Za glasanje u inostranstvu već se prijavilo oko 55.000 ljudi, a rok ističe u subotu, 3. oktobra u ponoć. Ako se trend nastavi, broj prijavljenih mogao bi da bude gotovo dvostruko veći nego na parlamentarnim izborima 2023. godine
Jelena Radivojčević je inače „lovac na glave“ u Frankfurtu. Kad nekome treba zaposleni određenog profila, ona ga pronađe, takav je posao. I na nemačkom se za to koristi engleski izraz „headhunter“.
Poslednjih sedmica Radivojčević pak lovi zemljake da se prijave za glasanje na izborima u Srbiji krajem oktobra. „Neke prijatelje sam udavila, ali svi su se prijavili“, kaže uz smeh za Dojče vele.
Iako je tri decenije u Frankfurtu i ima i nemački pasoš, vrlo je zanima kako će se odigrati izbori u Srbiji koje smatra odsudnim.
Učestvuje u grupi „Frankfurt za studente“, te je sada u medijskom timu inicijative ukljucise.info. Tamo srpski građani koji žive u inostranstvu mogu da pročitaju kako se tačno proverava da li su u biračkom spisku i kako onda da se prijave za glasanje u inostranstvu. Mogu da se povežu sa drugima u svojoj sredini.
To nije bezazleno jer biračko mesto u dijaspori obavezno se otvara tek ako ima barem sto prijavljenih. Ako je manje, onda o tome odlučuje Republička izborna komisija. Vremena za prijavu ima do ove subote 3. oktobra u ponoć.
Nervoza sa izborne kampanje u Srbiji prenosi se i daleko od te prve domovine, kroz grupe na Fejsbuku i prepiske na Viberu. „Ljudi pišu konzulatima da se prijave za glasanje u inostranstvu, ali ne dobijaju nikakve potvrde“, kaže Radivojčević za DW.
Redakcija DW ima uvid u više takvih primera. Ima i u one koji su ipak dobili potvrdu. Deluje da različiti konzulati različito rade, a sagovornici sumnjaju na sve – od javašluka do opstrukcije vlasti u Srbiji.
„Sada su ljudi naravno paranoični – jer sigurno postoje opstrukcije“, kaže i Radivojčević. „Doduše, konzulati ni ranije nisu slali te potvrde. Za prošle izbore sam se prijavila petnaest minuta pre isteka roka, nisam dobila nikakvu potvrdu, ali sam uredno mogla da glasam.“
Za tezu o „opstrukciji“ nema dokaza, ali ljudi dele nedavnu tvrdnju Pokreta Kreni-Promeni da je navodno generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev (SNS) izdao „usmeno uputstvo“ da se minira otvaranje biračkih mesta posebno u Nemačkoj i SAD.
Šef diplomatije Marko Đurić to je odbacio kao nepotrebno unošenje nemira u dijasporu i produbljivanje podela zarad „politikantskih interesa“.
Po forumima, ljudi za svaki slučaj savetuju jedni druge da se konzulat „pritisne“, zove, da se proveri.
Interesovanje za glasanje u inostranstvu je poraslo. Prema poznatim informacijama, već se do utorka 29. septembar prijavilo oko 55.000 ljudi, a ima još par dana.
„To su samo pozitivno rešeni zahtevi koji su pristigli“, kaže nam Marko Dimić koji je u ime Stranke slobode i pravde pri Komisiji za reviziju biračkog spiska. Odbijenih zahteva za sada nema.
Raspodela je klasična – najviše prijavljenih je iz Bosne i Hercegovine, ubedljivo druga je Nemačka. Onda redom Austrija, SAD, Italija, Švajcarska, Kanada, Crna Gora…
Ukupan broj bi, procenjuju neki članovi Komisije, mogao da dođe i do 80.000, a to bi bilo gotovo spektakularno. Jer, na prošlim parlamentarnim izborima se u inostranstvu prijavilo 39.270 birača, a glasala su 31.552.
Izborna lista Aleksandra Vučića tada je osvojila 56,41 odsto glasova dijaspore naspram 48,07 u ukupnom skoru.
Ima bitnih razlika. Dok je Vučićeva lista dominirala recimo u BiH ili Austriji, u Nemačkoj je samo u Štutgartu prišla granici od 50 odsto, dok je u Hamburgu, Minhenu, Diseldorfu i Frankfurtu ostala na ispod 30 odsto. Tamo je ubedljivo pobedila lista „Srbija protiv nasilja“.
To ima veze s podelom između tradicionalnih bastiona iseljenika i onih novijih, gde češće ima visoko obrazovane i urbanije radne snage.
„Brojka sada prijavljenih mora da se stavi u poređenje s onim ranije. Ogroman je rast“, kaže Dimić. „To znači da ljudi prepoznaju trenutak. Shvataju da se režimu bliži kraj.“
Teško je reći, ali mnogima deluje da povećano interesovanje u inostranstvu pre svega ide u prilog Studentskoj listi.
Ljudi povezani u grupe tvrde da su već prikupili dovoljno zahteva da se u Nemačkoj otvore još četiri glasačka mesta – u Kelnu, Hanoveru, Nirnbergu i Karlsrueu. Konačno će znati tek kada se zaključi birački spisak.
Pa opet, u inostranstvu će glasati možda tek svaki deseti ili petnaesti građanin Srbije koji živi između Aljaske i Australije.
Koliko je tačno ljudi „napolju“, to niko ne može da kaže, niti se precizno utvrđuje popisom u Srbiji. Većina procena kaže da ih je nešto više od milion, od oko 6,7 miliona ljudi u biračkom spisku za koji i opozicija i međunarodni posmatrači kažu da je nesređen.
Nemačka je krajem 2024. prebrojala 273.000 srpskih građana (tu se ne broje ljudi srpskih korena bez državljanstva). Tome treba dodati one s dvojnim državljanstvom koje je omogućeno od juna te godine. Tada jeste porastao broj zahteva pa je cele 2024. godine 4.675 srpskih građana dobilo (i) nemačko državljanstvo.
Ali, kao i drugde, niko ne zna koliko njih stalno živi u Nemačkoj. Ili koliko ima onih koji rade i borave na crno.
„Problem za ljude u inostranstvu povezan je i s pitanjem prebivališta. Ko odjavi prebivalište u Srbiji, taj se skroz briše iz biračkog spiska, iako zakon kaže drukčije. A mora onda da bude dosta motivisan da prođe brokatske rukavce kako bi se vratio“, kaže Dimić.
Psiholog Dragan Radovančević, koji je dugo živeo i radio u Berlinu, za DW kaže da ni neizvesnost izbora ne briše birokratske prepreke. Ali misli da ovaj veliki skok prijava nešto govori:
„Za mnoge ljude u dijaspori glasanje nije administrativna navika, već povremena potvrda veze sa zemljom iz koje potiču. Ta veza se najviše pokrene u trenucima političke napetosti, kada ljudi steknu utisak da njihov glas zaista može nešto da promeni“, navodi on.
Ako bi se rast prijava nastavio do subote, moguće da će u dijaspori biti više glasača nego što ih je recimo u Srbiji na prošlim izborima imao Savez vojvođanskih Mađara (65.000). Ta manjinska stranka osvojila je šest mandata. A ovoga puta i relativno mali broj glasova moždamože da bude preloman.
Konačno, niko ne može da zna koliko ljudi misli da iz inostranstva otputuje u Srbiju, da tamo glasa. „Meni je samo juče troje ljudi reklo da su kupili kartu. Nemaju poverenje prema konzulatima, ali hoće i da osete atmosferu koja će biti 25. oktobra u Beogradu.“
Kakvu to atmosferu očekuju? „Ne znam šta da Vam kažem. Nadam se dobru. Može da ide u jednu ili drugu stranu. Daleko bilo da dođe do nekih nereda.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Među kandidatima na izbornoj listi „Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije“ iz Novog Sada su ljudi sa iskustvom u hotelijerstvu, visokom obrazovanju, policiji, energetici, medijima i politici i preduzetnici
Prema proceni agencije za nekretnine, vrednost stana Maje Popović je oko pola miliona evra. Kupila ga je dok je još bio u izgradnji, a za njegovu kupovinu podigla je kredit od 150.000 evra
Đorđe Vukadinović u novom broju „Vremena“ piše o poslednjem istraživanju javnog mnjenja u kojem Studentska lista ima prednost, ali se događaji odvijaju kao na traci
Članovi Evropske narodne partije izrazili su duboku zabrinutost i oštro negodovanje zbog dešavanja na sahrani Ratka Mladića. Razmatra se izbacivanje SNS-a koji ima status pridruženog člana
Kod Futoške pijace u Novom Sadu došlo je do fizičkog sukoba aktivista SNS-a i građana koji podržavaju studente. Intervenisala je policija
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
