Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
Objavljeni su rezultati konkursa Sekretarijata za kulturu Vojvodine za sufinansiranje projekata.
I do sad su, godinama unazad, stranačka pripadnost i poslušnost režimu bile bitniji kriterijumi od umetničkih, ali je barem bilo i jednih i drugih. Međutim, ove godine se komisije koje su odlučivale o novim predstavama, knjigama, festivalima… nisu ni trudile da zabašure nameru da se ponašaju po pravilu – moje pare pa i moj izbor kome ću ih dati, a neću onima koji su otvoreno ili indirektno podržali studentske i građanske proteste.
Po tom kriterijumu, ove godine Pokrajina neće ni sa jednim jedinim dinarom pomoći Sterijino pozorje, Egzit, Akademiju umetnosti, Šekspir festival i slične simbole kulture Srbije.
Sterijino pozorje
Tako na primer u Srbiji nema važnijeg festivala nacionalne drame od Sterijinog pozorja. Upravo je održano 70. put. Do ove godine Pokrajina je uvek bila njegov sufinansijer – prošle godine su na primer dobili 2,5 miliona.
Razlog koji je sadašnja konkursna komisija navela zašto im ne treba pomoći, je sledeći: „zahtevana sredstva za realizaciju za ovakvu vrstu projekta prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom konkursu“. Ne deluje baš ubedljivo. Pogotovo što pre toga, u tom istom objašnjenju, ta ista komisija piše da Pozorje „doprinosi afirmaciji scenske umetnosti jer predstavlja najkvalitetnije produkcije pozorišta“.
Da li bi Pokrajina ove godine imala para za ovaj festival da se na njegovom otvaranju ansambl predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta nije pojavio sa crvenim dlanovima? Ili da najboljom predstavom nije proglašen „Beogradski trio“ Gorana Markovića?
Zatim: nije bilo para ni za 74. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine zato što je „zbog ograničenih sredstava ovog konkursa prednost data drugim projektima“, projekti Akademije umetnosti su odbijeni zato što nemaju „veći stepen uticaja n kvalitet samog kulturnog života zajednice, za Novi tvrđava teatar nema dovoljno sredstava u budžetu konkursa, kao i za 12. Šekspir festival, 31. Festival ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj Palanci, 11. Festival Pozorište bez granica u Senti, Festival studentskog pozorišta, kao i za mnoge nagrade, i da ne nabrajamo više.
Vodvilj iz manastira
Međutim, bilo je 950.000 dinara, što je jedan od većih ovogodišnjih iznosa, za vodvilj „Bitanga i princeza u manastiru“ s kojim je konkurisala NVO Muzika i harmonija sa sedištem u Mileševu, osnovana 15. januara ove godine neposredno pred raspisivanje konkursa. Komisija je ocenila da „ima veći stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice“.
Poređenja radi, 33. Pozorišni maraton u Somboru, dakle festival, dobio je samo 600.000 dinara.
Najviši iznos ove godine dodeljen je Beogradskom festivalu igre, pet miliona dinara, iako se samo delimično održava na teritoriji Vojvodine – ove godine su tri predstave odigrane u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Navedeni primeri su se odnosili na konkurs namenjen scenskoj delatnosti, a tako je bilo i sa rezultatima konkursa za ostale oblasti. Egzit festival, evropski brend, nije dobio podršku. Komisija im priznaje da su značajni i važni, ali ipak nema para za njih.
Izdavači
Na konkursu za književno stvaralaštvo nije prošao ni jedan izdavač i knjižar koji se u januaru i martu odazvao studentskom pozivu za generalni štrajk.
Najviše novca, 7,5 miliona, Pokrajina je imala za Studio Bečkerek, i to za četiri fotomonografije među kojima je i „Fotomonografija Vojvodina“ aktuelnog savetnika gradonačelnika Novog Sada Petra Đurđeva.
Sledi „Pravoslavna reč“ sa 7,1 milion za dve istorijske knjige i učešće na beogradskom Sajmu knjiga. Bio je to, podsetimo, konkurs za književno stvaralaštvo.
Odbijeni su svi projekti „Akademske knjige“ pa i prvi tom „Prepiska, Pisma Sonji“ Aleksandra Tišme, zatim Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića, „Agore“, „Partizanske knjige“, „Nojzaca“, časopis „Sveske“, i tako dalje. U tročlanoj komisiji je bila i Maja Čeremidžić Šainović, članica Gradskog veća za kulturu, iako komisije treba da budu politički neutralne.
Iz pokrajinske kase novac će dobiti i beogradska organizacija, i to 1,180.000 dinara, „Belezza Serbia“. Prema pisanju novosadskog portala 021, reč je o ćerki operske pevačice i narodne poslanice Srpske napredne stranke Ljubice Vraneš.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Snežana Mijić je slikarka, konzervatorka u “Galeriji Matice srpske”, trenutno na doktorskim studijama primenjene umetnosti i dizajna na novosadskoj Akademiji umetnosti. Neposredan povod za naš razgovor je njena izložba “O svinjama sve najlepše”, u Kulturnom centru “Laza Kostić” u Somboru. Kustoskinja Iva Leković piše u katalogu: “Zoopraksiskop Snežane Mijić polazi od jednostavne zamisli koja se mutiplikuje u nekoliko pravaca tumačenja. Uzimajući motiv svinje iz fotografske serije životinja u pokretu Edvarda Mejbrida, koga možemo smatrati pionirom multimedijalnih i intermedijalnih istraživanja, autorka preispituje odnos tradicionalnih i novih medija, ujedno skicirajući i (uvek) aktuelno stanje društva”
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
