„Srbija je sada na prekretnici. Znate da pristupni proces zahteva i suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje. U pitanju su i vladavina prava i strateška orijentacija neke zemlje. Moramo da proverimo u kojoj je meri Srbija i dalje iskrena sa svojim evropskim putem“, rekla je Marta Kos u intervjuu za današnji Frankfurter algemajne cajtung.
Na pitanje ko u EU to treba da utvrdi, Kos je odgovorila da će o tome prvo razgovarati sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
„Naš izveštaj o spremnosti Unije za nove članice biće završen krajem septembra i može potom da posluži kao jako dobra osnova za diskusiju u Savetu EU u oktobru“, rekla je Kos.
Kos je rekla da je spremna da pokuša sve da bi Srbija ostala na evropskom putu, ali da je to i u srpskim rukama, i to ne samo političara, nego i stanovništva, dodajući da u Srbiji uskoro predstoje i izbori.
Upitana za otkazivanje posete Beogradu zbog sahrane ratnog zločinca Ratka Mladića uz državne počasti, Kos je odgovorila: „kako se može slaviti neko ko je osuđen kao ratni zločinac?“
„Kada bi u toj situaciji putovala u Beograd gde toliki broj ljudi, a ne govorim samo o političarima, veliča ratnog zločinca, nikada više ne bi mogla da pogledam u oči majke Srebrenice“, rekla je Kos. „Suočavanje sa prošlošću je jedna od najtežih tema sa kojima moramo da se borimo na Zapadnom Balkanu. Od rata u Bosni i Hercegovini prošla je 31 godina. Odgovornost je političkih elita da zacele rane prošlosti, umesto da svako malu na njih sipaju novu so“, rekla je Kos.
Lekcije iz Drugog svetskog rata
Na sugestiju da je ujedinjenje Evrope počelo pomirenjem Nemačke i Francuske, Kos je rekla da je Nemačka puno toga naučila posle Drugog svetskog rata.
„Znam da će nemački državni ministar za Evropu uskoro putovati u Kragujevac, zbog zverstava koje su Nemci tamo počinili u Drugom svetskom ratu. Zato se ne sme dogoditi da se veličaju oni koji su naneli toliko zla drugim ljudima. I ne radi se samo o ubijenima. Radi se i o onima koji su ostali živi, koji su silovani i izgubili članove porodice“, rekla je komesarka.
Govoreći o proširenju Evropske unije, Kos je rekla da su geopolitički zahtevi primorali Uniju da se odrekne logike ‘sve ili ništa’, odnosno da neka zemlja može da se pridruži EU tek kada ispuni sve uslove.
„U prošlosti smo već uveli neke elemente i za kandidate, kao što su platni sistem SIEPA ili roming. A sada želimo da idemo i korak dalje, na primer u strateškim sektorima poput energetike, saobraćaja ili kritičnih sirovina. Već sada pomažemo Moldaviji i Ukrajini da do kraja 2027. godine postanu potpuno energetski nezavisne od Rusije“, rekla je Kos.
O Ukrajini
Komentarišući predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca o pridruženom članstvu Ukrajine u EU, Kos je rekla da je namera da se postepena integracije primeni na sve zemlje kandidate, a posebno na one kojima je potrebno više vremena.
„A sasvim je očigledno da će Ukrajini biti potrebno više vremena nego Crnoj Gori. Ali nije reč samo o njoj. Veoma cenim angažman Nemačke. Ali odlučujuće će biti šta kažu druge zemlje EU“, rekla je Kos.
Ona je rekla i da je potrebno da EU iz mađarskog blokiranja evropskog konsenzusa prilikom odlučivanja, izvuče pouke.
„Moramo efikasno da obezbedimo da će nove članice trajno poštovati naša pravila i vrednosti. Zato govorimo o zaštinim odredbama koje će biti usidrene u buduće ugovore o pristupanju“, rekla je Kos.
Evropska komesarka je rekla i da Unijia mora da analizira konkretan uticaj proširenja, i da deluje u oblastima u kojima bi prijem novih članica mogao da bude štetan za sadašnje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
