Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas umro je danas u 96. godini, potvrdila je izdavačka kuća Suhrkamp.
Habermas je bio jedan od najvažnijih mislilaca savremenog doba, a karijeru je počeo pedesetih godina prošlog veka na Institutu za društvena istraživanja kod filozfa i sociologa Teodora Adorna u Frankfurtu.
Posle nekoliko godina na Univerzitetu u Hajdelbergu, 1964. godine preuzeo je katedru Maksa Horkhajmera za filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu.
Tokom studentskih protesta 1968. godine Habermas je bio percipiran kao pristalica pokreta, ali je odbacivao radikalizaciju, prenosi Dojče vele.
Habermas se 1971. godine preselio u Starnberg kraj Minhena, gde je do 1981. godine vodio Institut Maks Plank.
U starosti, koju je provodio uz Starnberško jezero, oglašavao se o političkim pitanjima, verskim sukobima, kao i o Kosovskom ratu.
Habermas je smatrao da je NATO intervencija 1999. godine predstavljala neki oblik „legitimisane pomoći“, iako je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija, navodi Dojče vele.
Šta je o NATO agresiji pisao Habermas, pročitajte u tekstu „Vremena“ Bestijalnost i humanost iz 2009. godine.
Izvor: FoNet
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Dvočasovna blokada prelaza Jarinje organizovana je zbog podrške narodu na Kosovu i Metohiji, uoči primene Zakona o strancima na Kosovu
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
