Preživljavanje penzionera u Srbiji: Neko ide po „crvenu“ i sendvič, neko u nadnicu

Međunarodni dan starijih, koji se obeležava 1. oktobra, velika većina penzionera u Srbiji obeležava kao i svaki drugi dan – ne živeći, nego preživljavajući, kaže za „Vreme“ Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“.

„Prosečan penzioner u Srbiji ne živi, samo preživljava, a oni koji su ispod proseka ne mogu ni da preživljavaju bez tuđe pomoći. To je tako zato što su se uvek nametali drugi problemi, a penzionerima je bacana prašina u oči da je rešavanje tih problema u njihovom interesu, i da se navodno svi zalažu za njih“, kaže Grabundžija.

Navodi da penziju manju od 25.000 dinara ima 450.000 penzionera u Srbiji, a da milion penzionera ima penziju manju od prosečne koja iznosi 50.360 dinara.

Mora da se radi i nakon penzionisanja

Grabundžija naglašava da se zna, iako o tome nema zvaničnih podataka, da veliki broj penzionera i nakon penzionisanja nastavlja da radi kako bi mogli da prežive.

„To se naročito odnosi na one koji su u penziju otišli iz policije, BIA i vojske, jer oni mladi odu u penziju, i onda se zapošljavaju po ugovoru kao šefovi obezbeđenja, a tu su plate dobre. Sirotinja koja je čitav vek radila za mašinom ili kao spremačica ide u nadnicu, da istovaruje drva i ugalj, i tome slično“, kaže Grabundžija.

Ukazuje da je u medijima stvorena slika da su penzioneri balast, teret društva.

„Stvorena je slika da su penzioneri praktično suvišni, što stvara određeni animozitet kod mladih, zaposlenih ljudi, koji smatraju da penzioneri žive na njihov račun“, kaže Grabundžija.

Foto: Medija centar

„Sve je manje ljudi koji misle“

Upitan kako je moguće da neko može da misli da penzioneri nisu svojim radom sebi obezbedili penzije, Grabundžija odgovara da je danas „sve manje ljudi koji misle“.

„Pozivaju se na veštačku inteligenciju čiji je cilj da čitav narod udalji od svih državnih institucija, ustanova i banaka, da nemate više ni svog lekara, nego da komunicirate mejlovima i tražite, na primer, odobrenje za svoj novac. Svi se kriju iza toga“, kaže Grabundžija.

Govoreći o tome da u srpskom društvu vlada mišljenje da su i pored svega penzioneri najverniji glasači vlasti i čvrsto jezgro na koje režim uvek može da se osloni na izborima, Grabundžija kaže da „ta predstava koja se provlači kroz medije nije tačna“.

„Veliki broj penzionera koji ne mogu da prežive od penzije idu za ‘crvenu’, sok i sendvič od Novog Sada do Pirota, i tome slično. Paralelno postoji i veliki broj onih koji takođe loše žive, ali idu u nadnicu za sitne pare, da čiste stanove i čuvaju stare, nepokretne osobe, a sve da bi mogli da prežive. Kad penzioner hoće da kupi lekove – jedan mesec plati račune, a drugi mesec kupi lekove i tako preživljavaju“, zaključuje Grabundžija.

Krkobabić i socijalno garantovana penzija

Ako je za utehu, a verovatno nije, već je reč samo o novoj manipulaciji vlasti, predsednik Partije ujedinjenih penzionera (PUPS) Milan Krkobabić izjavio je povodom Dana starijih osoba da su „opravdana očekivanja građana da će biti uvedena socijalno garantovana penzija“.

„Nesporna višegodišnja vidljiva briga države za najstarije, kao i najavljeno značajno povećanje penzija od 1. decembra ove godine, s razlogom potvrđuju da su očekivanja za uvođenje socijalne garantovane penzije – narodne nadoknade, opravdana“, naveo je Krkobabić u saopštenju povodom 1. оktobra, Međunarodnog dana starijih osoba.

Krkobabić nije propustio priliku da kaže kako se  PUPS „godinama snažno zalaže za pravednu preraspodelu narodnih para, a što, između ostalog, znači uvođenje socijalne garantovane penzije i 13. penzije, kao posebnih instituta odgovorne socijalne politike“.

_*Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. _Pretplatite se sada!