Stanje sa grejanjem u Srbiji može se opisati kao pretežno tradicionalno, energetski neefikasno i snažno povezano sa lošim kvalitetom stambenog fonda.
Problem grejanja u Srbiji nije samo u neefikasnim sistemima, već i u preteranoj potrebi za grejanjem koja proizilazi iz lošeg energetskog kvaliteta objekata.
Procene pokazuju da oko 80-85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne ispunjava osnovne standarde energetske efikasnosti, dok oko 20 odsto objekata nema nikakvu termičku izolaciju.
Zbog toga je prosečna potrošnja energije za grejanje u Srbiji oko 120-150 kWh po kvadratnom metru godišnje, što je približno dvostruko više od proseka u zemljama Evropske unije, piše Klima 101.
Toplotne pumpe se izdvajaju kao investiciono najskuplje rešenje, ali zahvaljujući vrlo niskim troškovima eksploatacije u odnosu na električne kotlove i sisteme na pelet, period povrata investicije se kreće oko pet do sedam godina.
Sa druge strane, grejanje pomoću električnog kotla ili individualnih električnih grejnih tela predstavlja najskuplju opciju zbog visoke potrošnje električne energije i nepovoljnih tarifnih sistema.
Studija slučaja toplotne pumpe
Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.
Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja detaljno otkriva kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.
Predmet analize jeste porodična kuća u Grockoj površine oko 150 metara kvadratnih, koja je stara oko pedesetak godina, ali je prošla temeljnu renovaciju. U objekat ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage devet kW.
Potrošnja toplotne pumpe praćena je tokom cele grejne sezone 2024/25. godine, od oktobra do maja.
Šta pokazuju rezultati slučaja?
Kako se navodi u studiji, u toku ovog perioda toplotna pumpa je ukupno potrošila 3.558 kWh električne energije.
Za utrošenu električnu energiju, toplotna pumpa je tokom sezone proizvela oko 13.000 kWh toplotne energije – u pitanju je jako dobar rezultat, koji potvrđuje da je toplotna pumpa izrazito efikasan način grejanja domaćinstava.
Kako navode autori studije, u pitanju je ekvivalent energije koju proizvede oko 3,5 tona peleta, šest m3 ogrevnog drva, 6,5 tona lignita, oko 700 kubnih metara prirodnog gasa, ili oko 600 litara lož-ulja.
Treba napomenuti da potrošnja toplotne pumpe umnogome zavisi od stanja objekta, ali i da je, po podacima koje nudi RHMZ, grejna sezona 2024/25 relativno prosečna po pogledu hladnoće.
Potrošnja zavisi i od toga koja nam je ciljna temperatura objekta, „razlika između tri i 10 stepeni Celzijusa može prepoloviti potrošnju na dnevnom nivou”, navode autori studije.
Koliko to na kraju košta?
Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno.
Na kraju krajeva sve u zavisnosti od toga koliko bi domaćinstvo prelazilo u crvenu zonu.
Veliku ulogu igra i prag crvene zone koji je spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sata mesečno, te bi domaćinstva u Srbiji koja bi ugradila ovakav sistem daleko lakše ulazila u crvenu zonu, u poređenju sa ranijim godinama.
