Prema ilustrativnom obračunu, kupac stana u Srbiji mogao bi da plaća približno 75 evra veću mesečnu ratu od kupca u Hrvatskoj ili Sloveniji za isti iznos kredita
Rešavanje stambenog pitanja u zemljama bivše Jugoslavije pokazuje sve veće razlike u troškovima zaduživanja. Dok građani Slovenije i Hrvatske danas imaju pristup stambenim kreditima sa kamatnim stopama koje se kreću oko 3%, u Srbiji se i dalje suočavaju sa znatno višim troškovima finansiranja.
Podaci centralnih banaka pokazuju da su prosečne kamatne stope na nove stambene kredite u Sloveniji i Hrvatskoj i u ovoj godini značajno niže nego u Srbiji, piše Demostat.
Prema podacima Banke Slovenije, prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite stanovništvu kretala se oko 3,0%, dok je Hrvatska narodna banka (HNB) za početak 2026. godine evidentirala prosečnu stopu od približno 3,03%.
Takođe, HNB je početkom godine izašla sa saopštenjem da su u 2026. godinu ušli sa stabilnim kamatnim stopama. Istovremeno, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite ostale na višem nivou i kretale se oko 4,5%.
Na prvi pogled, razlika između kamatne stope od 3% i 4,5% možda ne deluje velika. Međutim, kod dugoročnih kredita upravo takve razlike imaju najveći efekat. Prema ilustrativnom obračunu, kupac stana u Srbiji mogao bi da plaća približno 75 evra veću mesečnu ratu od kupca u Hrvatskoj ili Sloveniji za isti iznos kredita. Tokom perioda od 30 godina, ta razlika može da dostigne više desetina hiljada evra.
Za prosečno domaćinstvo to nije samo statistička razlika, već faktor koji direktno utiče na dostupnost stanova, visinu mesečnih troškova i ukupni životni standard.
Slovenija se nalazi među tržištima sa najnižim kamatnim stopama na stambene kredite u regionu. Kao članica evrozone, deo je zajedničkog monetarnog sistema Evropske centralne banke, što doprinosi stabilnijem okruženju za dugoročno kreditiranje.
Niže kamatne stope omogućavaju kupcima nekretnina povoljnije uslove finansiranja i manji ukupan trošak kredita tokom perioda otplate.
Ulaskom u evrozonu Hrvatska je uklonila valutni rizik između domaće valute i evra, što je doprinelo stabilnijem okruženju za kreditiranje stanovništva. Prema podacima Hrvatske narodne banke, prosečna kamata na nove stambene kredite tokom 2026. godine ostala je oko 3%, što Hrvatsku svrstava među tržišta sa relativno povoljnim uslovima finansiranja stambenih nekretnina.
Dodatnu pogodnost predstavlja činjenica da hrvatska regulativa dozvoljava finansiranje do 90% vrednosti nekretnine, što u praksi znači da kupci često mogu da dođu do kredita uz oko 10% sopstvenog učešća.
Srbija funkcioniše u drugačijem monetarnom i regulatornom okruženju od država članica evrozone. Zbog toga su kamatne stope na stambene kredite više nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Kako bi zaštitila građane od naglog rasta troškova zaduživanja, Narodna banka Srbije je prethodnih godina uvela regulatorne mere kojima je ograničen rast kamatnih stopa na stambene kredite.
Pored viših kamata, kupci nekretnina u Srbiji često moraju da obezbede veće početno učešće. U skladu sa pravilima kreditiranja, banke uglavnom finansiraju do 80% procenjene vrednosti nekretnine, što znači da kupac najčešće mora da obezbedi najmanje 20% sopstvenih sredstava.
Razlike između Srbije, Hrvatske i Slovenije nisu samo statističke. One direktno utiču na dostupnost stanova, mogućnost mladih porodica da reše stambeno pitanje i ukupan trošak zaduživanja.
Dok građani Hrvatske i Slovenije koriste prednosti nižih kamatnih stopa karakterističnih za tržišta evrozone, građani Srbije i dalje se suočavaju sa skupljim finansiranjem stambenih kredita i većim zahtevima za sopstveno učešće.
Za građane koji planiraju kupovinu prve nekretnine, čak i relativno mala razlika u kamatnoj stopi može tokom nekoliko decenija otplate značiti značajno veći finansijski teret. Upravo zato pitanje stambenih kredita danas za građane predstavlja jedno od najvažnijih ekonomskih i društvenih pitanja u regionu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Mnogo se priča o tome da će poslovi u bliskoj budućnosti podrazumevati ovladavanje veštačkom intelegincijom. Ali hajde ti danas nađi dobrog montera i servisera klima uređaja, keramičara, vodoinstalatera... Zanat u Srbiji, bukvalno, već sada zlata vredi
Da li će EPS zaista početi da otpušta radnike, na šta se obavezao Međunarodnom monetarnom fondu?
Nakon EPS-a, Parking servisa, MUP-a, Alta banka je ušla i u Er Srbiju. Zajedno rade na izradi kartice kojom će ekskluzivnim pogodnostima nagraditi lojalnost
OFAK je doneo odluku kojom se NIS-u omogućava nastavak prerade sirove nafte do 31. jula, dok MOL nastavlja pregovore o mogućoj kupovini većinskog udela Naftne industrije Srbije
Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
