Pet meseci od početka masovnih protesta predstavnici Evropske unije konačno Srbiji posvećuju malo više pažnje.
Dok studenti-biciklisti obilaze evropske institucije u Strazburu, „srcu Evropske unije“, evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavljuje da će krajem aprila posetiti Beograd.
„Srbija mora da se vrati na evropsku putanju“, izjavila je komesarka u intervjuu za European Newsroom, te da Brisel od Srbije na njenom putu ka EU od zvaničnika Srbije „traži skoro isto što i demonstranti“.
Otvaranje novih klastera samo uz reforme
Put Srbije ka Evropskoj uniji počeo je pre 11 godina, kada su pregovori zvanično otvoreni, a do sada je otvoreno 22 od 35 pregovaračkih poglavlja.
Više od tri godine, međutim, nije otvoreno nijedno poglavlje. Došlo je do potpunog zastoja procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.
Marta Kos sada kaže da će otvaranje novih klastera biti moguće ako Srbija sprovede reformu izbornog zakona, formira Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i ispuni pojedine tačake iz „non-pejpera“ od decembra prošle godine.
„Ako Srbija to ispuni, onda će naravno biti moguće da napreduje i otvoriti klaster“, navela je Kos.
Na pitanje da li Srbija može da očekuje otvaranje najmanje jednog klastera ove godine i kada će dobiti izveštaj o napretku, Kos je odgovorila da je tokom njenog i sastanka predsednice EK Ursule fon der Lajen sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u martu ove godine dogovoreno da će Srbija sprovesti dve reforme.
Objasnila je da otvaranje klastera zavisi od srpske Vlade i Parlamenta, gde zakoni treba da budu usvojeni.
„Ako to bude pozitivno, ići ćemo na Savet. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obećao da će Srbija to ispuniti i iskreno se nadamo da hoće“, objasnila je ona.
EU razgovara i sa organizacijama civilnog društva, od Vučića je tražila da im pomogne da budu uključene u proces pristupanja EU, prenosi RTS, pozivajući se na Tanjug.
Vučićev režim, suprotno tome, vodi kampanju protiv nevladinih organizacija optužujući ih da su upregtnute u „obojenu revolucijom” koja za cilj ima urušavanje Srbije.
Kos kaže da se od srpskih vlasti očekuje da rade na „poštovanju vladavine prava, borbi protiv korupcije i transparentnosti u javnim nabavkama“.
Od nove Vlade Srbije očekuje da će biti proevropska i proreformska.
Kos o Bosni i Hercegovini
Osim Srbije, evropska komesarka za proširenje najavljuje da bi trebalo da poseti i Bosnu i Hercegovinu, navodeći da je EU svesna institucionalne i političke krize u toj zemlji.
Na pitanje da li se može osigurati uravnotežen pristup u politici proširenja EU ka Zapadnom Balkanu s jedne strane i Ukrajini i Moldaviji s druge, Kos je objasnila da nova dinamika važi za sve zemlje kandidate i naglasila da ne bi govorila o ravnoteži, jer je reč o procesu zasnovanom na zaslugama.
„Ali ono što sada pozitivno utiče i na zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana u poređenju sa Moldavijom i Ukrajinom jeste da postoji nova dinamika, nova vizija EU da se ubrza proces pridruživanja“, poručila je Kos.
Pregovori sa Crnom Gorom mogli bi, kaže, da budu zatvoreni već do kraja 2026. godine, nakon čega je potrebno godinu do dve dana za proces ratifikacije. Albanija želi da završi pregovore do 2027. godine, što znači da bi mogla da postane članica EU do 2030. godine, prenosi RTS pozivajući se na Tanjug.
