Let JU138 poleteo je iz Beograda ka Moskvi, ali zbog ratnih dejstava iznad Rusije nije uspeo da sleti. Avion se, nakon neuspešnog pokušaja da dobije dozvolu za prinudno sletanje u Švedskoj i Poljskoj, vratio u Srbiju – bez prava putnika na nadoknadu, jer se radi o situaciji van kontrole avio-kompanije
Avion Airbus A319-132, koji u ponedeljak, u kasnim večernjim satima poleteo sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, nije stigao na svoje odredište – aerodrom Šeremetjevo u Moskvi. Razlog je ukrajinski napad dronovima na Moskvu, piše Dunja Marić u Novoj ekonomiji.
Naime, u noći između 5. i 6. maja, ukrajinska vojska je dronovima napala Moskvu. To je bila druga noć zaredom da Ukrajina napada Moskvu uoči održavanja parade povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, koja se održava u ovom gradu. Kako je na Telegramu saopštila ruska agencija za nadzor vazduhoplovstva Rosaviacija, sva četiri glavna aerodroma u Moskvi bila su zatvorena nekoliko sati.
Iako bi putnici u drugačijim okolnostima imali pravo na odštetu, ovaj slučaj je specifičan. Naime, avio-kompanija, u ovom slučaju Er Srbija, nije mogla da utiče ili da spreči ratna dejstva u drugim državama, te nije dužna da putnicima isplati odštetu.
Zbog čega je to tako?
Evropska regulativa, odnosno uredba poznata kao EU 261, koja se primenjuje i na letove iz Srbije, čak i u zemlje van EU, štiti putnike i njihova prava u četiri osnovna slučaja. To su kašnjenje leta, otkazan let, nemogućnost ukrcavanja zbog, recimo, prekomernog broja rezervacija, kao i smeštanje putnika u nižu klasu protiv njihove volje. U ovim slučajevima, putnici imaju pravo na novčanu naknadu. Iznos novčane naknade varira, a može da dostigne i do 600 evra.
Međutim, situacija je drugačija kada je razlog kašnjenja ili otkazivanje leta neka vanredna okolnost. To mogu biti nevreme, sudar s pticom, instrukcije kontrolnog tornja ili, kao u ovom slučaju, ratna dejstva u nekoj državi. Drugim rečima, avio-kompanija nije dužna da isplati naknadu štete ukoliko sprečavanje kašnjenja ili otkazivanja leta nije bilo u njenim mogućnostima.
S druge strane, ukoliko je razlog za odlaganje ili kašnjenje leta tehnički kvar, na koji je kompanija mogla da utiče, dužna je da isplati naknadu štete.
Sve ovo, međutim, ne znači da u vanrednim situacijama putnici nemaju pravo ni na kakvu zaštitu. Prema evropskoj regulaciji, putnici i u slučajevima otkazivanja zbog vanrednih okolnosti imaju pravo na preusmeravanje leta ili povrat iznosa karte.
Takođe, ukoliko je potrebno, avio-kompanija je u obavezi da putnicima obezbedi hotelski smeštaj, hranu i piće za vreme očekivanja alternativnog leta.
Šta se desilo na putu do Moskve?
Let JU138 je po poletanju iz Beograda preleteo vazdušni prostor Mađarske, Slovačke, Poljske i Litvanije, ali je oko 1.20 sati (po lokalnom vremenu) napravio zaokret i vratio se u Beograd. Na aerodrom “Nikola Tesla”, avion je sleteo malo posle tri sata ujutru.
Posada leta je, prema nezvaničnim saznanjima Nove ekonomije, zatražila prinudno sletanje najpre od kontrole leta Švedske, a potom i od Poljske, ali ni jedna od te dve države nije htela da dozvoli srpskom avionu da sleti na neki od njihovih aerodroma. Kako tvrdi naš izvor, razlog za odbijanje je činjenica da na avonu nije bilo kvara, već je posada prijavila da joj nije odobren ulazak na teritoriju Rusije. Kontrole leta ovih država zbog toga su dale odobrenje samo za prelet ka Beogradu preko njihove teritorije.
Izvor: Nova ekonomija
Nove mere Vlade dovele su do neujednačenih rezultata: negde se osnovne namirnice prodaju znatno jeftinije, na drugim mestima su poskupele, a u nekim marketima katalog akcija više ni ne postoji
U Srbiji se dešava svojevrsna epidemija zaduživanja. Građani su uzeli najviše kredita u dinarima, među kojima prednjače keš pozajmice, od 2008. godine, kada je bila Svetska ekonomska kriza
Ministarstvo građevinarstva produžilo je trajanje ugovora za stručni nadzor nad modernizacijom pruge Novi Sad – Subotica, iako je jedna od firmi iz konzorcijuma vršila nadzor na stanici gde je poginulo 16 ljudi
Zbog višestrukih obaranja tendera i sumnji na korupciju, izgradnja zgrade u Bloku 42 ponovo je pod znakom pitanja
Od šest ujutru prvog septembra, kamioni u Bosni i Hercegovini stali su na puteve i granične prelaze. Snabdevanje je obustavljeno, a privreda upozorava na milionske gubitke i urušavanje ugleda
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
