Foto: Milovan MilenkovićVrednost tržišta nepokretnosti je krajem 2025. dostigla rekordni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Hoće li u 2026. barem malo pojeftiniti?
Ratovi širom sveta oblikuju umnogome i tržište nekretnina širom planete, pa i u Srbiji. Najčešće posredno, čak i kad sukob nije u blizini srpskih granica, kada se, na primer, cene energenata menjaju usled planetarnih političkih potresa. Iseljavanje ruskih i ukrajinskih političkih migranata u Srbiju je oblikovalo tržište nekretnina u zemlji u poslednje tri-četiri godine, kada se i beleži vrtoglavi rast cene kvadrata. Tako su u poslednjem kvartalu 2025. prodate nekretnine za rekorne 2,4 milijarde evra.
Ipak, svetska tendencija nešto je drugačija, barem na istoku. Prodaja nekretnina u Dubaiju pala je za 25 odsto od početka rata na Bliskom istoku. Istovremeno, tržište nekretnina u Indiji počelo je da beleži pad potražnje za kancelarijskim prostorima međunarodnih kompanija jer su troškovi gradnje porasli zbog viših cena sirove nafte, čelika i aluminijuma.
Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na isti kvartal 2024. godine vrednost tržišta veća je za devet odsto.
Ipak, početak 2026. godine donosi opreznije prognoze. Kako ocenjuju stručnjaci za Biznis.rs, kretanja na globalnom nivou i kriza na Bliskom istoku mogli bi da utiču i na domaće tržište nekretnina. Generalni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić, ističe da se određeni uticaj već može naslutiti, ali da se ne očekuje scenario sličan onom iz perioda rusko-ukrajinskog sukoba.
„Destabilizacija na Bliskom istoku može imati efekta na tržište nekretnina u Srbiji, ali ne u meri kao ranije krize, jer se ne očekuje značajniji talas migracija ka Srbiji“, objašnjava Mitić za Biznis.rs i kaže da trenutni podaci ukazuju na usporavanje tržišta u odnosu na prethodnu godinu. Dodaje da je tražnja manja, kupci oprezniji, dok se nekretnine uglavnom prodaju po realnim, tržišnim cenama, bez značajnijih oscilacija.
On upozorava da bi rast cena nafte i građevinskih materijala poput čelika i betona, kao i povećani logistički troškovi, potencijalno mogli da utiču na poskupljenje cene izgradnje stanova, posebno u segmentu novogradnje. U takvim okolnostima, investitori deo troškova često prebacuju na kupce, što dovodi do rasta cena stanova.
„Poskupljenje novogradnje obično povlači i rast cena starogradnje, jer se ova dva segmenta tržišta međusobno prate“, dodaje Mitić.
Sa druge strane, on smatra da inflacija i pad vrednosti novca podstiču rast broja investicionih kupaca jer se nekretnine u Srbiji i dalje percipiraju kao sigurna investicija, koja u proseku donosi godišnji rast vrednosti od osam do deset odsto.
„U uslovima visoke inflacije sve je više kupaca koji ulažu u nekretnine kako bi sačuvali i uvećali vrednost novca. Posebno su atraktivni projekti u novogradnji i početnoj fazi izgradnje, gde se mogu ostvariti dodatni popusti po kvadratu i kasniji rast vrednosti“, navodi sagovornik.
Podaci Narodne banke Srbije za februar pokazuju promene u kamatnim stopama za kredite. Dinarski gotovinski krediti za građane u Srbiji blago su poskupeli u februaru, dok su stambeni u evrima blago pojeftinili.
Prosečna kamatna stopa ponderisana prema iznosima kredita za srpsku privredu u dinarima u januaru je bila 6,9 odsto, dok je u poslednjem kvartalu u proseku iznosila 6,5 odsto.
Na tržište nekretnina u Srbiji može da utiče i destabilizacija euribora i kamatnih stopa koje bi prouzrokovale poskupljenje kredita, što bi direktno uticalo na manju dostupnost finansiranja, ali i tražnju.
„Ukoliko bi i referentna kamatna stopa otišla malo više sa rastom euribora i keš i stambeni krediti bili bi skuplji i teže dostupni građanima, što bi uticalo na smanjenje potencijala plaćanja i negativno bi se odrazilo na samu tražnju jer je Srbija tržište vezanih kupovina i to bi imalo lančani efekat i na keš kupce“, ocenjuje Mitić.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
