U Nemačkoj se nižu stečajevi: Strukturalna slabost privrede ili „pročišćavanje“ tržišta?

Koliko je nemačka privreda zaista u lošem stanju? Kao jedan od pokazatelja često se navodi broj stečajeva preduzeća. A i tu stižu zabrinjavajuće vesti.

Prema studiji Instituta za ekonomska istraživanja Libnic iz Halea (IWH), broj stečajeva ortačkih i kapitalnih društava u Nemačkoj u junu je bio 80 odsto veći nego u prosečnom junu u periodu od 2016. do 2019. godine, dakle pre pandemije korone.

U te podatke nisu uključeni samostalni preduzetnici, oni koji se bave slobodnim profesijama i mala preduzeća, jer nemaju značajan uticaj na tržište rada. Na ortačka i kapitalna društva otpada 90 odsto radnih mesta pogođenih stečajevima i 95 odsto potraživanja koja su obuhvaćena stečajnim postupcima.

Prema rečima Štefena Milera, rukovodioca istraživanja stečajeva pri IWH, broj bankrota kompanija dostigao je u drugom kvartalu 2026. najviši nivo u poslednjih dvadeset godina. To nije iznenađenje, jer je i tokom prethodnih kvartala sve više firmi odlazilo u stečaj.

Nemačka privreda već godinama posrće, a ni oporavak koji se za ovu godinu očekivao verovatno neće doneti više od slabog rasta. Tome odgovaraju i vesti iz velikih kompanija koje najavljuju ukidanje radnih mesta.

Tako se na primer iz Folksvagena navodi da bi u narednim godinama moglo da nestane 100.000 radnih mesta. Proizvođač auto-delova ZF planira da do 2028. ukine 14.000 radnih mesta. I Boš namerava da samo u Nemačkoj do 2030. godine smanji broj zaposlenih za više od 20.000.

A ne pati samo automobilska industrija.

Nakon što je prošle godine u industriji već izgubljeno više od 100.000 radnih mesta, prema studiji konsultantske kuće Horvat, tokom 2026. moglo bi da bude ukinuto još 100.000 radnih mesta, kako u automobilskoj industriji, tako i u mašinogradnji i građevinskom sektoru.

Tržišno pročišćavanje ili strukturna slabost privrede?

Pitanje je da li trenutno svedočimo neophodnom tržišnom pročišćavanju ili dubokoj strukturnoj slabosti ekonomije.

Stečajevi, naime, mogu imati i pozitivne efekte. Kada neproduktivna preduzeća nestanu sa tržišta, oslobađaju se radna snaga, kapital i znanje koji mogu biti preusmereni u produktivnije sektore privrede. Tako nastaje rast prema principu „kreativne destrukcije“ ekonomiste Jozefa Šumpetera.

Ako ljudi koji zbog stečaja ostanu bez posla brzo pronađu novo zaposlenje, to bi više govorilo u prilog tržišnom pročišćavanju. Zaista, stopa nezaposlenosti za sada raste samo postepeno.

Prema tome, ljudi koji izgube posao uglavnom uspevaju da pronađu novo zaposlenje. Međutim, Miler za Dojče vele ističe da je to delom i posledica činjenice da generacije rođene tokom posleratnog „bejbi-buma“ sada masovno odlaze u penziju, dok istovremeno više nema značajnijeg priliva radne snage iz Evropske unije. Zbog toga ti radnici ne prelaze nužno iz manje produktivnih u produktivnije kompanije.

Broj novoosnovanih firmi daje nadu

Prema mišljenju Jute Ridlin, pored broja stečajeva treba posmatrati i broj novoosnovanih preduzeća.

„Mlada preduzeća natprosečno često završavaju u stečaju, a broj novih osnivanja porastao je u odnosu na prošlu godinu“, kaže Ridlin, inače član upravnog odbora Udruženja stečajnih upravnika i poverenika Nemačke (VID).

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. registrovano je više od deset odsto novih privrednih subjekata nego u istom periodu prethodne godine.

„Već godinama beležimo rast broja startap kompanija orijentisanih na rast“, kaže Miler. „To je dobra vest. Mnoge od njih posluju u oblasti veštačke inteligencije i to svakako predstavlja tračak nade.“

To, prema njegovom mišljenju, ukazuje da se nemačka privreda trenutno nalazi usred svojevrsne strukturne transformacije.

Razlozi za stečajeve su brojni

S druge strane, ne može se reći da kriza pogađa samo pojedine grane privrede. „Pre godinu i po dana imali smo relativno mnogo većih stečajeva u industriji“, kaže Miler.

Danas je situacija drugačija. Sada negativan trend pogađa gotovo sve sektore, što više ukazuje na strukturnu slabost privrede.

Ipak, građevinska industrija i stambena izgradnja posebno trpe posledice rasta kamatnih stopa. Ugostiteljstvo se suočava s problemima zbog povećanja minimalne zarade, energetski intenzivna preduzeća pogođena su rastom cena energije, dok trgovina trpi zbog promenjenog ponašanja potrošača.

Ridlin naglašava da iza većine stečajeva ne stoji samo jedan uzrok.

Zdrava preduzeća su se u prošlosti pokazala relativno otpornim na spoljne šokove. Događaji poput rata sa Iranom deluju kao katalizator u firmama koje su i ranije imale ozbiljne probleme. To mogu biti zastareli poslovni modeli, zakašnjele poslovne odluke ili propuštena transformacija poslovanja.

I dalje vidljive posledice pandemije korone

Još jedan argument u prilog tezi o tržišnom pročišćavanju predstavljaju zaostali efekti pandemije. Tokom tog perioda mnoge kompanije dobile su državnu pomoć koju sada moraju da vrate. To važi i za preduzeća koja se možda ne bi uspela održati ni u normalnim tržišnim okolnostima.

Zbog toga, smatra Ridlin, i dalje treba računati s posledicama koje su odložene još iz vremena pandemije. Ekspertkinja za stečajeve veruje da se trenutno prepliću proces tržišnog pročišćavanja i strukturna slabost privrede.

Istraživač IWH Štefen Miler situaciju ocenjuje nešto dramatičnije: „Mislim da je ovo više od običnog tržišnog pročišćavanja. Reč je o pitanju u kom smeru će se nemačka privreda razvijati u budućnosti.“

Prema njegovim rečima, broj stečajeva nalazi se u „crvenoj zoni“.

„Još nismo došli do tačke u kojoj se masovno prenose negativni efekti na druge firme ili u kojoj bi banke zapale u ozbiljne probleme. Ali se svakako nalazimo usred snažne strukturne transformacije nemačke privrede“, zaključuje Miler.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!