Crnogorski ministar Slaven Radunović je predložio referendum o tome treba li Kotor da ostane na Uneskovoj Listi svetske baštine i izazvao više bure nego pojava kita u Zalivu, ali i doneo prvu nagradu barki “Ne bacajte bisere pred svinje” na Bokeškoj noći
“Zasjat će palaci, antike, tarace, ćakulat će šjore, cije Gracijane. Svi oriđinali i sve karampane, hodit će na feštu za nas Kotorane”, ispevao je Vice Vukov na Splitskom festivalu 1966. i osvojio Prvu nagradu publike. Autori pesme Bokeljska noć, koja je i danas neslužbena himna Kotora i cele Boke kotorske su Hrvoje Hegedušić, Maja Perfiljeva i ove godine preminuli slavni Alfi Kabiljo. Bilo je to vreme velike Jugoslavije, bratstva i jedinstva i ozbiljne brige o kulturnoj baštini.
Trinaest godina kasnije, Kotor će doći na Uneskovu listu Svetske baštine, dve godine pre Firence, pet godina pre Kordobe i šest godina pre Istanbula. “Da li imamo više koristi od činjenice da smo na listi Uneska ili imamo više štete zbog toga što, recimo, ne možemo da izgradimo most preko Bokokotorskog zaliva, ne samo Verige, nego i ovaj most koji je predviđen Prostornim planom Crne Gore koji ide s Luštice, isto je upitan i vrlo vjerovatno će dobiti negativno mišljenje. Znači, to je saobraćajni problem koji će građane Boke Kotorske – prvenstveno da zaboravimo turiste – da muči još mnogo, mnogo godina!”, izjavio je krajem jula ove godine crnogorski ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Slaven Radunović. Predložio je čak da o tome “najodgovorniji ljudi u Crnoj Gori treba da otvore javnu raspravu, a što da ne i da se raspiše referendum”, i izazvao pravu buru u Boki kotorskoj i veće uzbuđenje od onoga kada se mesec dana ranije pojavio kit u zalivu.
Protiv ovakvih ideja ustali su gotovo svi koji nešto znače u Boki kotorskoj. ”Radi se o jednom dugoročnom procesu devastacije i civilizacijskog urušavanja države, a posebno Kotora i njegove okoline. Isključivanjem Kotora i njegove zaštićene okoline sa Uneskove liste omogućila bi se dalja devastacija iza koje sigurno stoje jaki grupni interesi građevinskih lobija. Ovo što se dešava je visoko porazno. Bojim se da pomoć da se devastacija zaustavi možemo očekivati ne više od ljudi, države ili investicija, nego od Boga!”, istakao je Anton Sbutega, diplomata i admiral Bokeljske mornarice.
Krajem avgusta zatekli smo se u Kotoru u vreme održavanja festivala “Bokeška noć”, čiji je centralni deo defile ukrašenih brodova sa alegorijskim, satiričnim ili otvoreno političkim poruka u duhu sličnih karnevala zapadnog sveta. Defile maštovito ukrašenih barki otvorila je Gradska muzika Kotor (osnovana još 1842), posle nje su išle jedrilice Jedriličarskog kluba “Lahor” sa decom u ulozi posada. Publika je imala priliku da uživa u 34 raskošne kreacije kotorskih majstora koje su u tri đira prodefilovale zalivom boreći se za nagradni fond od 3.000 evra.
Među barkama bilo je onih koje su se “referisale” na aktuelnu neslavnu turističku sezonu (dva prazne ležaljke sa natpisom “75 evra”), kao i na gorepomenutog kita koji se u junu pojavio u zalivu. Ipak, prvo mesto i nagradu od 1.500 evra osvojila je barka ”Biseri se ne bacaju pred svinje” mladog majstora Ivana Kašćelana sa jasnom porukom političarima iz Podgorice – “Odbijte od Kotora i Boke!”
Slavlje se potom preselilo u Stari grad, gde je na više lokacija održan raznovrsni muzički program. Na Trgu od oružja nastupili su Fankulo bend & Doris Dragović, kod Sv. Tripuna publiku su zabavljali Prizma bend & Perper, na Pjaci od brašna svirali su The Grupa & DJ Dimi, dok su na Pjaci Svetog Luke nastupili Kristijan Molnar, Luka Tarle & DJ Buba.
Dok je Doris pevala da joj “malo za sriću triba”, komentarisao sam sa Sandrom kako deluje gotovo nadrealno da su u Crnoj Gori moguće stvari koje su za nas u Srbiji postale potpuno nezamislive: da lokalci otvoreno kritikuju i ismevaju centralne državne vlasti i sve to pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, i da se nesmetano održavaju festivali bez crnih lista bendova sa jedne ili zviždanja učesnicima i zvaničnicima sa druge strane.
Francuska je pokrenula istragu zbog ponovnog pojavljivanja sajta „Koko“, platforme povezane sa slučajem Žizel Peliko i brojnim slučajevima silovanja, seksualnog zlostavljanja dece i ubistava. „Vreme“ u novom broju otkriva da slične zajednice aktivno funkcionišu i na Balkanu
Beogradski izlog, prodavnica suvenira praktične primene nastalih po dizajnu umetnika a po beogradskim motivima, upravo je napunio 35 godina. Ispostavilo se da će ti njegovi prvi dani postati važan deo istorije. Seća ih se Gorica Mojović, koja je sa Kulturnim centrom Beograda bila inicijator Beoizloga, jednog od toponima grada
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Čuveni triler Monster japanskog mangake Naokija Urasave prvo je njegovo delo prevedeno na srpski jezik
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
