Foto: VremeEPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
EPS ima ideju da ima više projekata iz energije vetra, vode i sunca, kako bi se smanjilo zagađenje, obezbedilo snadbevanje strujom, ali i ponajviše jer su na to primorani potpisivanjem čitavog seta zakona u postupku pristupanja EU.
Zato nije čudno što EPS kupuje projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, ali je organizacija i sprovođenje postupka nešto na šta pojedini poznavaoci ukazuju. Tako Dejan Stojadinović, stručnjak za OIE za Biznis.rs kaže da je kupovina ovih projekata u razvoju uobičajena praksa državnih energetskih kompanija u okruženju.
EPS je u javnom pozivu naveo da će se vrednovanje projekata vršiti na osnovu DCF metodologije. Prema Stojadinovićevim rečima, to istovremeno znači i da javnost nema način da nezavisno proveri da li su pretpostavke dobro određene i da nisu previše blagonaklone prema prodavcima.
Iako dodaje da EPS koristi metodologiju koja nije loša, tvrdi da integritet čitavog procesa vrednovanja projekata koje će EPS kupiti suštinski zavisi od mnogo nepoznanica.
„Metoda je dobra, ali njena primena neće biti proverljiva od strane javnosti. Osim toga, ni rezultati detaljne analize (due diligence), koji značajno utiču na cenu, neće biti dostupni javnosti jer uključuju poverljive podatke”, kaže sagovornik.
S obzirom na to da je EPS u državnom vlasništvu, veoma su važni mehanizmi protiv korupcije i favorizovanja nekih ponuđača koji bi trebalo da budu ugrađeni u javni poziv. Stojadinović kaže da ovi mehanizmi u samom pozivu jesu definisani, ali dodaje da postoje i određeni nedostaci.
Kako ističe, nedostaci su to što postupak izričito nije postupak javne nabavke tako da ponuđači nemaju pravo žalbe Republičkoj komisiji za javne nabavke, nego se sve rešava putem suda. Stojadinović kaže da je EPS-ovo pravo diskrecionog odlučivanja izuzetno široko i praktično neograničeno jer isključeni ponuđač nema pravo čak ni da dobije obrazloženje zašto je odbijen. Takođe, sastav i nezavisnost komisije za ocenjivanje projekata nisu definisani.
Napokon, tenderskom dokumentacijom nije predviđeno javno objavljivanje rezultata, odnosno identitet ponuđača, kupoprodajna cena, kao ni razlozi odbacivanja ponude.
„Ovi nedostaci ne ukazuju na to da će doći do korupcije ili favorizovanja nekih ponuđača, ali sama dokumentacija ne sadrži procedure koje bi to u potpunosti sprečile niti omogućile spoljašnju proveru da do toga nije došlo”, smatra sagovornik.
Polje obnovljivih izvora energetike stalno je pod metom tajkuna i biznismena koji su bliski vlasti. Tako je u aprilu 2026. uveden nov način obračuna cene struje, koji treba da olakša poslovanje obnovljivim izvorima energije.
„Osnovni razlog za izmene i dopune je usklađivanje načina obračuna, kupcima iz grupe kupaca Elektrane“, rekli su tada iz Agencije za „Vreme“. „Izmene su tehničke prirode, nemaju širi regulatorni i tržišni značaj. Ne utiču na cenu električne energije za domaćinstva i male kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje niti menjaju troškovnu strukturu energetskih subjekata.“
Ipak, ove odluke su se odnosila pre svega na energetske subjekte, a posebno na proizvođače energije iz obnovljivih izvora, poput solarnih elektrana i vetro parkova, objasnio je tada za „Vreme“ energetski stručnjak Miloš Zdravković. Dok izmene tehničke prirode, koje olakšavaju rad zelene energije same po sebi nisu ništa loše, Zdravković podseća da samo „odabrana“ sorta ljudi i firmi u ovaj posao uopšte može da uđe.
„To je posao za odabrane, ne može svako u Srbiji da otvori elektranu“, kaže Zdravković. „Svima je jasno da ne mogu ja, na primer, da započnem sličan biznis, bez obzira na inženjersko znanje, pa sve i da sakupim potreban novac. Tako dobijamo situaciju da ljude koji su bogati – činimo još bogatijima.“
Tako, na primer, prvi vetropark u Srbiji nije izgradila neka velika strana kompanija, iako su mnoge godinama bile zainteresovane za ovaj biznis, već srpski biznismen Miodrag Kostić. Razlog je bio jednostavan – jedino je on te 2015. imao sopstvenu banku, kojom je mogao da da garancije za izgradnju vetroparka koje je država propisala. Tada je bilo očito da je propis i bio pisan – samo za odabrane, pa je nikla Kostićeva „Kula“.
Biznismeni koji su u porodičnim ili kumovskim vezama sa najvišim državnim funkcionerima, poput Uroša Momirovića, brata Tomislava Momirovića i Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ulažili su milione u gradnju solarnih elektrana i vetroparkova, pisao je i „Radar“. Firmu za proizvodnju struje je osnovao i Davor Macura, vlasnik Alta banke, čiji biznis u vreme vlasti SNS-a vrtoglavo napreduje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
