Građani Srbije podneli su 2.470.000 prijava za upis bespravnih objekata, a rok za prijave istekao je u ponoć.
Najviše prijavljenih objekata ima u Beogradu, u gradskim opštinama Palilula i Zemun, a slede gradovi Niš, Kragujevac i Novi Sad.
Pokazalo potpuno ispravno produženje roka, jer je u poslednja tri dana dostavljeno preko 13 odsto prijava od ukupnog broja prijava.
Za objekte verskih zajednica biće produžen rok do kraja marta, jer je platforma krajem januara postala aktivna za te nepokretnosti.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnistima „Svoj na svome“ stupio na snagu krajem oktobra.
Reč je o administrativnoj proceduri u kojoj se utvrđuje pravo svojine na bespravnom objektu, posle čega se objekat upisuje u katastar nepokretnosti.
Podnosilac prijave će postati „Svoj na svome“ kada ga Republički geodetski zavod upiše u katastar nepokretnosti.
Prvi upisi neupisanih objekata počeli su u petak, 6. februara, kažu u resornom ministarstvu, a piše RTS.
Produženje roka
Rok za prijavu za upis objekata prvobitno je bio 5. februar, ali je produžen tri dana zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu.
Prijavljivanje je počelo 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Građani su imali priliku da podnesu prijavu i u oko 550 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija.
Ozakonjenje od 100 do 1.000 evra
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima „Svoj na svome“ stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.
Troškovi naknade zavisili su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Takođe, zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, biće upisani kao vlasništvo države.
