Foto: AP Photo/Sarah Blake-Morgane
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Pentagon šalje skoro 7.000 elitnih vojnika u pravcu Iranua, izveštava „Njujork tajms“. Raspoređivanje 4.500 marinaca i približno 2.000 vazdušno-desantnih trupa predstavlja novi nivo eskalacije u sukobu. Sve ukazuje na „Čizme na terenu“ (Boots on the ground) – da će se američki vojnici ciskrcati na teritoriju Irana.
Koji je njihov cilj? Tu je svakako Ormuski moreuz, ključna tačka za globalnu ekonomiju koju Iran blokira nedeljama. Razmatra se operacija iskrcavanja radi prisilnog otvaranja.
Vojni stručnjaci takođe razmatraju drugi mogući scenario – znatno rizičniji: napad komandosa radi obezbeđivanja iranskog nuklearnog programa. U oba slučaja, akcije bi mogle da se ispostave kao samoubilačke misije, analizira nemački „Špigel“.
Pored 31. ekspedicionih snaga marinaca, Pentagon takođe šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju u region, jedinicu koja je stekla legendarni status u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. Njihove snage za brzo reagovanje mogu biti raspoređene bilo gde u svetu u roku od samo 18 sati.
U četvrtak je „Volstrit žurnal“ objavio da Tramp razmatra slanje dodatnih 10.000 vojnika. Ostaalo je nejasno da li bi se tu radi i o kopnenim trupama.
Trampove trupe bi u početku mogle da pokušaju da zauzmu mala ostrva u Persijskom zalivu, kao što su Tub i Abu Musa. Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati spore se oko vlasništva nad ovim golim ostrvima od 1971. godine. Ona bi mogla da posluže kao baza za specijalne operacije američkih trupa. Istovremeno, Amerikanci bi mogli da pokušaju da obezbede ostrvo Harg dalje na zapadu – najvažniji iranski terminal za izvoz nafte, čije bi eliminisanje direktno uticalo na prihode Teherana, piše „Špigel“
Velika i Mala ostrva Tub, kao i Abu Musa, nalaze se u najužem delu Persijskog zaliva, odmah iza Ormuskog moreuza. Brodska linija za tankere za naftu proteže se duž ova tri ostrva. Imaju dokove za čamce, kao i male piste za sletanje aviona.
Jedna mogućnost bi bila da američke elitne jedinice brodovima stignu do Persijskog zaliva, a zatim se iskrcaju na ova ostrva. Demeri bi morali da nastave, jer se veruje da je Iran minirao morski put. Razarači i amfibijski brodovi bi zatim mogli da slede i pošalju helikoptere na ostrva. Istovremeno, padobranci bi mogli da se iskrcaju na jedno od tri ostrva ili na Čarg. U međuvremenu, borbeni avioni i dronovi bi morali da obezbede vazdušni prostor, razlaže „Špigel“ različite taktičke opcije.
Međutim, poduhvat bi bio izuzetno opasan. Amfibijsko iskrcavanje je već dovoljno komplikovano, a u moreuzu bi vojnici mogli da se nađu pod vatrom sa kopna. Abu Musa je u dometu iranske artiljerije i raketa, a Čarg i ostrva Tunb bi čak mogli da budu pogođeni FPV dronima. Misija bi morala da račuina na jaku odbranu od bespilotnih letelica, kaže vojni stručnjak Dara Masikot iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Američke kopnene trupe još uvek nisu vodile rat u kojem je ovo novo, jeftino oružje korišćeno protiv njih u masovnim razmerama.
Čak i ako bi ostrva bila uspešno zauzeta, bilo bi nejasno da li bi to bilo dovoljno da se Ormuski moreuz stavi pod kontrolu. Iranci bi i dalje mogli da napadaju brodove sa kopna. Njihova mornarica se takođe oslanja na neupadljive glisere koji mogu da pokreću brze napade raketama.
„Ostrva je relativno lako izolovati“, kaže vojni stručnjak i veteran Zalivskog rata Mark Kansijan. Dok bi Amerikanci stekli povoljniji položaj za misije protiv iranske mornarice i za razminiranje, pretnja od napada sa kopna ostaje. Alternativno, Amerikanci bi mogli da iskoriste ostrva kao polugu u pregovorima o političkom sporazumu.
Međutim, Amerikancima i dalje nedostaje potrebna snaga trupa da zauzmu i trajno drže duži deo obale. Iranska vojska ima preko 600.000 vojnika, a visoke planine se uzdižu neposredno iza obale, kroz koje je Iran prokopao tunel. Ovo je idealan teren za namamljivanje napadača u zasede. U planinama, američka vazdušna nadmoć ima samo ograničen efekat.
Bez obzira da li su SAD zabrinute zbog moreuza ili zbog itanske prozvodnje obogaćenog uranijuma, najave Vašingtona za sada ostaju namerno dvosmislene: vrši se pritiska bez obavezivanja na određeni cilj.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Novi talas napada između američkih i iranskih snaga zabeležen je tokom 27. i 28. maja, uz istovremene diplomatske napore da se konflikt obuzda. Dok Vašington i Teheran razmatraju uslove mogućeg dogovora, vojna operacija na terenu se ne prekida
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) “slika ličnosti”, stvorila je veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena “gnezdom” i sama, pronalazila je i gubila, i pravila beskrajne greške”
Pred ulazak u Evropsku uniju, Crna Gora uvodi registraciju svih proizvođača rakije i evidenciju kazana, pa će i domaća loza za ličnu upotrebu prvi put ući pod nadzor Uprave carine
Dok ankete pokazuju da većina Amerikanaca podržava mir sa Iranom i protivi se novom dugotrajnom ratu, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorava da američke vojne baze više neće imati mesto na Bliskom istoku
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
