Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom. Utešna nagrada nakon fijaska američke turneje, ili iskrena rusofilija na evropskom putu?
Neizvesnost oko odlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu režimski mediji su proteklih meseci pokušavali da predstave kao odluku koja će promeniti tok svetske istorije, konstatuje Dojče vele.
Takav pristup je pojačan nakon kraha Vučićeve američke posete, kada je postalo jasno da bi eskiviranje Rusije dodatno otežalo spoljnopolitičku poziciju srpskog režima.
Predsednik Srbije tako nije uspeo da u sedam dana sretne Trampa, Putina i Sija, ali je dva od tri u Moskvi ipak dovoljan materijal za tabloidne hvalospeve mudroj spoljnoj politici koja odražava veliki ugled Aleksandra Vučića u svetu.
Nelagoda je ipak ostala, jer je i sam Vučić pomalo zabrinuto izjavio kako se nada da će slovački premijer Fico ipak stići u Moskvu, „kako ne bih bio jedini evropski predsednik ovde“.
Vučić potrošio opravdanja
Nakon pojedinih eskiviranja, pre svega odlaska na samit BRIKS-a, sadašnja politička i lična procena Aleksandra Vučića bila je da ovog puta mora da se pojavi u Moskvi, ocenjuje politički analitičar Đorđe Vukadinović.
„U suprotnom bi se raspala njegova politika mudrog balansiranja, kako je vide njegove pristalice, ili sedenja na tri stolice, kako je opisuju njegovi kritičari.“
„To ima veze i sa profilom njegovog biračkog tela, ali i sa ukupnim raspoloženjem građana Srbije. Javnost na Zapadu ne može da razume kako većina građana Srbije iskreno i zdušno podržava tesne veze sa Rusijom“, kaže Vukadinović za DW.
Namera predsednika Srbije je od početka bila da se pojavi u Moskvi, gde mu je u suštini i mesto, smatra Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
„U Moskvi se nalaze diktatori i autokrate, i na taj način Vučić opravdava radikalski imidž iz devedesetih godina. Sada je svima jasno da su priče o evropskim integracijama obična lagarija kako bi što duže ostao na vlasti i omogućio bogaćenje svom okruženju.“
„Nisam siguran da su to razumeli građani Srbije, ali sam siguran da su to u Evropi vrlo dobro razumeli, i da ćemo uskoro videti posledice takve politike srpskog režima“, ističe Beširi za DW.
Picula ili Putin?
Ako se osvrnemo na raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, postoje glasovi koji kažu kako je odlaskom u Moskvu Aleksandar Vučić na neki način poslao poruku „vi podržavajte one koji su za Piculu, a ja odoh kod Putina“.
„Putin i Rusija, kakvi god bili, neuporedivo su popularniji u srpskoj javnosti od Tonina Picule i Ursule fon der Lajen“, napominje Đorđe Vukadinović.
„To je realnost sa kojom se zapadna, ali i srpska javnost nerado suočava. Tako da poseta ima i marketinšku vrednost za Vučića, koja može poslužiti mobilizaciji njegovog biračkog tela. A 90 odsto simpatizera Srpske napredne stranke su proruski nastrojeni“, primećuje Vukadinović.
Čitava PR turneja, od Amerike do Moskve, trebalo je da pokaže državničku veličinu Aleksandra Vučića, skreće pažnju Naim Leo Beširi.
Dodaje „da posledice te megalomanije već vidimo, jer nekoliko godina imamo potpuni zastoj evropskih integracija. Inflacija već potire izvestan ekonomski napredak koji je Srbija imala, a sramotna činjenica da u Moskvi Vučić salutira ruskim vojnicima neće biti tako lako zaboravljena u mnogim evropskim zemljama“, naglašava Beširi.
Evropska unija: Kritikuje ili podržava režim?
Kada je reč o reakcijama EU, Đorđe Vukadinović kaže da Brisel nema previše instrumenata na raspolaganju, a neke od njih i nije upotrebljavao.
Vukadinović podseća „da je EU u više navrata pomagala Vučiću u nekim ključnim momentima, svejedno da li zbog stabilokratije ili zbog nekih resursa koji su joj obećani“.
„Evropski put Srbije praktično stoji, a čini se da nikome u aktuelnoj vlasti do toga i nije previše stalo. Dodatne kaznene mere nisu realne, jer nemojmo zaboraviti da EU sve manje govori jednim glasom, ali pored toga Brisel ima dosta svojih problema da bi se previše bavio Vučićevim odlaskom u Moskvu“, navodi naš sagovornik.
Poruka Vučića iz Moskve tim povodom je bila „kako će posledica biti za mene lično“.
Naim Leo Beširi primećuje da je to poruka Vučićevim biračima – zabrinite se za mene jer će EU da mi uradi nešto strašno.
„Narcisoidna potreba da pokaže kako je samo on bitan. Svejedno, trenutno imamo neuobičajeno oštre poruke iz Evropskog parlamenta, ali i Evropske komisije, gde se otvoreno govori o autokratskom režimu u Srbiji“, kaže direktor Instituta za evropske poslove.
Đorđe Vukadinović ocenjuje „da takve izjave već spadaju u standardne hvalospeve samom sebi“.
„Vučić sebe umeće između stranke, politike i države. Tipičan manevar kojim se ističe njegova važnost, a sa druge strane hrabrost da se suoči sa posledicama. Ne verujem da je pri tome mislio na neku vrstu personalnih sankcija, za koje sumnjam da bi ih Brisel izglasao, a čak i da to uradi to bi samo učvrstilo njegov patriotski imidž“, smatra Vukadinović.
Igra živaca sa studentima
Vučić je iz Moskve odgovorio i na studentski zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. „Neka se pripremaju na izbore, biće kad nenadležna predmetna institucija to bude potpisala.“
Jasno je da na taj način poručuje da sve kontroliše. „To je manir sa Zvezdinih tribina, i sada samo nastavlja da sa javnošću oko ozbiljnih stvari komunicira doskočicama“, naglašava Naim Leo Beširi.
Plašim se da je zahtev za izborima zakasnio, smatra Đorđe Vukadinović. Došao je, kaže, „zbog gubitka inicijative i sada potvrdio Vučičev legitimitet“.
„Jer, sada ta odluka zavisi od Vučića a ne od političkog pritiska. Mislim da je svaki ulazak u izbore, bez promene celokupnog političkog procesa, preveliki rizik bilo da je reč o studentima ili opozicionim partijama“, zaključuje Vukadinović za DW.
