Finta privatnog investitora: Gde se krije osnova za rušenje Beogradskog sajma

Nije izvesno da li su Hale 2 i 3 i upravna zgrada Beogradskog sajma sačuvane, kao što je u prvom momentu doživljen tekst zaključka Komisije za postupak sprovođenja javnog uvida za izmene prostornog plana projekta Beograd na vodi. Zato što tamo piše da će halama biti određena javna namena, što znači da one neće postati, na primer, stanovi, kao i da će konkursom tek da se preispita potencijal objekata. Ukratko, autori tog konkursa i dalje mogu da utvrde da Hale 2 i 3 treba srušiti zato što ne odgovaraju zadatoj nameni, i sazidati nove objekte.

Odluka privatnog partnera

U tom smislu u medijima je objavljen podatak da bi spasavanje hala Beogradskog sajma koštalo 100 miliona evra, što zagovornicima očuvanja ovog toponima Beograda liči na pripremu javnosti da rušenje Beogradskog sajma samo što nije počelo.

Dr Dušan Najdanović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže za „Vreme“ da je navedeno i „da će preduzeće Beograd na vodi raspisati konkurs kojim će biti određena buduća namena hala, jer je u preduzeću privatnik većinski partner u odnosu na državu Srbiju. Na taj način će umesto države, privatni partner odlučivati o budućoj nameni kompleksa Beogradskog sajma kao spomenika kulture Republike Srbije.“

Podseća da te hale „svojim urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, skladnošću forme i impozantnim konstruktivnim sistemima spadaju među najimpresivnija ostvarenja moderne jugoslovenske arhitekture i graditeljstva“ i smatra da bi zaštitu spomenika kulture koju ima Hala 1, trebalo proširiti i na druge dve hale „koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i tako utvrde mere zaštite za ceo prostor Beogradskog sajma u celini.“

„Logika govori da bi kompleks Beogradskog sajma, kao spomenika kulture Republike Srbije, trebalo izdvojiti iz područja prostornog plana i staviti pod kontrolu i brigu države“, kaže profesor Najdanović.

Zna se kakvo je stanje hala

Smatra da je netačna izneta teza da nema preciznog uvida u kakvom se stanju nalaze hale, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna.

„Ovakva konstatacija nije tačna, jer Institut za ispitivanje materijala (IMS) iz Beograda redovno prati stanje objekata Beogradskog sajma. Njihov detaljni prikaz izveštaja o metodologiji pregleda i oceni stanja konstrukcije izložbenih hala Beogradskog sajma dat je 2023. godine u časopisu Društva za integritet i vek konstrukcija.“

Profesor navodi da „rezultati glavnog pregleda hala opisani u izveštaju IMS-a ukazuju da su izložbene hale posle 70 godina u relativno dobrom stanju. Najvažniji konstruktivni element Hale 1,  prethodno napregnuti kružni sandučasti prsten koji prihvata kupolu hale, detaljno je pregledan. Zbog svog značaja, ispitane su i sile u kablovima prstena na mestima gde su uočena najveća oštećenja zaštitnog sloja betona i gde je povećana mogućnost pojave korozije visokovrednog čelika za predhodno naprezanje. Kako su naveli autori, merenjem sila u kablovima utvrđeno je da su one za 20 odsto više od projektom predviđenih trajnih sila prethodnog naprezanja.“

Tom prilikom sanirana su sva mesta po programu sanacije koja su definisali autori ispitivanja. Izvršena su i geodetska merenja sleganja stubova glavne konstrukcije, pa je konstatovano da uočena oštećenja na elementima konstrukcije ne ugrožavaju nosivost i stabilnost Hale 1 u celini.

Vizuelni pregled

Prema Institutu za ispitivanje materijala, kaže profesor Najdanović, „vizuelnim pregledom je najbolje ocenjeno stanje Hale 2, dok Hala 3 ima radijalne prsline u kružnim prstenastim pločama koje je potrebno sanirati kroz investiciono održavanje.“

Napominje, da bi se dobila „kompletna slika bilo bi neophodno obaviti pregled i utvrditi stanje hidroizolacije krovova ljuski, stanje podova, fasadnih elemenata i svih instalacija“, i procenjuje da će „s obzirom na velike površine izložbenih, ali i sporednih prostora, ulaganja u sajamske objekte biti sigurno značajna.“

„Naravno da se procena ulaganja u eventualnu prenamenu hala ne može ni približno odrediti bez izrade idejnog projekta izabranog konkursnog rešenja.“

Hale nisu održavane

Profesor Najdanović ukazuje da bi sajamske hale sada svakako bile u neuporedivo boljem stanju da su održavane. Podseća da je „održavanja armiranobetonskih i predhodno napregnutih objekata u našoj zemlji bilo definisano još Pravilnikom o tehničkim normativima za beton i armirani beton iz 1987. godine, koji je obavezivao i projektante i vlasnike na učestalost kontrolnih pregleda. Takvo stanje je važilo do pojave Pravilnika za građevinske konstrukcije 2019. godine  koji znatno strože obrađuje ovu oblast.“

Konkretno, za ovakve objekte vlasnik je dužan da obezbedi izradu i sprovođenje plana i programa održavanja.

„Osnovni pregledi sajamskih hala, imajući u vidu složenost njihovih konstrukcija, moraju da se obavljaju svake godine, a glavni pregledi ne duže od pet godina, sve prema navedenom pravilniku i posebnim propisima vezanim za ovu oblast.“

Podseća i da Švajcarska ima veći budžet za održavanje postojećih objekata nego za izgradnju novih. Naravoučenije je jasno.