Živko Gvozdenović za „Vreme“ o „ćacikama“: Zgrožen sam i zabrinut

Snimak Živka Gvozdenovića pušten je 21. septembra na konferenciji za novinare koju je organizovala Ana Brnabić. Nazvala ju je jako važnom, a na njoj ga je optužila da poziva na sveopšte silovanje žena.

„Nemam ništa drugo da kažem osim monstruozno. Ovako nešto nikada nije viđeno u Srbiji, ovakva kampanja, nije viđena nigde u svetu i neće biti viđena“, rekla je Brnabić.

Pre toga je u programu TV Informera Gvozdenović predstavljen kao čovek koji navodno „preti silovanjem“ i poziva na „kolektivno silovanje“. Uz to su objavili i niz drugih ličnih podataka.

Povod za ove napade je Gvozdenovićev video snimak u kojem govori sledeće:

„Gde ćemo mi 26. oktobra sa tolikim ćacikama? Dajte da pomognemo studentima, napišite najkreativniju ideju šta sa ćacikama raditi 26. oktobra, kad studenti pobede.“

U tom snimku se ne pominju ni silovanje ni nasilje, ali je u prilogu TV Informera preko ekrana je stajao natpis: „PRETNJA KOLEKTIVNIM SILOVANJEM!!!“ Zatim se pojavljuje i natpis: „ONI NAMA PORUČUJU DA ĆE SVE NAS SILOVATI“.

Dan kasnije, ovaj IT-ijevac iz Sremske Mitrovice za „Vreme“ govori kako se oseća.

„Čitam šta pišu o meni, a ne mogu da poverujem, kao da nije stvarno. Zgranut sam jednostavno, kao da se to ne dešava meni nego nekom drugom“, priča Živko Gvozdenović za „Vreme“. „Moje pitanje je bilo – šta će se dogoditi sa svim malim i velikim batinašima i funkcionerima kada SNS izgubi. Aludirao sam na 6. oktobar i Zorana Đinđića, znajući da su SNS-ovci sada u svim porama društva.“

Silovanje zdrave pameti

Ćacika nije ženskog roda

Gvozdenović je brzo na društvene mreže izbacio i novi snimak u kojem sve detaljno objašnjava. Rekao je kako ni u jednom trenutku nije pomislio da pozove na nasilje, a pogotovo ne nad ženama, a odgovorio je i na druge osude i maltretiranja Informera.

„Ja sam odmah objasnio u novom videu da izraz ćacika nije ženskog roda, da se radi o tepanju ćacijima, da mi na pamet nije padalo nikakvo ni pominjanje žena, a kamo li fizičko nasilje, reč silovanje mi je teško i da izgovorim sada“, dodaje.

U emisiji „Kolegijum“ glavni urednik je ipak rekao Gvozdenovićevo puno ime i prezime, tvrdio da „preti silovanjem svim ženama u Srbiji“, a zatim iznosio njegove godine, mesto rođenja i stanovanja, podatke o zaposlenju i privatnom životu. Kurir je istog dana objavio tekst o navodnim „jezivim pretnjama silovanjem“, uz kolaž u kome je Živkov lik glavna ilustracija. U večernjem tekstu Informer je dodatno objavio njegovo ime i nalog, tvrdeći da ga je „raskrinkao“, dok je ono što je ujutru nazvano „pretnjom kolektivnim silovanjem“ kasnije preformulisano kao „insinuiranje“.

„Iako i dalje ne mogu da verujem, znam šta može da se očekuje od tabloida. Ali moram da priznam da me je nekako jako pogodilo što je sve objavio i RTS. Sve, sve, ali ipak je to javni servis, nadao sam se da nisu dotle došli“, kaže on.

FOTO: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ bg

Kako je sve počelo

Gvozdenović nije, kaže, u stranci niti je javna ličnost, jedino je podržao studente.

Poslednjih godinu ili dve počeo je da prijavljuje ono što vidi oko sebe nadležnim ustanovama i inspekcijama. Tako je, na primer, prijavio legalnim kanalima, hirurga koji puši u bolnici, kaže i dodaje da se ispostavilo da je on u SNS-u.

Zatim je prijavio rupe u svom naselju, a zbog toga ga je, dodaje, na ulici presreo direktor preduzeća koje te rupe treba da zakrpi dok je Gvozdenović bio sa ženom. Oboje su to doživeli kao pretnju, a kako rupe nisu ni posle dva meseca sređene – ponovo je ipak poslao novu prijavu.

Zato je Gvozdenović očekivao da će ga možda neko napasti iz lokalne vlasti, ali kaže da nije mogao ni da sanja o ovome.

Posle prvih objava tabloida, počeo je da prima preteće poruke i video-poruke čoveka koji zna njegovo ime i grad, navodi lokale u kojima bi mogao da ga „nađe“ i pita da li da mu „dođe na kuću“. Jedan čovek mu je pretio porukom i video snimkom sa sve „spasi me robije, bolje me odmah prijavi“. Sve ga je zateklo u inostranstvu, gde sa ženom boravi kod tašte.

„Ljudi mi savetuju da se ne vraćam iz inostranstva. Zaista ne znam šta da radim“, priča on.

Posebno se, kaže, brine za mamu koja radi u državnoj upravi, a koja se jako potresla i zamolila ga da ne objavljuje više ništa.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!