Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
Prvi dan jedanaeste godine Književnog festivala na brodu, a radi se o velikom belom brodu „Cepelin“ na Dunavu u centru Novog Sada podno Tvrđave, biće ujedno i proslava njegovog desetog rođendana. Zamišljena je kao promocija monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja, tvorca i realizatora ovog jedinstvenog festivala.
Promocija i počretak nove sezone zakazani su u sredu, 14. maja, u 20 časova.
I posle je sve bilo lako
Ipak, prvo o slavljeniku, o Festivalu. Njegov naslov „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ rečito govori o čemu se tu radi: svakog četvrtka od proleća do jeseni dolaze pisci da sa čitaocima razgovaraju o svojim knjigama i svemu ostalom s njima u vezi. Do sada je na 260 takvih večeri bilo preko 400 pisaca, kritičara., glumaca i muzičara iz jugoslovenskih gradova a najviše iz Novog Sada i Beograda. I sve to bez dotacija.
„Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako“, ispričao je Randelj za „Vreme“.
Zašto je to uradio? Zato što smatra „da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!“ 
„RandeLJvu sa piscima i knjigama“ je 26. Randeljeva knjiga. U prvom delu su njegovi publicistističko-književni tekstovi o životu sa knjigama i piscima, a u drugom – utisci učesnika Randeljevog festivala. Tu su i obavezne i vrlo dragocene fotografije.
Razgovara se, ali stvarno
Citiraćemo deo tekst Mihajla Pantića „Dunav, brod, festival“.
„Nije tu reč ni o kakvim ’književnim večerima’, onom već dobrano pohabanom, oplesnjivom ritualu u kojem živi pisac izlaže svoju bistu u prisustvu hvalospevih glasnogovornika, bliže i dalje rodbine, ponekog znatiželjnika koji takođe, eto, piše, potom i dva-tri prijatelja (ostali se izvinjavaju zbog zauzetosti) i predstavnika medija koji pre početka programa uzmu izjave, naprave snimak i neopazice se iskradu, razumljivo i opravdano, čeka ih sastavljanje izveštaja. Ne, ništa od toga. Na brodu se, naime, razgovara, ali stvarno. I sluša, ne obavezno tim redom. Kao da se baš tu, reklo bi se pre spontano nego programski, učesnici i slušaoci vraćaju onom pradavnom antičkom običaju okupljanja u ’pritaneumu’ (ovoga puta na vodi, a ne u oficijelno gradskom stanju), gde su knjige i samo knjige (ne praporci, ne pisci) u prvom planu. Danas je svet nesrećno podeljen ili samo na govornike ili samo na slušaoce; govornici ne slušaju, slušaoci ne govore; ukratko, ’gluvi telefon’ postao je i ostao osnovno sredstvo i u svetu apsolutnih digitalizovanih masovnih komunikacija.“
Podsetimo još i da su na Randeljevom Cepelinu uživali mnogi autori „Vremena“, recimo Ivan Ivanji, Dragoljub Žarković, Miša Vasić, Teofil Pančić, Sonja Ćirić, Petar Lađević, Jovana Gligorijević, Jelena Jorgaćević Kisić…
U sredu će na Cepelinu knjigu „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ koju je objavio „Tiski cvet“ predstaviti pesnik Pero Zubac i novinari Tatjana Novčić Matijević i Branislav Šovljanski, i najaviti početk 11. sezone.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
