Foto: AP photo
Dok ankete pokazuju da većina Amerikanaca podržava mir sa Iranom i protivi se novom dugotrajnom ratu, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorava da američke vojne baze više neće imati mesto na Bliskom istoku
Posle višemesečnog sukoba sa Iranom, američka javnost sve snažnije podržava diplomatski sporazum i brz završetak rata, pokazuju najnovije ankete i analize američkih medija. Istovremeno, pregovori između SAD i Irana ulaze u ključnu fazu, uprkos novim vojnim incidentima u Persijskom zalivu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina Amerikanaca protivi se dugoročnom vojnom angažmanu protiv Irana. CNN-ova anketa pokazala je da 59 odsto građana ne podržava američke vojne akcije, dok je čak 92 odsto ispitanika ocenilo da je važno da se rat završi što je pre moguće.
Iako većina Amerikanaca podržava sprečavanje razvoja iranskog nuklearnog programa, podrška eventualnom kopnenom ratu gotovo da ne postoji. Reuters/Ipsos anketa pokazala je da samo sedam odsto građana podržava slanje američkih kopnenih trupa u Iran.
Pregovori Vašingtona i Teherana trenutno se vode uz posredovanje Katara i Pakistana, a glavne teme su prekid vatre, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i ograničenje iranskog nuklearnog programa. Administracija predsednika Donald Trump navodno razmatra i delimično odmrzavanje iranske imovine u zamenu za obustavu obogaćivanja uranijuma.
Međutim, pregovore dodatno komplikuju novi američki udari na iranske vojne ciljeve u blizini Ormuskog moreuza, koje je Pentagon opisao kao „samoodbranu“. Teheran tvrdi da su napadi prekršili primirje, ali za sada nije napustio pregovore.
Mogući sporazum izaziva podele i u samim Sjedinjenim Državama. Jedan deo republikanaca smatra da Iran treba dodatno vojno pritisnuti, dok drugi upozoravaju da bi nastavak rata mogao da izazove novu dugoročnu bliskoistočnu krizu sličnu Iraku i Avganistanu.
Finansijska tržišta pozitivno su reagovala na vesti o mogućem sporazumu. Američke berze zabeležile su rast, dok su cene nafte pale zbog očekivanja da bi Ormuski moreuz uskoro mogao ponovo potpuno da se otvori.
Novi iranski ajatolah Modžtaba Hamnei izjavio je da u tom regionu više neće biti mesta za američke vojne baze, nakon što je američka vojska ponovo gađala ciljeve u Iranu.
U pisanoj poruci na 14 stranica objavljenoj povodom Kurban-bajrama i hodočašća u Meki, Hamnei je naveo da se SAD „svakim danom sve više udaljavaju od svoje ranije pozicije“ i da „više nemaju sigurno utočište u regionu za agresiju i uspostavu vojnih baza“, prenosi Juronjuz.
„Vreme se ne može vratiti, a narodi i zemlje u našem regionu više neće služiti kao štit za američke baze“, poručio je Hamnei.
Hamnei se nije pojavio u javnosti otkako je na čelu države nasledio svog oca Alija Hamneija, koji je ubijen 28. februara u američko-izraelskom napadu na Iran. Poruka koju je danas prenela državna televizija je njegova je najduža javna objava otkako je preuzeo dužnost.
Američka komanda je saopštila da su u novom napadu gađana raketna postrojenja i brodovi koji su pokušavali da polažu mine, ali je iransko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo te tvrdnje i optužilo SAD za „očigledno kršenje primirja“.
„Islamska Republika Iran neće ostaviti nijedan čin agresije bez odgovora i neće oklevati ni trenutka u odbrani iranskog integriteta“, saopštilo je ministarstvo.
Izvor: CNN / FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U trenutku nesreće navodno je bilo angažovano 247 radnika
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
