Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je početkom jula na zvaničnom nalogu Srpske napredne stranke na društvenoj mreži Iks da „nema pregovora sa teroristima i onima koji su hteli da ruše državu“, misleći pritom na studente u blokadi i sve građane koji su im se pridružili, imeđu ostalog i na masovnim i potpuno mirnim protestima 15. marta i 28. juna.
I ne samo to, kada su studentski protesti malo odmakli, Vučić im je uputio otvorenu pretnju:
„Da izađem da ih vređam, da izađem da se tučem, da izvedem ‘Kobre’ da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest‑sedam sekundi.“
Šta je pre i posle toga izgovarao, pisao i insinuirao o neistomišljenicima i političkim protivnicima, i kakve su posledice zbog toga ti njegovi neistomišljenici trpeli, izlišno je navoditi.
Međutim, Vučić se odjednom predomislio, pa je 22. avgusta pozvao na „razgovor i javnu debatu pred kamerama – o vizijama, planovima i programima za budućnost i i na osudu nasilja na ulicama“.
Vučić je u video-poruci izrazio spremnost na razgovor i debatu „na svim televizijama i portalima sa svim legitimnim predstavnicima studentsko-blokaderskog pokreta“.
„Deo ljudi u Srbiji hoće promene i oni su to najpre maskirali zahtevima za pravdom, a onda otvoreno počeli da govore o političkim promenama i zahtevima za izbore, iako su ih prethodno odbijali“, rekao je tada Vučić.
Odgovor studenata i opozicije
Na stranu to što je tim pozivom i tonom koji je poziv uputio ponovo cinično omalovažavao one koje poziva na dijalog, ali najveća misterija ostaje zašto je uopšte pozvao na dijalog kada mu je, u to ne treba sumnjati, sasvim jasno da sa njim, tako pompezno nadmenim i spremnim za nipodaštavanje svake vrste – niko ne želi da razgovara.
„Predsednik nas je pozvao na javnu debatu. Očigledno da nema odgovor na narodni bunt, pa bi sad i da razgovara sa nama koje mesecima naziva teroristima. O vizijama i programima za budućnost ćemo debatovati, u predizbornoj kampanji, kad raspiše izbore“, poručili su Vučiću studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Slično su postupile i političke partije, iako je Vučić u svom arogantnom maniru rekao da je stigao „i histeričan odgovor iz svih stranaka, mada njih ni u ludilu nije pozvao“.
Čak je u svojoj beslovesnosti ustvrdio da su studenti „deo bivšeg režima“ i nazvao ih „ljudima bez lica“.
„Razlog (za odbijanje) je što bi ljudi bez lica morali da pokažu svoja lica, a ona se građanima ne bi dopala, jer ih dobro znaju i iz bivšeg režima i svih ovih godina šta su radili protiv Srbije. Takođe oni nemaju ni program“, rekao je Vučić.
Zašto je onda Vučić pozvao na dijalog kad zna da sa njim niko neće da priča?
Vučić pokušava da dokaže da iza studenata stoje Đilas i neprijatelji
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija objašnjava za Međuvreme, njuzleter „Vremena“, zbog čega je Vučić pozvao na dijalog.
„Ako je postojala dilema čemu poziv ‘teroristima sa pet odsto podrške’, sam je Vučić pojasnio – želi da vidi lica studenata. Uz blaćenje opozicije, rektora, dekana, Vučić se oseća kao da boksuje protiv nevidljivog čoveka. Ovako je pokušao da dokaže biračima, neodlučnima, da ‘lica’ ne postoje i da iza studenata stoje Đilas, strani faktor i ostali neprijatelji“, kaže Minić.
On ističe da poziv na dijalog, za koji je unapred znao da će biti odbijen, Vučiću daje alibi za nastavak represije.
Minić podseća da Vučić kaže: „Sve učinio za ublažavanje tenzija, zvao sam ih na dijalog, oni neće“.
„Njegove pristalice demonstrirale su bez incidenata, a kada se na skupovima protivnika dese incidenti, spontani ili podmetnuti, nastaviće se dijalog ‘drugim sredstvima’, sredstvima fizičke sile“,upozorava Minić.
