Sve ono što nije moglo da se vidi na 59. Bitefu, biće prikazano na Ne:Bitefu kao znak nepristajanja na cenzuru i ostale vrste sputavanja slobode
Predstava „Proces Peliko“ vodećeg švajcarskog reditelja Mila Raua, otvoriće 15. decembra ovogodišnji Ne:Bitef.
Ne:Bitef je reakcija neformalne grupe građana koju čine umetnici i radnici u kulturi na činjenicu da ove godine institucionalni Bitef, 59. po redu, nije mogao da se održi. Od drastičnog smanjenja budžeta do otvorene cenzure programa, gradska vlast je pokušala da ga ućutka i promeni po svojoj volji.
Međutim, inicijativom Miloša Lolića, Borisa Matića i Ane Vujanović članovima Umetničke direkcije 59. Bitefa koji su dali ostavku, organizovan je Ne: Bitef pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“, s namerom da javnosti pokaže program koji Odbor Bitefa nije prihvatio.
Pametniji se organizuje
„Pametniji ne popušta, pametniji se organizuje – lekcija je koju smo naučili iz studentskog pokreta.
Burno reagujući na cenzuru Bitefa odlučili smo da ne pristanemo na brisanje važne istorije i živog nasleđa kritičkog pozorišta. Ne:Bitef je istovremeno „ne“ cenzuri i ne- institucionalni, nezavisni Bitef – nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi“, navodi se u programskom tekstu koji prati ovo izdanje Ne:Bitefa.
Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim – gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra 2025. godine.
Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti – kako bi rekla Žizel Peliko: ‘Sramota mora da promeni stranu.’”
Proces Peliko
Autori „Procesa Peliko“ su Milo Rau i Serven Dekle, nastao je u koprodukciji Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu. Predstava će biti odigrana na Fakultetu dramskih umetnosti, traje 260 minuta. Ulaz je slobodan.
Beogradsko izvođenje realizuje se sa gotovo 30 lokalnih glumaca i glumica, kulturnih radnika i radnica i aktivista i aktivistkinja, poznatih po svojim profesionalnim dostignućima, ali i društvenom angažmanu.
Kako Danas saznaje, među učesnicima su i Nada Šargin, Milena Radulović, Miloš Timotijević, Ljiljana Brailović, Nela Antonović, Jelena Ivetić, Nebojša Romčević, Branislav Trifunović, Nedim Nezirović, Anđelka Nikolić, Marko Grabež, Matija Stefanović, kao i još mnogi drugi koji će iznenaditi publiku.
Oni dolaze
Drugi festivalski dan, 16. decembar odvijaće se u Magacinu u Kraljevića Marka pod nazivom „Oni dolaze“, a biće posvećen mladim autorkama i autorima čije je produkcije domaća i svetska javnost trebalo da upozna tokom 59. Bitefa. To su „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ autorski projekat Andreje Kargačin, plesno i koreografsko istraživanje „Tenzija“ Aleksandera Zaina, „Samoubistvo kao (društvena) činjenica“ rediteljke Ane Janković i „Društvo spektakla: diverzije samoupravljanja“, autorski projekat Akcionog odbora, kolektiva studenata Fakulteta dramskih umetnosti FDU.
Bratija
Trećeg dana, 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika će moći da pogleda projekciju predstave „Bratija“ (Bros) Romea Kastelučija i Skota Gibonsa. Reditelj predstave će se putem videa obratiti publici.
Ovaj festivalski dan biće završen pank koncertom i pratećom izložbom u Karmakomi.
U petak, 18. decembra, u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće održana tribina „Umetnost: povlačenje i/kao otpor“. Festival će svečano biti zatvoren toplim obrokom, u duhu zajedništva i solidarnosti, i spontanim razgovorom u dvorištu CZKD-a.
Izvor: Danas
„Ovo je nov festival, i nema nikakve veze sa Festom, niti je njegova zamena“, kaže Igor Stanković, jedan od inicijatora Beogradskog filmskog festivala koji će od 30. januara do 6. februara prikazati najnovije meinstrim naslove
Debi album Peti Smit jedan je od temelja savremenog rokenrol izraza. Poseban doprinos Peti Smit rok muzici počinje već sa načinom na koji je zavrtala reči, razvlačila ih, uživala u njima i istovremeno im menjala smisao kroz izgovor, uz nezaboravno strasno podvriskivanje prepuklim glasom, kao da se svađa sa samim rečima dok ih izgovara, raspravljajući se sa celim svetom
Dražen Lalić, Dvije kuće iznad mora; TIM press, Zagreb 2025.
Kako je ovde tako zeleno?, režija Nikola Ležaić, igraju Filip Đurić i Izudin Bajrović
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
