Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“ koji bi uskoro trebalo da ima i bioskopsku premijeru Srbiji poseban je po tome što je u pitanju prva autentiča koprodukcija Holivuda i Srbije.
Taj projekat ističe region kao ravnopravnog aktera globalne filmske scene, koji donosi novu autorsku perspektivu i vizualni pristup sci-fi žanru.
„Gospodar Oluje“ u Srbiji će premijerno biti prikazan 7. aprila u MTS dvorani.
Producent filma je Neb Čupin, a režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista domaćeg filma „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje.
Radnja filma inspirisana je Čupinovim detinjstvom, a glavni junak traži izlaz iz represivnog sveta Argosa okruženog večitom Olujom, nosi ime Neb – baš kao i njegov autor.
Film prati prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji, tri veka nakon Velikog potopa, prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.
Među ključnim narativnim linijama filma je odnos mladog junaka Neba sa njegovim dedom, koji je direktno inspirisan Čupinovim detinjstvom i odnosom sa njegovim dedom.
Filmsko ostrvo na kome žive zove se Ostrvo smokvi, što je i svojevrsni omaž džemu od smokava koji je obeležio Čupinovu mladost, ali i kasniji život u preduzetničkim vodama.
„Moj život, pogotovo djetinjstvo odrastanje sa didom u Dalmaciji je bila cijela inspiracija za film. Međutim scenarij je evolvirao u nešto više, zabavnije i komercijalnije. Otišli smo u jedan zamišljeni apokaliptični naučno fantastični svijet gdje dvoje mladih traže istinu o začetku svog postojanja i daju sami sebi obećanje. Iako je film pun specijalnih efekata, akcijskih scena i uzbudljiv za gledanje, ostala je ona originalna relacija u familiji između unuka i dide i njihovog odnosa. Zadržali smo tradiciju, navike i integritet familije, što je meni bilo izuzetno važno“, istakao je Neb Čupin.
Film je sniman na atraktivnim lokacijama hrvatskih ostrva i primorskih gradova: Dubrovnikа, Bračа, Hvarа, Kornatа, Pagа, Splitа i Vodicа, аli i u Beogradu, na Kalemegdanu i u tunelima kod Tašmajdana.
Reditelj i scenarista Zoran Lisinac ovako je opisao svoj doživljaj Beograda kao aktera naučno-fantastičnog filma holivudskih razmera:
„Kalemegdanska tvrđava nam je bila izuzetno inspirativna jer već sama po sebi nosi slojeve istorije, sukoba i promena civilizacija. U filmu smo je koristili kao deo enterijera tog našeg zamišljenog postapokaliptičnog sveta – zanimljivo je da smo uz minimalne scenografske intervencije dobili ambijent koji deluje gotovo futuristički, ali i pomalo uznemirujuće poznato. Sličan efekat imali smo i u tunelu ispod Tašmajdana. Često je bilo dovoljno samo da kamera promeni ugao ili svetlo da bismo dobili atmosferu sveta posle neke velike promene. To nas je, iskreno, sve pomalo podsetilo koliko je tanka linija između istorije koju smatramo ‘mračnom prošlošću’ i potencijalne budućnosti koja može biti još mračnija – ako ne naučimo nešto iz onoga što smo već prošli“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
