I Nuklearni objekti Srbije prestaju da budu javno preduzeće

Posle prvobitno objavljenih imena sedam javnih preduzeća koja menjaju pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, na listu je dodat i Nacionalni park Tara, a sada još dva javna preduzeća.

Javno preduzeće za skloništa iz Beograda i JP Nuklearni objekti Srbije iz Vinče, zajedno sa javnim preduzećima Nacionalni park Tara, Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap, po zakonu iz 2024, promeniće svoju pravnu formu iz javnog preduzeća u DOO.

Veruje li ko da država neće rasprodati naše vode, šume i puteve

JP za skloništa

JP za skloništa Beograd imaju nepokretnosti u 23 opštine u Srbiji, piše N1.

U katastru je na ime ovog JP upisano: 123 parcele površine 92.240 kvadrata, 270 objekat površine 102.091 kvadrata i 161 posebnih delova objekta površine 189.750 kvadrata.

Javno preduzeće za skloništa Beograd – Novi Beograd ima, prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu 102 zaposlena, poslovne prihode od 4.059.645 evra i ostvareni gubitak od 641.097 evra.

Osnovni kapital iznosi 7.803.709.501,99 dinara i biće, prema Zakonu o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji se primenjuje od 16. septembra 2024, upisan kao osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću.

JP Nuklearni objekti Srbije

Nuklearni objekti Srbije imaju nepoketnosti u opštini Knjaževac – parcelu od 36.745 kvadrata, sa objektom od 1.759 kvdrata.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu, preduzeće ima 120 zaposlenih, poslovne prihode od 4.161.333 evra i ostvarenu dobit od 519.309 evra.

„Ukupno upisani novčani kapital javnog preduzeća koji iznosi 500 evra i uplaćeni novčani kapital koji iznosi 46.530,7 dinara na dan 17. jul 2029, pretvara u osnovni kapital DOO”, stoji u Odluci vlade o promeni pravne forme JP Nuklearni objekti Srbije, piše N1.

Opravdani strah

Vest, da država menja formu mnogih javnih preduzeća i prebacuje ih u doo ili akcionarska društva, izazvala je potpuno očekivani strah kod ljudi i aktivista.

Direktor Instituta FEFA Goran Radosavljević, koji je doktorirao na temi javnih finansija, izjavio je za „Vreme“ da razume zašto narod i civilno društvo strahuje.

„Dali smo Kinezima pola istočne Srbije pod veoma nerazjašnjenim okolnostima pa niko tačno ne zna čime oni sve u Boru upravljaju“, kazao je Radosavljević. „Takođe, imamo i slučaj Rio Tinta koji je kupovao privatnu, a ne državnu imovinu, ali je od države dobio koncesiju na istraživanje.“

Ne bi trebalo, ali mi smo ovde doživeli sve

Ipak, ekonomista misli da promena pravne strukture nije „per se” put u privatizaciju i rasprodaju. Ne zato što država to ne želi da uradi, već iz razloga što bi, objašnjava Radosavljević, ona mogla da rasproda ova javna preduzeća i bez promene forme.

„Ako država to hoće da uradi, može da proda Srbijavode ili Srbijašume i pre nego što ih prebaci u doo ili akcionarsko društvo“, dodao je on.

Ono što jeste važno znati i što „brani“ naša javna bogatstva od rasprodaje jeste Zakon o javnoj svojini. U njemu je definisano šta su prirodna bogatstva i nalaže se da ona nisu na prodaju.

„Sad, u ovoj nakaradnoj državi smo doživeli sve“, konstatovao je Radosavljević.

Prema zakonu, na primer, Srbijašume ne mogu da dodaju šumu kao prirodno bogatstvo njihovoj svojini i da to privatizuju. Tako ne mogu ni šume staviti kao predmet, na primer, prinudne uprave pa ih prodati ako firma uđe u dugove.

Ovde dobijamo još jednu ogradu. Jer sve ovo nalaže zakon, a u Srbiji imamo situaciju da se u Javnom preduzeću Fruška gora, i dok je u staroj pravnoj formi, seku šume i zloupotrebljava javno bogatstvo, pokazali su izveštaji stručnjaka koje je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Izvor: Vreme / N1

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.