Zašto je Srbija za deset godina učetvorostručila uvoz struje

Dok EPS negira tvrdnje stranke SRCE da uvoz struje tokom letnjih dana 2026. godine obara sve rekorde, zvanični podaci pokazuju ozbiljnu tendenciju rasta trgovanja električnom energijom za poslednjih deset godina.

Tako Izveštaj o radu Agencije za energetiku, koja reguliše rad celokupnog energetskog sektora u zemlji, pokazuje da je Srbija 2016. godine uvezla 2149 GWh električne energije, a zatim je svake sledeće godine povećavala količine koje uvozi za 15 do 25 odsto, da bi 2025. godinu završila sa uvezenih 8906 GWh kroz svoje preduzeće Elektroprivredu Srbije.

Za isto vreme, EPS je povećao i izvoz, a zvaničnici ove firme su više puta objavljivali da je kompanija uspela da zaradi velike iznose prodajući struju kada je skupa, a kupujući je u vreme kada je povoljna.

Tako izveštaji Agencije za energetiku pokazuju da je 2016. godine EPS u ime Srbije izvozio 3696 GWh struje, a 2025. ukupno 7013 GWh, dok je najbolja godina izvoza bila 2023. sa izvezenih 7992 GWh.

Zdravković: Više nam se isplati da kupujemo nego da proizvodimo

Sa povećanjem uvoza, ali i izvoza tokom protekle decenije, trgovinski odnos se gotovo nivelisao, a iz EPS-a su tako 2023. izjavili da su u trgovini na slobodnom tržištu u jednom trenutku bili u plusu od 55 miliona evra i to je bilo za pet miliona evra više od planiranog.

„U četiri dana aprila EPS je u prodaji na veletržištu zaradio četiri miliona evra, pohvalio se 2023. Miroslav Tomašević, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“.

Energetski stručnjak Miroslav Zdravković za „Vreme“ kaže da smatra da Srbija trguje više i zbog lošeg stanja celokupnog proizvodnog pogona.

„Mi smo poslednjih godina koristili mogućnost trgovanja na berzi i zato što nam se nije isplaćivalo da sami proizvodimo struju“, tvrdi Zdravković. „Naši gubici na mreži su ogromni, mi godišnje izgubimo jedan Kostolac, loše održavamo trafo-stanice, nemamo dovoljno kvalifikovanih kadrova za rad, termoelektrane imaju veliki problem sa kvalitetom uglja pa često moraju da uvoze kvalitetniju sirovinu. Sve je to doprinelo da nam više novca treba da proizvedemo struju, nego da je kupimo. Takođe, struju koju proizvedemo iz hidroelektrana, u periodima visoke proizvodnje, nemamo gde da skladištimo jer imamo samo jednu relerzibilnu hidroelektranu, a decenijama čekamo i ostale.“

Šta će biti u 2026. kada je stao izvoz struje u EU

Dodatni problem za celokupnu finansijsku kalkulaciju donosi činjenica da Srbija od početka 2026. godine uopšte ne može da izvozi struju na tržište Evropske unije, jer joj se zbog CBAM taksi to ne isplati.

„Logika, da izvozimo struju kada je skupa, a uvozimo je u jeftinom periodu ima poente, ako imate gde da izvezete“, kaže Zdravković.

Energetska zajednica je uradila procenu uticaja poreza između Evropske unije i država Zapadnog Balkana, koji je poznatiji kao CBAM. Ispostavilo se da je srpska berza električne energije jedina u regionu koja beleži pad od 11 odsto za prva tri meseca 2026. godine.

Susedi, pak, beleže lepe rezultate. Obimi albanske berze su se gotovo udvostručili, crnogorski su porasli za 49 odsto, a berza struje u Severnoj Makedoniji beleži skok za 19 odsto.

Planovi EPS-a za rešenje problema

EPS je, doduše, u trogodišnjem planu poslovanja do 2028. godine predvideo da će viškovi električne energije biti apsorbovani uglavnom na domaćem i regionalnom tržištu.

„Imajući u vidu predlog plana trgovine u funkciji uravnoteženja i optimizacije, odnosno prodaju oko 120 GWh u 2026. i prodaju 750-2100 GWh u 2027-2028. godini, predviđeno je da se sva prodaja obavi unutar Srbije (odnosno uglavnom na srpskoj berzi) ili unutar regiona zapadnog Balkana, da bi se izbegli troškovi CBAM”, navodi se u planu poslovanja.

EPS je, međutim, izrazio zabrinutost da u 2028. godini, s obzirom na relativno visok planirani obim prodaje, postoji značajan rizik da se cela količina neće apsorbovati u Srbiji ili regionu Zapadnog Balkana.

„Međutim, očekuje se da će do 2028. godine srpsko dan unapred tržište električne energije biti povezano sa jednim od susednih tržišta EU, što je glavni uslov za izuzeće od CBAM-a”.

Ipak, EPS u planu poslovanja ističe da bi izuzeće od CBAM-a do 2030. godine moglo biti odobreno samo u slučaju da je proces spajanja tržišta završen i ako Srbija razvije plan i obaveže se da će sprovesti mehanizam za određivanje cena ugljenika koji obezbeđuje cenu ekvivalentnu EU ETS u 2030. godini. Dodatni uslovi su da se Srbija obaveže se da će postići ugljeničnu neutralnost najkasnije do 2050. godine, kao i da se uskladi sa zakonodavstvom Unije u oblastima životne sredine, klime, konkurencije i energetike.

Da li se uvozi ovih dana i po kojoj računici

Stranka Srbija centar-Srce saopštila je 5. jula da uvoz električne energije obara sve rekorde jer je Srbija „zbog vlasti predsednika Aleksandra Vučića od izvoznika postala uvoznik struje“.

„Elektroprivreda Srbije (EPS) je pre samo 15-20 godina za ceo zimski period obezbeđivala uvoz od svega 450 gigavat sati (Gwh) električne energije, što se računalo kao potrošnja za tri hladna zimska dana, ali se situacija za vreme vlasti Srpske napredne stranke (SNS) drastično promenila – sada EPS uvozi struju tokom cele godine, i to više leti nego zimi, potpuno suprotno nego ranije, kad je i u proleće i u leto izvozila“, naveo je Resorni odbor te stranke za energetiku i rudarstvo te stranke.

Istakao je da „nadležno ministarstvo, na čelu sa neodgovornom i nestručnom ministarkom Đedović-Handanović, očigledno postoji samo da sprovodi Vučićeve naredbe“.

„Da je drugačije i da u tom ministarstvu zaista sede odgovorne osobe od struke, odmah bi preduzeli slične mere koje su ranije sprovođene za racionalnu potrošnju struje kako bi se smanjio ogroman letnji uvoz. Umesto toga, biće povećana cena električne energije građanima Srbije i verovatno snižena granica za crvenu zonu, a sve pod izgovorom zahteva MMF, kao da MMF upravlja Srbijom i EPS“, upozorila je stranka Srbija centar – Srce.

EPS je demantovao ove tvrdnje.

Demanti EPS-a

Elektroprivreda Srbije kupuje energiju unapred po najpovoljnijim cenama u vreme solarnih sati, kako bi se štedeli domaći resursi, ugalj i voda, optimizovalo poslovanje, ali i smanjile emisije ugljen-dioksida, naveli su.

„Dilema je da li je u pitanju neinformisanost ili loša namera kada se poslovanje elektroprivrede danas ocenjuje podatkom sa aplikacije koja se odnosi na sat ili dan, umesto kroz ukupnu sigurnost snabdevanja, pouzdanost rada sistema i finansijske rezultate“, poručuju iz EPS-a.

Jedina istina, kako kažu, jeste da Elektroprivreda Srbije treću godinu zaredom beleži profit i intenzivno radi na novim investicijama, piše Euronews Srbija.

„Radi istinitog informisanja, uvoz i izvoz električne energije predstavljaju redovnu tržišnu aktivnost svih elektroenergetskih kompanija u Evropi i zavise od niza faktora, uključujući potrošnju, raspoloživost proizvodnih kapaciteta, hidrologiju, proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, kao i kretanja cena na regionalnom tržištu električne energije. Sam podatak da se u pojedinim periodima uvozi električna energija ne može biti osnov za zaključak o stanju ili uspešnosti poslovanja EPS-a“, navode iz EPS-a.

Iz kompanije ističu da je cilj informacija i aplikacija dostupnih na internetu obezbeđenje transparentnosti informacija za sve.

„Ključno je da se razume da EPS kupuje energiju unapred po najpovoljnijim cenama u vreme solarnih sati, kada su cene često i negativne, a ne po cenama koje se trenutno prikazuju na energyflux-u, što je poslovni interes svih energetskih kompanija. Verujemo da će odgovor doprineti da sve zainteresovane strane dobiju transparentna pojašnjenja kako bi još jednom sprečili ideju urušavanja ugleda i pozicije EPS“, dodaje se u saopštenju.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!