U Srbiji ne prestaju polemike o tome da li je opravdana i taktički dobra odluka studenata da i dalje taje listu kandidata za buduće parlamentarne izbore, kad god da oni budu.
Jedan student Pravnog fakulteta u Beogradu za Dojče vele kaže da je studentska lista „skoro gotova“, ali da i dalje ne može da otkrije nijedno ime, kao i da su razlozi za to „taktičke i bezbednosne prirode“.
On podseća da je „trenutni stav studenata u blokadi da imena ne objavljuju pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora“, ali i dodaje: „Ne mogu da vam odgovorim da li će se situacija povodom toga promeniti.“
Među onima koji veruju da javnost treba da zna ko su potencijalni budući poslanici je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić koji je u intervjuu za „Vreme“ rekao da bi trebalo objaviti barem neka od imena kandidata studenata.
Advokat Zdenko Tomanović je za „Danas“ izjavio da će studenti najbolje proceniti kada to treba da se dogodi, dok je profesorka i funkcionerka Demokratske stranke Biljana Stojković za N1 rekla da će se imena znati – kada za to dođe vreme.
Studentska lista intrigira i Aleksandra Vučića koji je za televiziju „Blic“ izjavio da bi voleo da što pre sazna ko će se na njoj naći, ali da je siguran da će kandidati studenata dobiti mnogo manje glasova „nego što su planirali i očekivali“.
Čekati ili ne?
Politikolog Aleksandar Ivković ocenjuje da su opravdani razlozi zbog kojih je studentska lista i dalje tajna. „Ti kandidati će svakako proći medijski linč i nije isključeno da bi im i bezbednost mogla biti ugrožena“, kaže Ivković za DW.
On ipak dodaje da ima razloga zbog kojih bi „vredelo razmisliti o objavljivanju imena“.
Obrazlažući tu tezu, navodi da „protesti i aktivizam više nisu dovoljni kao jedini vid studentske borbe, s obzirom da je na tom polju za sada došlo do određenog – ali i prolaznog zasićenja“.
„Mislim da je studentima potrebno da pređu u klasičniju političku borbu, tj. aktivnosti koje više podsećaju na tradicionalnu kampanju, kao što su obilasci zemlje, organizovanje skupova, predstavljanje aktivnosti koje će nova vlast sprovesti“, objašnjava Ivković.
On je uveren da studenti treba da „konstantno rade sa svojim biračkim telom – baš kao što vlasti rade sa svojim“.
„Sada se čini da su se studenti u određenoj meri povukli sa terena i da nemaju dovoljno kapaciteta da takve stvari sprovode sami, te da bi neko morao da pokrije i taj deo političke borbe“, kaže on.
Taj posao bi, ocenjuje ovaj politikolog, trebalo da preuzmu neki od kandidata sa studentske liste.
„U tom smislu bi vredelo razmisliti o objavljivanju imena. Možda studenti procene da će taj deo aktivnosti moći da pokriju sami, i da stoga ne moraju da objavljuju imena kandidata, ali ostaje činjenica da su im takve aktivnosti potrebne“, naglašava Ivković.
„Podrška ne zavisi od pojedinačnih imena“
Osvrćući se na to što i predstavnici vlasti govore o neophodnosti da studentska lista bude objavljena, zamenik predsednika Demokratske stranke (DS) Nebojša Novaković kaže da mu nije jasno zašto je „za režim tema izborna lista“ ali ne i raspisivanje izbora.
Dodaje da to što su studenti sastavili svoju listu pre drugih, „baš te druge ponukala da je traže na uvid“.
„Greše svi oni koji računaju da bi studentima podrška mogla da se smanji. Podrška studentima ne zavisi od pojedinačnih imena, nego od odluke da se razvlasti korumpirani sistem zbog kog građani stradaju“, kaže Novaković.
Dijalog sa opozicijom
Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF)Biljana Đorđević izjavila je za Novu da studenti ignorišu pozive na koordinaciju antirežimskog fronta čiji cilj treba da bude dogovor o kontroli izbora, o tome šta bi bio najbolji nastup na izborima, kao i pakt o nenapadanju unutar fronta protiv vlasti.
Studenti to ne žele da komentarišu, dok Aleksandar Ivković upozorava da bi za zajedničku borbu protiv vlasti bilo štetno produbljivanje nepoverenja između opozicije i studenata koje je „već poprilično veliko“.
„Studenti i parlamentarna opozicija će morati da sarađuju jer je zahtev studenata da se sve partije povuku u korist studentske liste neprihvatljiv za opoziciju. Ako i jedni i drugi budu izlazili na izbore, gotovo je sigurno da će većinu u parlamentu imati samo zajedno“, navodi Ivković.
Upravo zbog toga, dodaje on, imaju smisla pozivi za neku vrstu dijaloga i koordinacije.
„Studenti imaju pravo da postave uslove pod kojima bi razgovarali sa opozicijom, ali mislim da nemaju luksuz da uopšte ne komuniciraju sa njom“, ocenjuje Ivković.
„Ključ za najširu mobilizaciju“
Biljana Đorđević je izjavila da u nedostatku koordinacije nema smisla donositi konačnu odluku o tome kako će se učestvovati na izborima, ali je istakla da se ZLF sprema za izbore. Nebojša Novaković kaže da DS na narednim izborima neće imati kandidate za poslanike, ali da se sprema za izbore „dajući sve svoje resurse studentskoj listi“.
Ocenjuje da je studentski pokret „u centru antisistemskog, ne samo antirežimskog delovanja“ i objašnjava da sistemske promene znače da će „korumpirani odgovarati, a žrtve režima dočekati pravdu“.
„Zato DS podržava studente, a to znači da razumemo šta je čija uloga u periodu pred nama i verujem da će kao i do sada, pozivi pre svega sa njihove strane – svima nama biti ključ za najširu mobilizaciju snaga“, naglašava zamenik predsednika DS-a.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je za Frankfurter algemajne cajtung da će izbori biti krajem 2026. godine, a „možda i pre“, ali tek kad se završe pripreme za Ekspo.
Ivković veruje da su veće šanse da izbori budu početkom 2027. godine, ali da to ne znači da studenti ne treba da počnu kampanju.
„Čak i ako izbori budu formalno raspisani za oko godinu dana, nije previše rano za započinjanje mobilizacije i pridobijanje neodlučnih glasača, kao i za pripremu infrastrukture za trenutak kada kampanja i formalno počne“, kaže Ivković i skreće pažnju da je vlast „već u paralelnoj kampanji“.
Upućeni student Pravnog fakulteta u Beogradu sa kojim smo razgovarali kaže da bi studenti u blokadi voleli da izbori budu raspisani što pre.
„Ne znamo kada će biti raspisani, ali tu smo, prisutni smo i borimo se za naše ciljeve. Ne mogu vam otkrivati detalje, ali biće protesta i akcija, odnosno pritiska na vlast da se izbori raspišu.“
Izvor: DW
