Globalne zalihe nafte bi mogle da padnu na kritično nizak nivo od 6,8 milijardi barela do septembra ukoliko Ormuski moreuz i dalje bude zatvoren u to vreme, smatraju analitičari. Neki, međutim, strahuju da bi to moglo da se desi već u julu ili avgustu
Globalne zalihe nafte troše se rekordnom brzinom u pokušaju da se nadoknadi veliki poremećaj u snabdevanju na Bliskom istoku, i približiće se kritičnim nivoima ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori.
Kao posledica toga cene nafte i goriva biće verovatno vrlo visoke ovog leta, na vrhuncu potražnje, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), piše CNBC.
„Brzo smanjenje rezervi usled kontinuiranih poremećaja može biti najava za buduće skokove cena“, saopštila je IEA.
„Tržište nafte za sada nije osetilo puni uticaj gubitka ponude zahvaljujući komercijalnim zalihama koje drži industrija, strateškim rezervama koje kontrolišu vlade i tankerima u tranzitu. Ove akcije su ublažile uticaj poremećaja u martu i aprilu, аli komercijalne zalihe će na kraju pasti na nivoe kada više ne mogu služiti kao izvor snabdevanja. Očekujemo da ćemo, ako se to desi i moreuz ostane zatvoren, videti povećanje cena na tržištu“ rekao je Daren Vuds, izvršni direktor naftnog giganta Ekson Mobila.
Cirkulacija je problem
Švajcarska banka UBS objavila je izveštaj u kome je navedeno da su krajem februara zalihe nafte bile blizu rekordno niskog nivoa u proteklih 10 godina, na nešto više od osam milijardi barela, a da su do kraja aprila zalihe pale na 7,8 milijardi barela.
Zalihe će se približiti rekordno niskom nivou od 7,6 milijardi barela do kraja maja ako potražnja ostane ista iz meseca u mesec, upozorili su analitičari UBS-a.
Foto: AP Photo/Altaf Qadri,FileOrmuski moreuz
Pad zaliha na taj nivo bi opteretio lanac snabdevanja, naveli su krajem aprila analitičari banke JPMorgan.
Milijarde barela u zalihama mogu da zvuče kao mnogo, ali stvarnost je da je bez opterećenja sistema dostupno samo oko 800 miliona barela. Ostatak je potreban da bi se cevovodi i rezervoari održali na minimalnim nivoima kako bi lanac snabdevanja funkcionisao efikasno, objasnili su analitičari JPMorgan-a.
„Kao i krvni pritisak u ljudskom telu, problem je cirkulacija. Sistem ne otkazuje zato što nafta nestaje, već otkazuje zato što mreža za cirkulaciju više nema dovoljno radne zapremine“, rekla je Nataša Kaneva, šefica globalne strategije za robu u JPMorgan-u.
Zalihe nafte bi pale na kritično nizak nivo od 6,8 milijardi barela do septembra ako Ormuz i dalje bude zatvoren u to vreme, prognozira JPMorgan, dok bi prema prognozi američke konsultantske kompanije koja se bavi analizom energetskog tržišta Rapidan Energy zalihe nafte mogle da dostignu kritične nivoe ranije, u julu ili avgustu.
Globalna ekonomija bi se „zaustavila, a kritična transportna infrastruktura ne bi mogla da nabavi gorivo ni po kojoj ceni“, upozorili su analitičari Rapidan Energyja 7. maja.
Ipak, veoma malo je verovatno da će zalihe dostići ove kritično niske nivoe. Umesto toga, procenjuju analitičari, cene nafte i proizvoda će skočiti kako bi smanjile potražnju, što će izazvati „ozbiljnu ekonomsku kontrakciju“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka o puštanju 5.000 tona evrodizela na tržište doneta je kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta u periodu kada se očekuje povećana potrošnja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović
Beogradske elektrane uputile su Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje novih cena toplotne energije za novu grejnu sezonu od 1. oktobra. Uz to ide i novi obračun u pojedinim zgradama. Cene potrošnje tople vode biće više za deset odsto
Srbija bi uskoro mogla da menja Zakon o radu kako bi prvi put jasnije uredila status i zaštitu platformskih radnika poput dostavljača. Promene bi trebalo da donesu veću socijalnu sigurnost, jasniji radni status i transparentnija pravila za upravljanje algoritmima
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
