Da li se istraživanjima ispituje ili stvara raspoloženje građana?

Verujete li anketama koje se  odnose na snagu i slabost političkih aktera. Šta u tom pravcu pokazali izbori u Mađarskoj? Da li ste čuli za bandwagon efekat?

Koji su istraživački, a koji neistraživački razlozi za odstupanje rezultata od realnog stanja na terenu? Kakve veze s tim imaju i metodološke „zavrzlame“?

Zašto u Srbiji ne postoji tržište za utvrđivanje javnog mnjenja i koliku tu ulogu igra novac onog ko je na vlasti? Kako je došlo do krize poverenja u celu profesiju istraživača?

U velikoj analizi nedeljnika „Vreme“ (na kiosku od četvrtka, 14. maja) Nedim Sejdinović sa svojim sagovornicima traži odgovor da li su i koliko pouzdane istraživanja javnog mnjenja u najdubljoj političkoj krizi u Srbiji.

Foto: Vreme

U razgovoru za „Vreme“, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovo Bakić kaže da ne daje ni pet para za istraživanja javnog mnjenja u Srbiji. On smatra da u autoritarnim sistemima postoji strah da se ljudi otvoreno opredele.

U autokratskim sistemima, kakav je Vučićev režim izgradio, istraživanja više ne služe da mere raspoloženje građana, nego da ga proizvode, konstatuje Bojan Pajtić.

O ovoj temi govore još urednik NSPM Đorđe Vukadinović, profesor FPN u Beogradu Dušan Spasojević i politikolog Vujo Ilić.

Ceo tekst čitajte u novom broju „Vremena“ od ovog četvrtka (14. maj) ili se odmah pretplatite ovde.