Objavljeni su rezultati konkursa Sekretarijata za kulturu Vojvodine za sufinansiranje projekata.
I do sad su, godinama unazad, stranačka pripadnost i poslušnost režimu bile bitniji kriterijumi od umetničkih, ali je barem bilo i jednih i drugih. Međutim, ove godine se komisije koje su odlučivale o novim predstavama, knjigama, festivalima… nisu ni trudile da zabašure nameru da se ponašaju po pravilu – moje pare pa i moj izbor kome ću ih dati, a neću onima koji su otvoreno ili indirektno podržali studentske i građanske proteste.
Po tom kriterijumu, ove godine Pokrajina neće ni sa jednim jedinim dinarom pomoći Sterijino pozorje, Egzit, Akademiju umetnosti, Šekspir festival i slične simbole kulture Srbije.
Sterijino pozorje
Tako na primer u Srbiji nema važnijeg festivala nacionalne drame od Sterijinog pozorja. Upravo je održano 70. put. Do ove godine Pokrajina je uvek bila njegov sufinansijer – prošle godine su na primer dobili 2,5 miliona.
Razlog koji je sadašnja konkursna komisija navela zašto im ne treba pomoći, je sledeći: „zahtevana sredstva za realizaciju za ovakvu vrstu projekta prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom konkursu“. Ne deluje baš ubedljivo. Pogotovo što pre toga, u tom istom objašnjenju, ta ista komisija piše da Pozorje „doprinosi afirmaciji scenske umetnosti jer predstavlja najkvalitetnije produkcije pozorišta“.
Da li bi Pokrajina ove godine imala para za ovaj festival da se na njegovom otvaranju ansambl predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta nije pojavio sa crvenim dlanovima? Ili da najboljom predstavom nije proglašen „Beogradski trio“ Gorana Markovića?
Zatim: nije bilo para ni za 74. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine zato što je „zbog ograničenih sredstava ovog konkursa prednost data drugim projektima“, projekti Akademije umetnosti su odbijeni zato što nemaju „veći stepen uticaja n kvalitet samog kulturnog života zajednice, za Novi tvrđava teatar nema dovoljno sredstava u budžetu konkursa, kao i za 12. Šekspir festival, 31. Festival ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj Palanci, 11. Festival Pozorište bez granica u Senti, Festival studentskog pozorišta, kao i za mnoge nagrade, i da ne nabrajamo više.
Vodvilj iz manastira
Međutim, bilo je 950.000 dinara, što je jedan od većih ovogodišnjih iznosa, za vodvilj „Bitanga i princeza u manastiru“ s kojim je konkurisala NVO Muzika i harmonija sa sedištem u Mileševu, osnovana 15. januara ove godine neposredno pred raspisivanje konkursa. Komisija je ocenila da „ima veći stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice“.
Poređenja radi, 33. Pozorišni maraton u Somboru, dakle festival, dobio je samo 600.000 dinara.
Najviši iznos ove godine dodeljen je Beogradskom festivalu igre, pet miliona dinara, iako se samo delimično održava na teritoriji Vojvodine – ove godine su tri predstave odigrane u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Navedeni primeri su se odnosili na konkurs namenjen scenskoj delatnosti, a tako je bilo i sa rezultatima konkursa za ostale oblasti. Egzit festival, evropski brend, nije dobio podršku. Komisija im priznaje da su značajni i važni, ali ipak nema para za njih.
Izdavači
Na konkursu za književno stvaralaštvo nije prošao ni jedan izdavač i knjižar koji se u januaru i martu odazvao studentskom pozivu za generalni štrajk.
Najviše novca, 7,5 miliona, Pokrajina je imala za Studio Bečkerek, i to za četiri fotomonografije među kojima je i „Fotomonografija Vojvodina“ aktuelnog savetnika gradonačelnika Novog Sada Petra Đurđeva.
Sledi „Pravoslavna reč“ sa 7,1 milion za dve istorijske knjige i učešće na beogradskom Sajmu knjiga. Bio je to, podsetimo, konkurs za književno stvaralaštvo.
Odbijeni su svi projekti „Akademske knjige“ pa i prvi tom „Prepiska, Pisma Sonji“ Aleksandra Tišme, zatim Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića, „Agore“, „Partizanske knjige“, „Nojzaca“, časopis „Sveske“, i tako dalje. U tročlanoj komisiji je bila i Maja Čeremidžić Šainović, članica Gradskog veća za kulturu, iako komisije treba da budu politički neutralne.
Iz pokrajinske kase novac će dobiti i beogradska organizacija, i to 1,180.000 dinara, „Belezza Serbia“. Prema pisanju novosadskog portala 021, reč je o ćerki operske pevačice i narodne poslanice Srpske napredne stranke Ljubice Vraneš.
