U koju majku se botovi VI kunu

Malo je stvari za koje ne tražim savet od veštačke inteligencije, od kuhinjskih recepata, predloga kako da organizujem putovanje do zdravstvenih pitanja. Malo je reći da sam prezadovoljan brzinom i preciznošću odgovora, koji prolaze i test ljudi stručnih za tu oblast. Ali je zato veliko moje razočaranje zbog mogućnosti da mi veštačka inteligencija podvaljuje gurajući mi robu koju sama reklamira.

Ideja da se reklame pojave u botovima VI nije od juče. Prve ozbiljne rasprave počele su još tokom 2023. i 2024. godine, kada je postalo jasno da generativna VI menja način na koji ljudi pretražuju, pitaju i donose odluke. Krajem 2024. godine kompanije poput OpenAI (ChatGPT) prvi put javno priznaju da razmatraju oglašavanje kao dugoročni model finansiranja. Tokom 2025. godine tema prelazi iz teorije u praksu: Gugl počinje da integriše oglase u pretragu VI i tzv. AI Overviews, dok Meta koristi razgovore sa alatima VI kao dodatni signal za preciznije targetiranje oglasa na Fejsbuku i Instagramu.

Početkom 2026. godine postaje jasno da botovi VI više nisu neutralni alati, već nova medijska platforma. Mesto gde se informacija, savet i komercijalna poruka sve češće stapaju u jedno.

U januaru 2026. OpenAI je odlučio da započne ograničeno testiranje reklamnih poruka u ChatGPT-u, kao deo dugoročne strategije monetizacije. Oglasi su definisani kao jasno označeni, kontekstualni i odvojeni od samog odgovora VI, uz naglasak da ne utiču na osnovni kvalitet modela. Tom odlukom OpenAI je prvi put formalno potvrdio da ChatGPT ulazi u zonu medijske i oglasne platforme, a ne samo tehnološkog alata.

Razlozi za ovu odluku su jasni. Treniranje i razvoj alata VI je abnormalno skupo, počevši od količine energije (struje) neophodne za to. Svaki dolar je dobrodošao, a potrebni su im trilioni. Dobra okolnost za sada je da su od reklama pošteđeni pretplatnici. Ali ovde govorimo o brutalnim reklamama poput onih koje vam prekidaju gledanje filma ili serija na televiziji. Da li se to odnosi na suptilne reklame, integrisane u scenario ili scenografiju, to ne znamo. A u slučaju četbotova, ta integracija je u odgovorima i preporukama koje dobijamo.

Dobro, i šta onda može da krene po zlu? Mnogo toga. Sve je više ljudi koji se na botove VI oslanjaju kao na prijatelje koji daju bezrezervno dobre savete i spremni su i strpljivi da nas čuju. To poverenje utiče da donosimo male ili velike odluke u životu verujući da činimo pravu stvar jer smo dobili dobar savet, što bi se reklo, krojen po našoj meri – bespoke. Nije prijatno saznati da je savet industrijski sašiven. I da je naša odluka propagandno usmerena, dok mi verujemo da smo beskrajno samostalni.

Još sve pada na nezgodnu desetogodišnjicu Bregzita i prvog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD opterećenih aferom Kembridž analitika, gde su društveni mediji potajno (a obilno) uticali na odluke glasača. Teško je bilo i tada poverovati da su Fejsbuk i ostali zaista onemogućili tu vrstu manipulacije, kako su se kleli. Danas, kada se vodi ozbiljan tehnološki rat između SAD i Kine, još je teže poverovati da će američke kompanije iz moralnih razloga preskočiti ovakav resurs. Sve i da njihovi čelnici nisu formalno i manje formalno članovi Trampovog tima. Do novembarskih izbora u SAD ima vremena da se vežba na drugim tržištima.