„Reformski zanos“ Srbije: Otkud odjednom toliki polet SNS-a da udovoljava Evropskoj uniji

Vladajuća Srpska napredna stranka, gledano sa dovoljno velike razdaljine, proteklih meseci deluje kao partija sa najviše proevropskog entuzijazma na kontinetu: zahvaljujući pregaocima te partije tokom 2026. usvojena su 23 zakona povezana sa evropskim integracijama, izmenjeno je više zakona iz oblasti pravosuđa, zakoni kojima se implementira deo preporuka ODIHR-a…

Ni Evropska unija, poslovično tvrda srca, nije ostala imuna na te, bar na papiru, značajne pomake, pa je za 8. jul planirano da Evropska komisija predstavi pisanu preporuku da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, uz preporuku da se taj klaster otvori tokom jula.

Međutim, kao i u svim ostalim segmentima naprednjačkog delovanja ostaju otvorena pitanja motiva, iako je sasvim jasno da su oni izrazito pragmatični: novac i politička dobit, što potvrđuju i sagovornici „Vremena“.

Sve se može kad se hoće

Nataša Dragojlović, ekspertkinja za evropske integracijе i nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, kaže za „Vreme“ da su potezi vlasti proteklih meseci pokazatelj da se zahtevi mogu ispuniti kada postoji politička volja.

„To je pokazatelj da profesionalna administracija može da uradi taj posao. Ako je uslov, na primer, Akcioni plan, oni izbace Acioni plan, a ako je potrebno pet zakona, Skupština Srbije po hitnom postupku ili radeći u tri smene, izglasa pet zakona“, kaže Dragojlović.

Govoreći o motivima vlasti ističe da „јedino što zna da vlast sigurno želi jeste da bude na vlasti“.

„Ako je jedan od uslova za ostanak na vlasti i to da se ispunjavaju kriterijumi koji vode ka članstvu u EU, oni će to i uraditi. Ako članstvo u EU bude jedini način da ova garnitura ostane na vlasti, i ako nema alternative – oni će uvesti Srbiju u EU. Da li oni to žele ili iskreno to rade, to je irelevantno“, kaže Dragojlović.

Foto: Pexels/Marco

Šteta po kredibilitet EU

Naglašava da je veoma važno i za EU i za države kandidate da se na neki način vežu za Uniju.

„U Briselu se dovijaju na razne načine, jer su svesni da su zemlje kandidati daleko od ispunjavanja kriterijuma, osim Crne Gore, jer samo Crna Gora školski ispunjava kriterijume. Videćemo i kako će Crna Gora to da zatvori u foto-finišu, jer ima probleme sa Ustavnim sudom i imaju oko vrata omču organizovanog kriminala“, kaže Dragojlović.

Ukazuje da se ostalim kandidatima samo daje otvaranje poglavlja i podseća da je još pre 10 godinama govorila da bi svim državama kandidatima trebalo odmah otvoriti poglavlja, a da prilikom zatvaranje poglavlja treba videti šta je učinjeno.

„Oni posle 10 godina daju sad kao predlog otvaranje klastera za Ukrajinu, koja je usred rata, a Bosna i Hercegovina, koja zna gde su joj granice i nije u ratu, ne može da otvori poglavlja, i to je apsurd. Albaniji se klasteri otvaraju bez merila za otvaranje, a Severna Makedonija tapka u mestu, i ne zna se zašto. To šteti kredibilitetu EU, a ne otvaranje klasera 3 Srbiji posle skoro pet godina“, kaže Dragojlović.

Na pitanje koliko će mesto Srbije u evrointegracijama uticati na glasače na budućim izborima ukazuje na da se formira predizborna koalicija proevropskih opozicionih partija.

„To govori da će to sigurno biti tema na izborima, ali su na toj temi Tomislav Nikolić i SNS došli na vlast. Oni su već uzurpirali temu evropskih integracija i to niko ne može da im uzme, jer će da kažu da su oni otvorili pregovore sa EU i da su u tom procesu ipak nešto uradili. Bolje pitanje je koliko Briselu odgovara da Srbija ostane na marginama. Postoje teorije zavere koje kažu da je odlučeno da Srbija zbog svog odnosa prema Rusiji ostane ‘rupa na tepihu’, kako je to Nikolić pokazivao, pa posle došao na vlast na temi evropskih integracija. Zgodno bi bilo da zamislimo drugu situaciju, da je SNS u opoziciji, i da onda treba da se rešavaju pitanja Kosova i ulaska Srbije u EU. Tako razmišlja administracija iz Brisela, a to je našim amaterima u politici i nevladinom sektoru teško da razumeju“, zaključuje Dragojlović.

Novac je glavni razlog

Istraživač Centra za evropske politike Marko Todorović kaže da je novac glavni razlog za požurivanje sprovođenja reformske agende.

„Glavni razlog za požurivanje sprovođenja reformske agende je što je krajem juna isticao grejs period u okviru koga je Srbija i dalje mogla da povuče sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a prvobitni rok bio je pre godinu, do juna 2025. To je u formalnom smislu bio najsnažniji katalizator za usvajanje zakona krajem prethodnog meseca“, kaže Todorović za „Vreme“.

Napominje da su do pre dve godine najistaknutije zemlje u evropskim integracijama bile Srbija i Crna Gora.

„Međutim, samo dve godine kasnije potpuno je jasno da sledeća članica EU postaje Crna Gora, dok se samo spekuliše da li će Albanija uspeti da je sustigne, a verovatno neće. Na osnovu postojećih poruka i analiza Srbija neće ući u novom talasu proširenja“, kaže Todorović.

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Tehnički zahtevi umesto sankcija Rusiji

Napominje da se stiče utisak da svi reformski koraci koje Srbija preduzima i proevropska retorika koja se u poslednje vreme čuje od visokih državnih zvaničnika poručuju da, iako nismo u prvom redu za pristupanje, ipak nismo odustali od evropskog puta.

„Za vlast u Srbiji je značajno da se prikaže kao proevropska, jer u krajnjoj liniji Srbija dosta ekonomski zavisi od EU, a i podrška EU joj je politički značajna“, kaže Todorović.

Navodi i da je činjenica je da Srbija ima brojne probleme na evropskom putu.

„To pre svega uključuje nesuklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, što je politički senzitivno pitanje za Srbiju, a vlast to pokušava da nadomesti time što će ispunjavati tehničke zahteve i usvajati zakone koje Brisel traži“, kaže Todorović.

Ističe da je „reformski zamah“ pre svega poruka Briselu i da nije usmeren podizanju evroentuzijazma kod stanovništa ili onih koji podržavaju vladajuću koaliciju.

„Da bi moglo da se kaže da vlast podiže optimizam u vezi sa EU to bi moralo da podrazumeva mnogo više proevropske retorike. Istaživanja javnog mnjenja pokazuju da za građane koji ne podržavaju članstvo Srbije u EU to nije suštinski važno pitanje, već da je to više njihov stav. To ne znači da bi na budućem referendumu, uz kampanju, glasali protiv. Čini se da građani nemaju toliko čvrste stavove o članstvu Srbije u EU jer je to daleko od nas“, zaključuje Todorović.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!