Svaka od veza i vezica u “Eliti” počinje kratkim periodom udvaranja, zatim se akteri kresnu i onda sledi nekoliko nedelja svađanja i vređanja. Nakon toga, opciono, ili kreće sve iz početka ili se partneri menjaju
Ovog vikenda je završena osma sezona rijaliti programa “Elita” na televiziji “Pink”. Prethodni naziv ove emisije bio je “Zadruga”, ali je ime promenjeno da bi se naglasila težnja da se promoviše nova politička i društvena elita u doba vladavine Aleksandra Vučića. Paralelni, mnogo manje gledani rijaliti “Farma” završen je pre nekoliko nedelja, a pobednik je Kristijan Golubović. U superfinalu je izabran pobednik “Elite”, još jedan višegodišnji rijaliti takmičar “Gastoz”, dok je drugo mesto zauzela njegova devojka, sa kojom se smuvao, pa zatim raskinuo tokom 316 dana pred kamerama. Televizija “Pink” se danima hvali rekordnim rezultatima gledanosti, milionskim posetama na društvenim mrežama i publikom na šest kontinenata. Ukoliko se sabere celokupan emitovani materijal i klipovi na internetu, proizvedeno je navodno 11700 godina sadržaja, što zvuči kao ultimativna oda besmislu.
Ukoliko bi, dakle, naučnici nekim čudom uspeli da prošire kapacitet i angažovanost ljudskog mozga, urbani Srbin od 19 do 45 godina, odnosno suburbane Srpkinje od 25 do 65 godina bili bi u stanju da za 316 dana rijalitija procesuiraju 10000 puta više programa “Pinka”, kao u onom SF filmu Lika Besona Lusi, u kojem prelepa i seksi Skarlet Johanson proširuje kapacitet svog uma upijajući sa interneta sve dostupne informacije o našoj civilizaciji. Pitam se kakav bi bio ishod tog eksperimenta, odnosno u šta bi se taj konzument “Pinka” pretvorio. Uzmite u obzir da je ova sezona snimana i emitovana od septembra 2024. do jula 2025. Tokom ovih 316 dana nikada nisu pomenuti Vučić, pad nadstrešnice, pogibija 16 ljudi u Novom Sadu, nekoliko ogromnih skupova građana, studentski protest, blokade fakulteta, zvučni top, naletanje kolima na studente, policijske batine, hapšenja, kontramitinzi, Pokret za narod i državu a za Vučića, Ćaci fenomen, ostavka Vlade Srbije i mnogi drugi događaji iz naše burne političke svakodnevnice, da ne kažem političkog rijalitija Srbija.
Moja omiljena statistika rijalitija vezana je za bizarna prebrojavanja koja nalikuju na Vučićevo šaranje po tabli dok se frlja kilometrima, tonama, avionima i kamionima.
Dakle u “Eliti” je emitovano 7000 sati programa, 81 učesnik, u 500 emisija sa voditeljima “Elite 8”, gde su novinari i narod pitali učesnike najrazličitije gluposti. Elitni takmičari i takmičarke su se posvađali preko 2800 puta, od toga najviše pobednički par, što potvrđuje poslovicu da ko se tuče taj se voli. Ovo takođe ponovo potvrđuje otkriće Željka Mitrovića da je najveći TV afrodizijak za publiku u Srbiji ne sex već svađa i nasilje svake vrste.
“Elita 8” je iznedrila 39 parova, snimljeno je 5000 poljubaca, a “volim te” rečeno 2500 puta. Možemo hipotetički zaključiti da su u proseku dvaput morali da se ljube da bi jednom izjavili ljubav, odnosno, poetski rečeno, usne su ukupno svedočile ljubav 7500 puta, rečima ili poljupcima. Usne devojaka su, valjda zato sve odreda popunjene silikonom, baš kao i sise, al’ nemamo preciznu statistiku, baš kao ni za seksualne odnose.
Zapravo, svaka od veza i vezica u “Eliti” počinje kratkim periodom udvaranja, zatim se akteri kresnu i onda sledi nekoliko nedelja svađanja i vređanja. Nakon toga, opciono, ili kreće sve iz početka ili se partneri menjaju. Ovaj polusvet je posebno upadljiv kada treba da se vrati u svakodnevni život, jer neki od njih, profesionalnih učesnika rijalitija, već godinama žive pred kamerama. Poput Asocijacije novinara Srbije, mislim da smo spremni za Asocijaciju rijaliti Srbije, gde bi se mogla ostvariti i određena kolektivna prava učesnika koji su se potucali po “Hepiju”, “Pinku” i ostalim režimskim kanalima.
Pobedio je par sa najviše poklona gledalaca, fan grupa i poslatih poruka, ali su se taktički pred finale raskantali. U domenu zabave statistika je takođe nalik na Vučićeve ode prosečnoj zaradi, ili minimalcu. U zemlji sa znatnim procentom siromašnih, prost narod bleji u 40 nedeljnih vođa i isto toliko potrčka, 400 žurki, a potrošeno je pet tona alkohola, tri tone brašna, četiri tone mesa, šest tona voća i povrća i 20000 litara vode.
Pobednik je dobio ček na 100000 evra, drugoplasirana na 50000, ali su svi učesnici zaradili ozbiljne pare od svojih nedeljnih, odnosno mesečnih honorara od “Pinka”, odnosno Velikog Šefa – Željka Mitrovića. Ne sumnjam da će već od septembra početi nova sezona, za koju će se opet prijaviti desetine hiljada tražilaca ovog azila od sumorne realnosti.
Očigledno, ovaj “Opijum za proste”, kako je za “Pink” govorio Minimax, daje odlične rezultate na anesteziranju javnosti.
U pauzama rijalitija, koji je danas i formalno lišen bilo kakve kontrole i regulative, imali ste Vučićevu propagandu i nezaobilazne turske serije. To je celokupan kontent “Pinka”, kojeg u odsustvu REM danas čak nema ko da opomene kada potpuno divljački i bez kontrole krši odredbe o količini marketinških sadržaja. Tu upravo dolazimo do najveće sramote vezane za oglašivače. Svakom je jasno da znatan deo naše javnosti, pa time i auditorijuma, ne deli vrednosti “Elite 8”. Zato je za mene oglašavanje važnih brendova i kompanija u ovom programu zapravo marketinški autogol. Ne znam po kom principu agencije savetuju svoje klijente da svoje brendove vezuju za “Pinkovu” “Elitu”, ali to takođe znači da nemamo ozbiljno postavljeno medijsko tržište, već se radi o ucenama i monopolima uz političke pritiske.
Verujem da će pre ili kasnije, kao bilo gde u svetu, potrošači/ gledaoci/ birači umeti da prepoznaju i kazne bojkotom one koji su spremni da svojom reklamom neodgovorno finansiraju ovu i sve buduće elite. Mislite o tome pred sledeću sezonu.
Zbog čega je Vučić ponižavao svoju disfunkcionalnu ministarsku porodicu, izazvavši mučninu koju je osetila čitava Srbija? Zašto mu zimovanje u Davosu nije leglo kao božićno veselje pod “Informerovom” šatrom? Hoće li ga javnost u direktnom TV prenosu gledati kako drži šetalicu sa natpisom “Raspiši izbore, kukavico”? I da li je kao šahista svestan da je u iznudici, gde nema dobrog poteza
Kako godine prolaze, potrebno je sve češće ukazivanje Vođe koji u svojim obraćanjima postaje ne samo agresivniji, već i ličniji. Umesto značajnih tema, u obraćanjima se pojavljuju lične fantazije, opservacije, razmišljanja i postulati koji važe poput zakona
Velike i trajne patnje pa, usudiću se da kažem, i mentalni poremećaji često su posledica iskustava i osećanja koja nosimo u sebi i ne umemo da ih se otarasimo, tako važnih da sve u nama počne da gravitira oko njih ili čak u njih bude usisano. I osećamo strašnu sputanost, ili fanatičnost, čistunstvo, zabranu, krivicu, koji su počeli tako rano da nam sad deluju kao nešto naše, “druga priroda”, neodvojivo od toga kako doživljavamo sebe. Mnogi se ljudi onda, razočarani što nisu dovoljno jaki da nešto prevaziđu, povuku od sveta, odaju porocima, piju lekove, a problem bi sve vreme mogao biti u tome da u sebi nose tuđu muku
Naša prijava da postoji zagađenje životne sredine ne svodi se samo na pravu žalbu – to je znak da nam je stalo. I to nije malo. Jer samo kad progovorimo, možemo nešto i da promenimo
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
