno da imaju veze sa vladajućom strukturom. Tako je šačica operatera mogla da učini da podrška SNSD-u deluje masovno i spontano, istovremeno diskreditujući političke protivnike i same institucije zadužene za sprovođenje izbora.

„Ova mala, međuplatformska mreža koordinisanih, neautentičnih naloga delovala je veoma ciljano“, izjavio je Patrik Voren, ko-direktor Centra za medijsku forenziku. „Mesecima su intervenisali u brojnim diskusijama u lokalnim vestima u Bosni, a naročito u Republici Srpskoj, čineći da stavovi i narativi naklonjeni SNSD-u deluju rasprostranjenije i istaknutije nego što bi to inače bio slučaj.”

Grupe naloga bile su međusobno razdvojene, ali preslikane na različite platforme, tako da gubitak jednog naloga nije ugrožavao ostatak mreže. Pouka za sve koji žele da otkriju ovakve operacije je neprijatna: ne postoji jedinstven obrazac ili „potpis” na koji treba obratiti pažnju. Mreže se prilagođavaju političkom okruženju, medijskom pejzažu i nadzoru sa kojim očekuju da će se suočiti.

Zašto je BiH uvod u dešavanja u Srbiji

Izbori u Srbiji održavaju se 25. oktobra, a paralele između dva slučaja teško je zanemariti. Uočene su jasne sličnosti sa operacijama koje su prethodno dovođene u vezu sa vladajućom strankom u Srbiji.

U februaru 2023. godine, kompanija „Meta” je uklonila više od 6.000 naloga na Fejsbuku i Instagramu povezanih sa takozvanim „internet timom” Srpske napredne stranke, za koji je navedeno da je korišćen za stvaranje „utiska o širokoj i autentičnoj podršci građana” predsedniku Srbije  Aleksandru Vučiću i njegovoj stranci.

Kako se Vučić „navukao“ na Instagram: Od „oni pobeđuju“ do „ja pobeđujem“

Iako BiH i Srbija imaju status zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i dobijaju značajna finansijska sredstva od EU, ipak je u obe zemlje obećanje o pristupanju u znatnoj meri izgubilo svoju privlačnost u očima javnosti. U taj prostor slobodno prodiru drugi narativi, koje delom šire upravo one mreže čije je delovanje dokumentovano u izveštaju „Lažni hor“

Regulatorni okvir dodatno usložnjava problem. Kao zemlje kandidati, ni BiH ni Srbija ne potpadaju pod odredbe Zakona o digitalnim uslugama. Nijedan nacionalni organ u tim zemljama nema ovlašćenja da pozove platforme na odgovornost zbog sistemskih rizika po izborni proces.

Ni Iks ni Meta nisu javno izvestili o preduzimanju mera protiv koordinisanog neautentičnog ponašanja povezanog sa izborima u BiH. S druge strane, u Bugarskoj je Tiktok ugasio 34 naloga nakon što ih je naš sistem za praćenje označio kao sporne.

Sada se postavlja pitanje da li će Meta i X reagovati pre nego što Srbija izađe na glasanje, ili će se jaz između dokumentovanih dokaza i reakcije platformi ponovo pokazati kao odlučujuće obeležje kampanje.

Zašto bi zapadna Evropa trebalo da obrati pažnju

Tehnike koje se danas usavršavaju u Banjaluci i Beogradu nisu ograničene samo na Balkan. One se šire, prilagođavaju i ponovo pojavljuju, pa bi za Evropu bilo korisno da ih prouči dok su još dovoljno male da se jasno uoče.

„Izbori u Bosni ne smeju se tretirati kao marginalni događaj“, izjavila je Antoaneta Nikolova, direktorka organizacije BFMI. „Ono što se dešava na Zapadnom Balkanu predstavlja rano upozorenje za Evropu, a s obzirom na to da se izbori u Srbiji održavaju za manje od tri nedelje, neophodno je da platforme i institucije EU odmah obrate pažnju na tu situaciju.“

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!