Slučaj Toni Cetinski: Otkud Spens na listi bivših logora za Hrvate

Hrvatski pevač Toni Cetinski odbio je da nastupa u novosadskoj hali Spensa. Iako je ekoliko puta ranije već pevao u istom prostoru, na ovaj korak se, kaže, odlučio nakon što su ga na to pozvala udruženja hrvatskih branitelja, logoraša i stradalnika Domovinskog rata. Oni tvrde da je ta dvorana nakon okupacije Vukovara 1991. služila kao logor za hrvatske branitelje i civile, gde su mnogi bili mučeni, zlostavljani i ponižavani.

Foto: Tanjug/Media biro/Dejan Lopičić

Naprednjački gradonačelnik Novog Sada Željko Mićin brže-bolje je opovrgnuo ove tvrdnje i nazvao izjave hrvatskih branitelja „tendencioznim i zlonamernim širenjem dezinformacija“. I pojedini Novosađani, koji su politički nezavisni i društveno osvešćeni, pisali su na društvenim mrežama da im nije poznato da je Spens tokom rata devesedetih bio logor za hrvatske zatočenike. Za neke druge lokacije u Vojvodini je tačno utvrđeno gde su zatvarani i mučeni ljudi nesrpske nacionalnosti tokom rata devedesetih.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava za „Vreme“ objašnjava da je njegov tim naišao na ovu informaciju, dok su u maju 2020. godine pisali publikaciju „Rat u Srbiji: Jeste se desilo (1991-2001)“.

„Hala Spens-a je, prema tvrdnjama Hrvatskog društvo logoraša srpskih koncentracijskih logora, bio mesto zatočenja što potvrđuje jedna izjava logoraša pod inicijalima V. M. koji je poreklom iz Vukovara“, objašnjava Milosavljević za „Vreme“. „Zbog toga, postoje osnovi sumnje da je Spens, kao i mnoge druge lokacije (poput centralnog zatvora u Beogradu, vojnih objekata u Bubanj Potoku, Šidu i kasarne u Paragovu blizu Novog Sada) bio prolazni centar zatočenja za hrvatske zarobljenike koje je u Srbiji držala JNA nakon pada Vukovara, a kasnije transportovala u logore poput Stajićeva, Begejaca ili zatvora u Sremskoj Mitrovici.“

Za mučenje hrvatskih zarobljenika u ovim logorima sudilo se Slobodanu Miloševiću i Goranu Hadžiću, ali obojica su umrli pre donošenja presuda.

Ako jeste – zašto nije obeleženo

Centar za nenasilnu akciju je organizacija koja već decenijama marljivo i predano popisuje mesta stradanja na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, a čije je glavno sedište u Sarajevu.

Nenad Vukosavljević iz beogradske kancelarije ovog Centra kaže za „Vreme“ da navodi Hrvatskog društva logoraša o srpskim koncentracionim logorima „deluju utemeljeno, iako on to ne može potvrditi iz drugih izvora, jer te informacije ne poseduje“.

„Ako je istina da je Spens bio mesto privremenog zatočenja, bilo bi važno da se to prigodno obeleži i time oda priznanje ljudima koji su nepravdu doživeli“, dodaje on.

Isključivi u kulturi sećanja

Apel određenih udruženja hrvatskih veterana, da se otkažu koncerti Tonija Cetinskog, ali i ostalih muzičara, je isključiv u pogledu kulture sećanja jer se odnosi samo na žrtve hrvatske nacionalnosti, napominju iz Inicijative mladih za ljudska prava.

„Ne sećam se da su ova udruženja zahtevala propisna obeležavanja, kao što je to, na primer, zahtevala 2018. godine Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj za paviljon 22 Zagrebačkog Velesajma, gde su bili zatočeni, a kasnije na Pakračkoj poljani ubijeni civili srpske nacionalnosti za šta je bio odgovoran Tomislav Merčep“, kaže Marko Milosavljević.

I iz Centra za nenasilnu akciju kažu da ono što suštinski nedostaje našim društvima jeste „pošten odnos prema prošlosti koji bi doprineo da rane iz prošlosti zacele i budu prevaziđene, a da ne predstavljaju polje takmičenja u spremnosti da se nedela sopstvene strane sakriju“.

„Takav odgovoran odnos bi podrazumevao neselektivno priznanje učinjenih nepravdi, i to bi suštinski doprinelo izgradnji poverenja, sigurnosti i saradnji i dalo šansu novim generacijama da ne ponavljaju obrasce mržnje, kakve nacionalistička politika nudi kao lekciju iz prošlosti“, kaže Nenad Vukosavljević. „Umesto mržnje kao garancije ponavljanja nepravdi, potrebno nam je priznanje i poštovanje svih nepravdi da bi zajedno izgradili održiv mir, a ne ravnotežu straha.“

Neobeležene masovne grobnice

Ovaj slučaj je, ipak, veliki podsetnik za vlast u Srbiji da promeni Zakon o ratnim memorijalima. Njime bi više od 190 lokacija ratnih zločina u našoj zemlji dobilo adekvatnu memorijalizaciju – pa tako i mesta logora za Hrvate ali i ostale civile kao što su Stajićevo ili mesta masovnih grobnica gde su skrivani posmrtni ostaci albanskih žrtava poput Petovog sela ili Batajnice.

„Bilo bi značajno da Javno tužilaštvo za ratne zločine pokrene istragu kako bi se rasvetlile sve okolnosti oko ratnih zločina u logorima nad nesrpskim civilima u Srbiji, o čemu već postoje krivične prijave i obilje dokaza do kojih je došao Haški tribunal ali i udruženja logoraša i domaća udruženja poput Fonda za humanitarno pravo“, kažu iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu.