Nekadašnja premijerka Bangladeša Šeik Hasina proglašena je krivom za nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti, a tokom kojih je poginulo oko 1400 ljudi. Osuđeni su i bivši ministar unutrašnjih poslova i šef policije
Nekadašnja premijerka Bangladeša Šeik Hasina, proglašena je krivom za zločine protiv čovečnosti i u odsustvu osuđena na smrt.
Specijalni tribunal utvrdio da je Hasina odgovorna jer je naredila nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti prošle godine, a tokom kojih je, prema procenama Ujedinjenih nacija, poginulo oko 1400 ljudi. Većina žrtva stradala je od vatre koju su na demosntrante otvorile snaga bezbednosti.
Hasini je suđeno u odsustvu jer živi u egzilu u Indiji, gde se nalazi otkako je primorana da napusti vlast, piše BBC.
Presudom se vrši pritisak na Indiju da izruči Hasinu, ali je malo verovatno da će se to dogoditi.
U komentarima za BBC prošle nedelje, Hasina je opisala suđenje u odsustvu kao „kengurov sud“, što je idiom za sud čiji postupci toliko odstupaju od prihvaćenih pravnih normi da se više ne mogu smatrati pravednim ili poštenim.
Osim Hasine, zbog zločina protiv čovečnosti osuđeni su i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i šef policije.
Proglašeni su krivima jer su dozvolili upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata i zbog nesposobnosti da spreče zločine nad njima.
Samo bivši šef policije Abdulah el Mamun bio je prisutan na izricanju presude.
Širom Bangladeša bezbednost je pojačana zbog straha od reakcije građana, a neki protesti su već izbili u ponedeljak ujutro.
Kada je objavljeno da je Hasina osuđena na smrt građani okupljeni ispred suda su tu presudu dočekali uzvicima oduševljenja.
Grupa ljudi skandirala je slogane zahtevajući da se Hasina i drugi osuđeni obese.
Aplauz u sudnici je trajao nekoliko sekundi pre nego što je sud zatražio da se uspostavi red.
Sud je pročitao sve optužbe protiv optuženih, detaljno navodeći razmere nasilja u policijskoj akciji.
U senci novog sukoba na Bliskom istoku, nastavljaju se borbe i na ukrajinsko-ruskom frontu. Moskva je potvrdila da je izvela masovne udare na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu
Ko zapravo oblikuje budućnost ratovanja - države ili tehnološke kompanije
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
