Donald Tramp je Evropu opisao kao kontinent u raspadanju, evropske lidere kao slabe, a imigraciju kao ključni uzrok društvenog sloma. Ukrajini je poručio da bi joj bolje bilo da se raspišu izbori
Američki predsednik Donald Tramp objasnio je u intervjuu za „Politiko“ svoje viđenje sveta u kojem su liberalna demokratija, multilateralne institucije i dugogodišnji savezi problem, a ne rešenje. Poseban fokus stavio je na Evropu, koju je opisao kao „dekadentnu“ i „na putu propasti“.
Prema Trampu, evropske zemlje su same odgovorne za svoje „probleme bez presedana“ – pre svega zbog „nekontrolisane imigracije“ i politike otvorenih vrata. Evropske lidere opisao je kao slabe i nesposobne da „zaštite sopstvene građane“, sugerišući da su napustili osnovnu ideju države kao garanta bezbednosti i reda.
Takva retorika nije nova, ali je ovaj put izrečena sa dodatnim naglaskom na ideološki raskid između Trampove vizije Zapada i politike Evropske unije. Za razliku od Brisela, Tramp otvoreno pohvaljuje lidere poput Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana, koje vidi kao primer „čvrste vlasti“ u vremenu nestabilnosti.
Trampova bezbednosna strategija: Jačanje desno-populističkih snaga u Evropi
Još osjetljiviji deo intervjua odnosio se na rat u Ukrajini. Tramp je doveo u pitanje demokratski legitimitet vlasti u Kijevu, uz sugestiju da bi Ukrajina trebalo da održi izbore – iako se zemlja nalazi u punom ratnom stanju i pod stalnim ruskim napadima.
Takva izjava odudara od dosadašnjeg stava Zapada, prema kojem su izbori tokom rata nepraktični i potencijalno destabilizujući. Kritičari upozoravaju da bi insistiranje na izborima u ovakvim uslovima išlo naruku Moskvi, koja već godinama osporava legitimitet ukrajinskih institucija.
Iako Tramp nije otvoreno pozvao na smanjenje pomoći Ukrajini, njegove izjave dodatno jačaju sumnju da bi američka politika prema ratu mogla radikalno da se promeni – u pravcu pritiska na Kijev da ubrza pregovore s Rusijom.
Govoreći o unutrašnjim prilikama u SAD, Tramp je sopstvenu ekonomsku politiku ocenio sa „A-plus-plus-plus“, tvrdeći da je Amerika jača nego ikad. Inflaciju i rast troškova života, koji su tema brojnih istraživanja javnog mnjenja, minimizirao je, nazivajući ih „prenaduvanim problemima“.
Američki predsednik o sebi je govorio u prepoznatljivom tonu samohvale.
Svoju ulogu opisao je kao ulogu „jakog lidera“ koji jedini vidi stvarnost onakvom kakva jeste, za razliku od „slabih političara“ u SAD i Evropi. Tvrdi da je američka ekonomija pod njegovim vođstvom „najbolja u istoriji“ i da su svi problemi koji se danas pominju „preuveličani ili izmišljeni“.
Takođe, istakao je kako svi znaju koliko je on obrazovan i pametan, a kao evropske lidere koje izdvaja, pomenuo je Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana. Njih vidi kao primer „čvrste ruke“ koja, po njegovom shvatanju, nedostaje liberalnim demokratijama.
Intervju za „Politiko“ izazvao je i reakcije u samim Sjedinjenim Državama, gde su pojedini mediji i analitičari kritikovali format razgovora, ocenjujući da Trampove tvrdnje nisu bile dovoljno proveravane ili osporavane tokom intervjua.
Za Evropu, međutim, poruke su bile jasne: u Trampovoj viziji sveta, stari savezi više se ne podrazumevaju, a solidarnost se meri interesom, ne vrednostima.
Ako su ove izjave signal buduće spoljne politike SAD, evropske prestonice bi mogle biti primorane da se ozbiljnije pripremaju za svet u kojem američka podrška više nije garantovana – ni politički, ni bezbednosno.
Izvor: Politico
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
