Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
Više od pola miliona birača u Srbiji u biračkom spisku nema precizno navedenu adresu, odnosno ulicu i kućni broj, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) zasnovana na javno dostupnim podacima o biračima.
To znači da bi na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar, pravo glasa moglo da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta.
Podaci o broju birača prijavljenih na pojedinačnim adresama dostupni su na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje je nadležno za vođenje biračkog spiska. RSE je njihovom automatskom obradom utvrdio da kod više od pola miliona upisanih birača nedostaju podaci o ulici i kućnom broju.
Takvi slučajevi nisu ograničeni na jedan deo zemlje. RSE ih je zabeležio u različitim krajevima Srbije, od Prijepolja na jugozapadu, preko Čačka na zapadu zemlje, do opština na jugu Srbije, među kojima su Preševo i Bujanovac.
Posebnu pažnju privlače i podaci o broju birača prijavljenih na pojedinim adresama. Među njima su, prema analizi RSE, i javni objekti i porodične kuće na kojima je evidentiran broj stanovnika koji deluje nesrazmerno veličini samog objekta.
RSE je od nadležnih institucija zatražio objašnjenje kako je došlo do toga da stotine hiljada građana u biračkom spisku nemaju precizno navedenu adresu, kao i na koji način se evidentiraju birači prijavljeni na adresama javnih objekata ili kuća na kojima je upisan neuobičajeno veliki broj ljudi.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije, međutim, ponudilo konkretno objašnjenje za podatke koje je RSE analizirao. Iz tog ministarstva navedeno je da je vođenje evidencije prebivališta i boravišta građana u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
MUP do objavljivanja teksta nije odgovorio na pitanja RSE.
Tako je pitanje više od pola miliona birača bez precizno navedene adrese ostalo bez odgovora nadležnih institucija, iako se podaci na kojima je analiza zasnovana nalaze u javno dostupnoj evidenciji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Centar za lokalnu samoupravu navodi da program Studentske liste u prvi plan stavlja vladavinu prava, borbu protiv korupcije, jačanje institucija i depolitizaciju javne uprave
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
