U Beogradu je održana konferencija posvećena borbi protiv nasilja nad ženama, uz poruku da je prekidanje ćutanja prvi korak ka promeni. Predstavnici institucija, međunarodnih organizacija i privatnog sektora govorili su o zakonodavnim okvirima, izazovima na terenu i potrebi za sistemskom i kontinuiranom podrškom ženama i deci koje su preživele nasilje
„Nasilje nad ženama nije samo žensko pitanje, to je problem celog društva koji zahteva sveobuhvatni pristup“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, otvarajući konferenciju „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ u Evropskoj kući u Beogradu.
Halačeva je ukazala na ključne izazove i raspoložive institucionalne mehanizme u prevenciji nasilja, naglasivši potrebu za preventivnim merama.
„Okončanje rodno zasnovanog nasilja počinje prevencijom. Prevencija je ključ za prekidanje začaranog kruga koji podstiče nasilje. Zaštita obezbeđuje neposrednu sigurnost i dobrobit žrtava – preživelih. Zajedno sa krivičnim gonjenjem i usklađenim politikama, ova četiri stuba čine snažan okvir za stvaranje sigurnijeg i pravednijeg sveta za sve. Pristupanjem EU Istanbulskoj konvenciji i usvajanjem Direktive EU o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potvrđujemo svoju posvećenost da okončamo rodno zasnovano nasilje, ne samo unutar EU, već i kroz našu spoljnju politiku“, navela je Halačeva.
„Najvažnije da ne bude osude“
Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije Elvira Kovač kaže da je najvažnije da ne bude osude, jer takva situacija može da se desi i pojašnjava da je pogrešno govoriti da je žena sama kriva.
„Nasilnik koristi svoju moć i to nije normalno, ne smemo osuđivati žrtve, ne smemo da zatvaramo oči i da se ponašamo kao da se to ne dešava oko nas. Sa druge strane, pošto sam se zaista puno bavila ovom temom, mene nije sramota da kažem da sam ja žrtva nasilja u porodici i znam koliko je teško izaći iz toga, zato ne smemo osuđivati žrtve”, napominje Kovač.
Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije m:tel BiH, govorila je o značaju uključivanja velikih kompanija u kampanju „Niste same” koju u regionu vodi Telekom kao i u borbu protiv nasilja nad ženama i decom koja predstavlja javni problem i obavezu.
I ona je ocenila da je ključna reč u rešavanju problema prekidanje zaveta ćutanja i naglasila da je u sigurnim kućama u BiH više dece nego žena.
„Glasna muzika se prijavljuje, a glasni plač nikada, to moramo da promenimo“, rekla je Trivan i dodala da upravo ta probuđena svest građana o važnosti stalnog prijavljivanja nasilja treba da bude jedan od rezultata kampanje uz određene zakonske promene i konkretne poteze u društvu.
„Veliki problem tolerisanje nasilnog govora“
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, Karol Vinjo navodi da je veliki problem tolerisanje nasilnog govora, kako javnom, tako i u privatnom prostoru, kao i da se problem nasilja mora rešavati holistički, zajedničkim radom.
“Ima puno toga da se radi pravni okvir nam omogućava da vidimo da je nasilje nad ženama povezano sa nasiljem nad decom. Ove pojave su apsolutno povezane, to nam pokazuju i brojna istraživanja”, kaže Vinjo.
Mina Grašić iz Sigurne kuće u Beogradu navodi da na teritoriji Beograda postoje tri sigurne kuće i da su njihovi kapaciteti popunjeni.
„Mi se trudimo, koliko možemo da im pružimo podršku, pre svega psihološku podršku, sa decom i sa ženama rade psihoterapeuti svakog dana ili po potrebi. Mi takođe imamo i vrtić u okviru u sigurne kuće. Međutim, mislim da je potrebno da se nastavi rad, da se u škole uvede neka obavezna edukacija, da ta deca ne budu etiketirana, da ne budu stigmatizirana”, navodi Grašić.
Diskusija je ukazala na potrebu za kontinuiranom edukacijom institucija o specifičnostima nasilja nad ženama i devojčicama, potrebu osnaživanja žena kroz programe ekonomskog osamostaljivanja, kao i borbu protiv fenomena dečjih brakova u marginalizovanim zajednicama.
Učesnici su se složili da je promena narativa – od prebacivanja krivice na žrtvu ka odgovornosti nasilnika – preduslov za trajne društvene promene.
Panel diskusiju je moderirala novinarka RTS-a i članica udruženja„Novinarke protiv nasilja“ Ana Manojlović.
Konferencija „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ realizovana je u saradnji Sigurne kuće u Beogradu, UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz Bosne i Hercegovine.
Dok festivali nekim politički nepodobnim izvođačima otkazuju nastupe, pa drugi iz solidarnosti sami odustaju, ove sezone neće biti muzike ni na Tašmajdanu u organizaciji SkyMusica
Poskupljenja, politička kriza i nezvisnost, sve to uticalo je da ove godine oko deset odsto ljudi iz Srbije manje letuje nego lane
Iako građani ne bi trebalo da budu privođeni zbog učešća u mirnim protestima, to se ipak događa, jer policija hapsi koga stigne. Advokati daju savete kako da se privedeni ponašaju da ne bi završili u pritvoru
Sada bi e-bolovanje trebalo da spreči lenje srpske radnike da uzimaju „lažna bolovanja“. Iako mediji, zvaničnici i poslodavci jadikuju zbog „epidemije lažnih bolovanja“, istina je skroz suprotna – u Srbiji se radi najviše i boluje najmanje
Protiv premijera Đura Macuta je 2019. godine, u vreme dok je bio načelnik odeljenja na Klinici za endokrinologiju, podneta krivična prijava zbog smrti pacijentkinje, piše KRIK
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
