Kako u Hrvatskoj propada slavni spomenik ustanku naroda Banije i Korduna i kakve je grafite tamo zatekao reporter „Vremena“
Ako je svrha spomenika da budu i upozorenje za budućnost, Spomenik ustanku naroda Banije i Korduna na Petrovoj gori u Hrvatskoj, podignut u čast borcima protiv ustaškog terora, potpuno je ispunio svrhu.
Zatičem ga oglodanog u fronclama nekadašnje blistave monumentalnosti, s fekalijama, razbacanom izolacijom i neumoljivim kapanjem vode kroz devastirani krov.
Spomenik zbilja pokazuje koliko je pogubno zapostavljanje tradicije antifašizma.
Tri vrste grafita
Od ikoničnog sjaja – mada mi lokalci kažu da u smiraj posebnih dana svetlucanje i dalje može da se vidi do Zagreba – ostalo je vrlo malo, jer su mnoge ploče od nerđajućeg čelika nestale.
Nekad zvanični ulaz, koji je ujedno bio i muzej sa značajnom istorijskom građom, zakatančen je pa u utrobu ulazim kroz rupe na betonskoj konstrukciji.
Po tragovima se može zaključiti da je spomenik podjednako interesantan levičarima i desničarima. Oni prvi grafitima i silom nalepnica razračunavaju se sa nacionalizmom i fašizmom i Fronteksom, tražeći solidarnost sa migrantima, dok drugi veličaju domoljublje i Dinamo Zagreb.
Treća kategorija grafita, delo neopterećenih ideološkim podelama, slavi korišćenje opijata. Po nekonzistentnosti rukopisa naslutio sam da su ti otisci sprejom nastajali upravo pod dejstvom opijata koje protežiraju.
Antene za mobilnu telefoniju
Na stranu sitni vandalizam, najgorči utisak ostavlja saznanje da je zdanje lelujavih oblika kojih se ni Gaudi ne bi postideo, a koji su besprekorno uklopljeni u čauru socijalističkog brutalizma, ostavljeno da propada i pored ogromnog turističkog potencijala.
Domaći mi kažu da je EU ponudila pomoć za rekonstrukciju, ali da se isprečila „neprebrodiva“ prepreka – spomenik se nalazi na granici dve županije, pa se ne može utvrditi kome bi novac išao.
Ipak sam stekao utisak da je spomenik na Petrovoj gori prepušten propadanju isključivo zbog ideologije koja ga je iznedrila.
Zato mu je poveren ponižavajuć zadatak – da bude nosilac antena za mobilnu telefoniju.
A mogao bi da postane (fu)turistička destinacija s vidikovcima sa kojih se vidi do Slovenije i Bosne, do Gorskog kotara i Zagreba, sa vidikovcima s kojih se vidi da se partizani nikada više vratiti neće, zbog čega je neosnovana paranoja koja je spomenik ostavila u ritama.
Potencijal spomenika na Petrovoj gori prepoznao je i Netfliks koji je futuristički, a ujedno devastiran izgled iskoristio prilikom snimanja serije Tribes of Europa.
Ima očuvanih spomenika
Ukoliko filmski skauti budu temeljni, neki drugi, dobro očuvani spomenici, kao što je Spomenik Ilinden u Severnoj Makedoniji, posvećen i Ilindenskom ustanku i makedonskim partizanima, mogli bi da postanu scenografija neke naučno-fantastične serije.
I drugi ikonični i dobro očuvani spomenici, kao što su Spomenik revoluciji u Podgariću, u Hrvatskoj, ili Dolina heroja na Tjentištu u Bosni i Hercegovini, mogli bi da postanu turističke destinacije, samo ako bude dobre volje, bez predrasuda i straha od prohujalih vremena.
Za sada ostaje nada da neće doživeti sudbinu mnogih spomenika posvećenih partizanima kojima se nakon dolaska „demokratije“ gubi svaki trag, kao što je slučaj sa spomenikom čuvenom Stjepanu Filipoviću u Opuzenu u Hrvatskoj, od koga bukvalno nije ostao kamen na kamenu.
Njegove prkosno raširene ruke dok stoji pod nacističkim vešalima, kao simbol nepokorene slobode, i dalje bitišu na opuzenskom parnjaku, spomeniku Stjepanu Filipoviću kod Valjeva, kao nada da antifašizam neće zauvek nestati.
Srbija ionako kuburi sa sanitetskim vozilima, ali to nije smetalo direktorki ZC Aranđelovac da sanitetom povede kolege na glasanje za Lekarsku komoru sve do Kragujevca, pokazuje snimak do kojeg je došlo „Vreme“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNSD-a Milorad Dodik zajedno su u Donjoj Gradini obeležili „Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini“. Šta je sve predsednik Srbije uspeo da izgovori
Politikolog i stručnjak za Jugoistočnu Evropu Aleksandar Rotert objavio je u listu „Berliner cajtung“ tekst pod nazivom „Peking potiskuje Moskvu: Kako Srbija postaje kineska vazalna država u Evropi“. Autor podseća da je Srbija, uz Rusiju i Belorusiju, kvalifikovana kao jedina autokratija u Evropi
Ishod izbora u Mađarskoj, koji je označio kraj vladavine Viktora Orbana, otvorio je u Srbiji i Republici Srpskoj niz političkih i ekonomskih pitanja – od energetske sigurnosti do stabilnosti vlasti u regionu
Intervencija policije tokom blokade u Novom Sadu dovela je do disciplinskog postupka protiv policajaca, ali i do neuobičajene reakcije vlasti koja je organizovala protest ispred policijske uprave, što je dodatno zaoštrilo političke odnose u gradu
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
